Bravo za vas! Ukinuli ste sve najznačajnije kulturne manifestacije. Umetnicima i ljubiteljima umetnosti pokidali ste veze sa svetom. Iskalili ste svoj bes, nad nečim, s čim blage veze nemate. Zašto vam smeta umetnost? Sad ste krenuli i sa zabranama izražavanja političkog stava. Najpre glumcima Narodnog pozorišta, pa ćete verovatno i drugima. Očekujem da dogurate i do naših kućnih saveta. Najopasnije je, kad se komšije sastanu i počnu da tračaju. Fotelja na Andrićevom vencu čuva se – kad se građanima začepe usta. Tako to rade ljudi poput vas – koji i u sopstvenoj senci – vide svog neprijatelja.
Čega se bojite, kad se hvalite kako vam narod veruje? Čega se bojite, ako su vam ljudi naklonjeni, kao što kažete? Vi u stvari, driblate građane. Vi ih perfidno lažete. Najpre napravite frku, pa ih onda magično spasite. Jeftina taktika, baš kao i vaša jeftina politika. Stoga, nije isključeno, da glumce iz Narodnog vi amnestirate. Da vi ukinete uredbu koju je vaša svita, po vašem nalogu propisala. Ti zaokreti liče na vas. Posebno zato, što su glumci vaša bolna tačka. Onih nekoliko vama vernih, onih s vaše strane – rado biste čenčirali za ove sa suprotne. I zato ih kažnjavate. Neće milom, ali hoće silom – to vam je logika. Baš ste se proslavili i vi i vaši politički komesari… Sve moj do mojega. Nigde poštenog ni časnog imena. Nametnutim postavljanjem uprave u kojoj je i nekadašnji komandant paravojnih snaga u ratu iz devedesetih, pokušavate da unizite Nacionalni teatar. Ali njegovi članovi to ne daju. Jer, Narodno je narodno – nije vaše.
Čega se bojite, kad se hvalite kako vam narod veruje? Čega se bojite, ako su vam ljudi naklonjeni, kao što kažete? Vi u stvari, driblate građane. Vi ih perfidno lažete. Najpre napravite frku, pa ih onda magično spasite. Jeftina taktika, baš kao i vaša jeftina politika
Šta će vama naklonost bilo čija, kad izjavljujete kako ste pobednik – sve kad vas skupim, sve blokadere, ne možete da me pobedite, jer ne možete da radite, koliko ja mogu da radim. Tačno je. Takve gadurije koje vi smišljate, teško da bi iko normalan mogao da smisli, a kamoli da uradi. Pa nastavljate sa samohvalisanjem – narod ume da prepozna i trud i emociju i borbu i želju nekoga da primi udarce i na svoja pleća… a ne da se skriva kao miš, puštajući da svi drugi budu krivi umesto njega. Tačno je i to. Ima takvog naroda, koji vam veruje. Ali, narod nisu samo oni koji vam se dive, vičući iz glasa Aco Srbine. Narod su i oni koji to ne čine. Narod su i oni koji na vaše šarene laže ne nasedaju. Narod su i oni koji umesto čoveka prepunog emocija – vide hodajuću santu leda. Narod si i oni koji kapiraju, da se kao miš – vi skrivate – proširujući u nedogled, taj nesrećni Ćacilend. Dokažite, da vas nije strah od sopstvenog naroda. Razmontirajte šatore i vratite stanovnike tog dela grada, u njihovo prirodno stanište. Tamo, odakle ste ih doveli, pod plaštom studenata koji bi da uče. Preučili su, ako mene pitate…
Kad ste tako hrabri, zašto ste u svakom mestu okruženi svojima? Kad ste tako neustrašivi, zašto ne ušetate među građane, već svako gostovanje obojite filtriranjem publike? Kad ste tako sigurni u svoju pobedu, zašto sve češće zaplićete jezikom, ne znajući šta da kažete? I zašto se poštapate rečima ljudi sa suprotne strane? Pritom, te reči pogrešno tumačite, pa ih objavljujete na svojim medijima – kao udarne. Šta je vas briga šta naši pišu našima? Šta je vas briga šta naši zameraju našima? Šta je vas briga zašto to javno rade?
