Zovu me u Novi Sad na neki sastanak, a meni u glavi samo jedna misao: ja u taj voz ne sedam! Ranije bih otišla, baš tim vozom i baš ispod one nadstrešnice, ali – više ne.
Je li to srpski mentalitet, da se mirno izvučemo iz problema oko nas, jer nećemo tuđu brigu da rešavamo? Sasvim moguće. Znam samo da sam u Londonu, među Englezima, upoznala sasvim drugačiji svet. Evo, recimo: kad je osamdesetih godina prošlog veka u londonskom metrou nastala serija bombaških napada, taj njihov metro je svakodnevno bio pun-puncat. U toku bombardovanja iz 1940. godine, studenti u Londonu su svakodnevno odlazili na predavanja, kao da se ništa ne dešava! A pre dve zime, kad su Rusi zapretili blokadom isporuke gasa i nafte, čula sam od jedne Engleskinje tipičan odgovor – navikli smo mi da izdržimo!
Mi, eto, nismo navikli da izdržimo. Odustajemo i pre bitke, uz poznatu rečenicu – hoću mirno da spavam! Pa je l’ spavate mirno?
Da se nije srušila nadstrešnica u Novom Sadu – sve bi se nastavilo po starom. Živeli bismo u zemlji u kojoj ljudi sa najvišim obrazovanjem primaju platu nižu od republičkog proseka, a broj novih bogataša koje je iznedrila Srpska napredna stranka raste iz dana u dan. Početkom prošle godine, Srbija je, prema Forbsovoj listi, imala 48 milijardera i 33.000 dolarskih milionera – a sve su šanse da njihov broj raste iz dana u dan.
Bogaćenje je u Srbiji postalo prilično lako. Vlada velikodušno povećava troškove za Ekspo, već su dogurali do 15 milijardi evra za izgradnju ko zna sve čega, a uslovi za dobijanje tog državnog posla, nikad lakši, jer je novim bogatašima bliskim SNS-u omogućeno da poslove dobijaju bez tendera, jednostavnim dogovorom, bez uvida javnosti u njihove pogodbe
Bogaćenje je u Srbiji postalo prilično lako. Srpska vlada velikodušno povećava troškove za Ekspo 2027: najpre su predvideli sedam, pa dvanaest, a sad već govore o 15 milijardi evra za izgradnju ko zna sve čega, a uslovi za dobijanje tog državnog posla – nikad lakši! Odmah su doneli leks specijalis, kako bi sebi i novim bogatašima omogućili da poslove dobijaju bez tendera, jednostavnim dogovorom, i bez ikakvog uvida javnosti u njihove pogodbe!
Ali, takvima nikad dosta – pogledajte samo vest iz Novog magazina: „Vlada menja leks specijalis za gradnju Ekspa – umesto upotrebne dozvole, objekti će biti ’privremeno pušteni u rad’, a građevinske dozvole će se izdavati bez saglasnosti na studiju uticaja na životnu sredinu – uz izjavu odgovornog projektanta da je priložena dokumentacija usaglašena sa merama i uslovima zaštite životne sredine.“ Na časnu reč, dakle!
Kada je donet ovaj genijalni predlog zakona? Usvojila ga je Vučićeva vlada, prošlog petka, 17. januara 2025, dakle, dva i po meseca nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je rekonstruisana po ceni pet puta većoj od one predviđene predračunom. A o padu nadstrešnice mnogi stručnjaci kažu – da je nisu dirnuli, nikad ne bi pala. Ali, pala je.
I sad, Vlada predlaže da se najveći broj radova u Srbiji od sutra izvodi bez upotrebne dozvole i bez provere ekoloških standarda. Za koje projekte? E pa, dogovoriće se oni, i litijum je naš izvozni projekat, ne treba zaboraviti…
Samo, kasno im je sad. Ne znam ko se danas probudi a da mu nije u glavi ona studentska parola: „Mirno spavaj svete, nije tvoje dete!“ Ako nismo znali bez studenata, sad znamo kako ćemo dalje. Jasno, glasno i na ulicu, da vratimo red u ovu zemlju.
Jer, koga nije sramota da gleda predsednika države, u odelu od par hiljada evra, kako odgovorno tvrdi da Srbija nema para za povećanje nastavničkih plata? Naravno, i tu je najbolji onaj studentski komentar – NISI NADLEŽAN.
Hajde da ni mi to ne zaboravimo.
