Kanadska književnica Šila Heti beležila je celu deceniju u vord dokumentu svoje misli, doživljaje i slike iz svakodnevice, a potom taj svojevrsni dnevnik od pola miliona reči prebacila u drugi program, u eksel, u tabelu, i klikom učinila da kompjuter rečenice poređa po abecednom redu. Godinama je uređivala i skraćivala rukopis, sve dok nije završila to najnovije delo čudesnog ritma i hronologije pod naslovom Alphabetical Diaries.
„Tata mi je upravo rekao da su moje dvadesete bile za eksperimentisanje i igrarije, ali da bi sada, kad imam trideset, trebalo da se smirim i fokusiram na svoj posao; da je vreme da vidim šta mogu da postignem. Tata je pročitao raniju verziju i imao neke sugestije kako da se učini stvarnijom, ali ja mislim da ne želim da bude previše stvarna (…) Tata kaže da ne analiziram toliko stvari, ali šta da radim sa svojim lošim osećanjima i strahovima?“
Delo će svakako biti zagonetka za budućeg prevodioca. Hoće li ovu prozu prevoditi najpre od početka ka kraju? S obzirom na to da u različitim jezicima iste reči počinju drugim slovom, da li će potom i sam morati da iskopira tekst u eksel, u tabelu, pa načini novi raspored, recimo, od a do š, ukoliko mu autorka dopusti da ovako vršlja po njenoj knjizi… Po tom budućem klasiku – kako je ocenila Zejdi Smit, spisateljica čije se muž pominje u poslednjem fragmentu. Pod Z.
Roman Šile Heti Tiknor objavila je 2007. izdavačka kuća Adresa, u prevodu Nataše Vavan Pralice.
