Suočen sa pritiskom ulice, posebno studenata, predsednik Aleksandar Vučić se, pojačan predsednicom parlamenta Anom Brnabić i premijerom Milošem Vučevićem, koji je već jutros podneo ostavku, kao vernim kerberima, sinoć ponovo obratio javnosti i još jednom izgovorio neistine. Znam da je nenadležan, ali trenutno je ova vlast značajan saveznik u urušavanju same sebe, pa bi trebalo taj naboj i iskoristiti. Neću ići daleko, niti u detalje. Osvrnuću se na samo dve tačke.
Prva je daleko bitnija i odnosi se na rekonstrukciju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Problem je što mi, evo već treći i sigurno ne poslednji put, prolazimo kroz objavljivanje zahtevane dokumentacije. To je tako, jer su ugovori sa Kinezima tajni. Tajni su jer je, kako predsednik tvrdi, rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu obavljena u skladu sa međudržavnim ugovorom između Srbije i Kine, kojim je predviđeno da se za infrastrukturne projekte, koje finansira i izvodi Kina, ne sprovodi javna nabavka i ovaj ugovor je potpisala prethodna vlast, konkretnije Mlađan Dinkić.
Naravno, kada nema javne nabavke, odnosno kad ona nije obavezna, prostor za korupciju se širi i ona je ključni razlog, kao i posledična nestručnost, pogibije 15 naših sugrađana pod srušenom nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu
I ovu neistinu je ponovio već nekoliko puta, ali Dinkić ga nikada nije demantovao. Pretpostavljam da ne sme da se suprotstavlja svom šefu. Ipak, valja ovu neistinu demantovati, ne zbog Dinkića, već zbog studenata.
Tačno je, naime, da je ovaj međudržavni ugovor potpisao Dinkić sa predstavnikom kineske Vlade Čen Demingom 20. avgusta 2009, što se može videti i u priloženom dokumentu .
Jasno je kao dan da ovim međudržavnim ugovorom nigde nije predviđeno da se posao izvođača/podizvođača/dobavljača može dodeliti bez procedure javne nabavke. Zapravo, taj zaokret se dešava upravo u vreme aktuelne vlasti, kada je ministar spoljnjih poslova Ivan Mrkić, izabran na tu poziciju kao nestranačka ličnost na predlog naprednjaka, potpisao Ankes broj 2 ovog međudržavnog ugovora sa Gao Hučengom, 26. avgusta 2013.
Preciznije, član 5, stav 3 ovog aneksa glasi: „Sporazumi, ugovori, programi i projekti sačinjeni u skladu sa članom 4. Sporazuma na teritoriji Republike Srbije ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i isporuku roba i usluga, osim ako nije drugačije određeno u komercijalnom ugovoru iz stava 4. ovog člana.“
Naravno, kada nema javne nabavke, to jest kada ona nije obavezna, prostor za korupciju se širi i ona je ključni razlog, kao i posledična nestručnost, pogibije 15 naših sugrađana.
Druga tačka odnosi se na studentski zahtev da se poveća finansiranje visokog obrazovanja za 20 odsto. Još onomad, kada je vlast objavila 195 dokumenata vezanih za rekonstrukciju nadstrešnice i proglasila ovaj zahtev ispunjenim – iako se danas suočavamo sa više hiljada dokumenata, od kojih je veliki broj irelevantan i verovatno falsifikovan – rekli su da će povećati finansiranje visokog obrazovanja za nekih 20 miliona evra, što je 20 odsto materijalnih troškova fakulteta i da je i ovaj zahtev studenata ispunjen.
Od sinoć, u pitanju je petostruko veći iznos, jer je predsednik, iako nije nadležan za to, izjavio da će se izdvajanja za finansiranje visokog obrazovanja povećati sa 60 na 72 milijarde dinara ili za 104 miliona evra. U inat, ni ovaj račun nije tačan.
Da bi se ispunio zahtev studenata da se finansiranje visokog obrazovanja poveća za 20 odsto, od sinoć, iako nije nadležan, predsednik obećava da će vlast za to obezbediti ne dodatnih 20 već 104 miliona evra. A ni taj račun mu nije tačan
Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2025, usvojen 8. novembra 2024, predvideo je za finansiranje visokog i višeg obrazovanja 84,9 milijardi dinara, od kojih je 9,7 milijardi predviđeno za više obrazovanje (str. 153-159). Kada se oduzme ovaj iznos namenjen višem obrazovanju, dobija se da je za visoko obrazovanje predviđeno 75,2 milijardi dinara. Stoga, 20 odsto od tog iznosa je 15 milijardi dinara ili 128 miliona evra.
Međutim, u ovaj iznos ne ulazi finansiranje stavke „Studentski standard“. Ukoliko i nju uključimo, što je primereno, jer su studenti ključna stavka visokog obrazovanja, ova cifra se povećava za 12,8 milijardi ili na tačno 88 milijardi dinara. A u tom slučaju je 20 odsto od te sume 17,6 milijardi dinara ili 150 miliona evra. Kako god, iznos od 104 miliona evra se ne uklapa.