Nedavno se profesor Stevan Filipović obratio studentima i vi ste to jedva dočekali. Zašto? Nije se vama obratio… Kad već izjavljujete da vas studenti ne zanimaju, zašto se radujete kad im profesor javno održi lekciju? I to onu – koju vi ne kapirate? Bolje zavirite u svoje dvorište i pogledajte šta vaši rade. Neki vam beže, neki vas izdaju. Neki, samo što nisu, al’ spremni su… Filipović studente nije izdao, a nije se ni vama priklonio… Samo ste pokazali svoju nesigurnost. Čovek s naše strane, postao je slamka za koju se hvatate… Ne moramo mi samo da hvalimo jedni druge, kao što vi to činite. S prljavim igračima, mi igramo čisto. Manite se zato Filipovića. Vaše tumačenje njegovog teksta, vaš je promašaj. Pokrijte se ušima i ćutite. Tad vam je pamet najizražajnija.
Ovakvi kakvi ste, najbolje je da narodu delite recepte… Recimo, kako da prežive pod vašom vlašću – da što više šikaju, a da ostanu trezni – u ovoj propaloj zemlji. U zemlji koju vi vodite u sunovrat. Objasnili ste to stručno novinarki… I opet s visine, bez persiranja – kad ti se učini da si malo više popila, slobodno preseci šampanjem, onda možeš još da piješ. Čudno vas je pogledala. Kako vi to sve znate?, upitala je potom radoznalo. Zato što volim da pijem, nije to tajna, što ne znači da si pijan ako voliš da popiješ – odgovorili ste devojci, koja je bila baš uporna, da joj sve potanko objasnite. Dobro, nego sva ta vina, sve te marke, kako ste tako potkovani kad je piće u pitanju?, insistirala je da joj ispričate u detalje tajnu vašeg poznavanja alkohola. Trideset godina pijem – odgovorili ste kratko.
Samo pijan može da radi ovo što vi radite. Da uništavate nacionalne spomenike. Da zatvarate univerzitete, poput onog u Novom Pazaru. Da raseljavate decu iz Pete beogradske,. Da kažnjavate intelektualce, a negujete kriminalce. Da uzdižete lopove, a ponižavate doktore. Da pljujete sudije, tužioce i advokate…
Taman toliko koliko se bavite politikom. Toliko godina pijete. Vidi se. Jer samo pijan može da radi ovo što vi radite. Od onog najbanalnijeg – da zloupotrebljavate i izvrćete tuđe reči… Pa do najskaradnijeg – da bez odobrenja rušite šta vam se prohte. Da uništavate nacionalne spomenike. Da zatvarate univerzitete, poput onog u Novom Pazaru. Da prosipate ideologiju sa fudbalskih stadiona, na kojima ste se školovali, kako sami kažete. Da patite od ja-pa-ja, a da se od toga ne lečite, već da narod razboljevate. Da raseljavate decu iz Pete beogradske, po neuslovnim osnovnim školama. I sve zbog žene koja je i dronka i direktorka – zavisi u koje doba dana i šta joj se više dopada… Da uništavate prestižnu gimnaziju iz koje su izašli silni i časni umovi, pa i vaš mali kupljeni ministar i vaša velika kupljena premijerka. Da gradite zgrade koje se zbog uštede materijala i neznanja onih koji to rade – ruše i ubijaju ljude, a vi ih ne osuđujete. Da kažnjavate intelektualce, a negujete kriminalce. Da uzdižete lopove, a ponižavate doktore. Da pljujete sudije, tužioce i advokate… I sve u želji da sve zagrabite tom svojom alavom šapom. Da budete i kadija i sudija.
E, pa ne može.
