Kako je izvestio jedan od dežurnih tabloida, predsednik „već pet dana bije bitku u Njujorku!“, uz konstataciju da nikad duže nije odsustvovao iz zemlje. To je potvrdila i predsednica parlamenta Ana Brnabić, koja je navela da se, otkad radi sa Vučićem, ne seća da je ikad bio toliko van Srbije. I dobro, reći će neko, pa nismo mala deca, postoji valjda neki sistem koji funkcioniše, ne zavisi sve potpuno od nekog pojedinca, pa bio to i predsednik Vučić. Ali, to može da kaže samo neko mnogo naivan ili neko ko se tek doselio u Srbiju. U svakom slučaju, još od onomad, kada je vlasnik Informera Dragan J. Vučićević panično vikao na Pinku: „Vučiću, ne idi u Kinu, srušiće te dok si u Kini!“, jasno je da predsednik ne sme da napusti zemlju na duži period jer će, zna se, različiti destruktivni elementi iskoristiti priliku i preuzeti vlast, državu, zemlju i Janka Tipsarevića.
Da li iko, na primer, zaista misli da predsednik ne ide na odmor zato što ne voli odmor? Pa ko ne voli plažu, da se tamo prevrće 50 puta dnevno kao jaje na oko? Ko ne voli da iz prvih redova gleda Dragana Markovića Palmu kako igra kolo u plićaku? Nemojte da ste naivni! Ne bi ni predsednik svoj odmor od dan i po provodio sa Zoranom Babićem u Sopotu kada bi bio siguran da zlotvori neće da izvrše državni udar i kada bi bio siguran u nas da možemo to sami da sprečimo. Ali nije siguran, zna da ne možemo. Ne može da se osloni na nas i onda i to mora sam, baš kao što i sve ostalo – mora sam!
A i dok nije bio tu tih nekoliko dana, već je počelo da se oseća njegovo odsustvo. Ne zato što ga nije bilo na TV – bilo ga je još više jer ga je Goca Uzelac pratila u stopu – već zato što je krenula struktura našeg bića da se raspada. Počele su da se pojavljuju pukotine u zlatnom dobu, BDP je počeo da stagnira, a ekonomski tigar da gubi snagu. Srbija je kao Samson. Dok joj je kosa bujna i jaka, i ona je jaka, ali ako joj kosa (čitaj Vučić) ode u Njujork, e onda smo u problemu. Razvući će nas pacovi, narkomani i izdajnici kao Vesić radove na Trgu republike.
Možda bi najbolje bilo da Vučić više nigde ne ide, da tabloidi više nikad ne pišu kako je, eto, predsednik odsustvovao čak pet dana. Kao da je to nešto potpuno nenormalno. Ne pisanje takvih tekstova, već to da predsednik, bar nakratko, napusti zemlju
Pet turobnih dana bez predsednika bilo je na ivici da preraste u ozbiljnu nestabilnost na svim nivoima, ali na svu sreću kada je predsednik tamo razbucao šta se imalo razbucati – osim možda predsedavajuće Saveta bezbednosti UN Vanese Frejzer, jer ga je ona uhvatila malo nespremnog, kad mu je gard bio spušten – slavodobitno se vratio u zemlju. Spaseni smo!
Sve se, na svu sreću, vrlo brzo vratilo u normalnu, s tim što su tabloidi, nažalost, propustili sjajnu priliku da postave bilborde dobrodošlice i objave tekstove zahvalnice predsedniku što se vratio. I ne samo to, mogli su tu da iscede i još neke tematske tekstove tipa „Deset razloga zašto predsednik više nikad ne treba da napusti Srbiju“ ili „Kolegijum redakcije moli predsednika da nas više ne ostavlja same!“ Čisto da ne bi morali više nikad da pišu tekstove kako je predsednik, eto, odsustvovao čak pet dana. Kao da je to nešto potpuno nenormalno. Ne pisanje takvih tekstova, već da predsednik odsustvuje iz zemlje.
