Sa novom pesmom Nježne riječi i novim albumom, hrvatska muzičarka i kantautorka Sara Renar priprema novu turneju po regionu. Region – tema nad kojom smo se zamislili. Kome sve to danas smeta i gde smo sada pitali smo, između ostalog, Saru Renar. S mnogo nadahnuća i iskrenosti sa nama je podelila svoja razmišljanja, zaključke, stavove i strahove.
Šta mislite da je uzrok stanju u kom se nalazimo lokalno i globalno?
Kolonijalizam i kapitalizam koji sad uveliko prelaze u tehnološki feudalizam. Ogroman dao sveta vekovima je bio eksploatisan od strane Zapada, potom prepušten mahom kolaboracionističkim i korumpiranim lokalnim moćnicima na upravljanje u vidu varijacija na temu ekonomskih kolonija. Princip je, uz manja odstupanja, bolno isti širom sveta. Nemamo zašto da se čudimo što taj balon sada puca na sve strane, što ta nejednakost dolazi na naplatu, i kako to već biva – preko leđa onih najranjivijih koji to ne zaslužuju niti ih iko nešto pita.
Gde je mesto umetniku/muzičaru/kantautoru u sadašnjem „novom poretku“?
To je pitanje za milion dolara. Danas svako od nas preko društvenih mreža može da vodi svoju ličnu medijsku platformu s najboljim i najiskrenijim namerama. Opet, sve te platforme su u vlasništvu upravo onih centara moći koji od ovakvog poretka najviše profitiraju i nad svima nama parazitiraju. S druge strane, ako se izolujete onda tek nema načina da vaša poruka dopre do nekog. Kako se s time izboriti? Možda je stvarno jedina večna uloga umetnosti da postavlja pitanja i da ni po koju cenu samu sebe ne cenzuriše.
U odnosu na početak karijere, da li se i na koji način pozicija muzike u vašem životu promenila?
Muzika je oduvek bila moja preokupacija. Razlika u odnosu na početak karijere jeste u tome što mi je s vremenom postala i glavna profesija. Moram reći, koliko god to ponekad materijalno izazovno bilo, zaista je nemerljivo duhovno bogatstvo raditi ono što voliš.
Pred sebe ste postavljali različite izazove u kreativnom i stvaralačkom smislu. Koji je period za vas bio najvažniji?
Teško mi je izdvojiti baš jedan najvažniji – rasteš sa svakom pesmom, sa svakom saradnjom i projektom. Neke izazove sebi sama postavim, a nekad se dogode okolnosti na koje ne možeš uticati. Ne mogu živeti samo od vlastite kantautorske karijere, ali zato srećom i volim razne saradnje, bilo da je to teatar, film, književnost, gejming industrija… Upravo sam završila zvuk za zajednički projekt Servis klime sa vajarkom Manuelom Pauk, a trenutno zajedno sa Dimitrijem Simovićem oblikujem zvuk i komponujem muziku za predstavu Budi uvijek kao zmaj Espija Tomičića u HNK Zagreb u režiji Olje Lozice. Život te prisili na paralelno otvorene tabove u brauzeru, ali ako je tih tabova razuman broj onda u tome stvarno možeš uživati, učiti i istraživati.
Pre nekoliko godina ste dobili prestižnu nagradu Porin. Na koji način je ta nagrada odredila dalji tok vaš karijere?
Muzičke nagrade su sigurno uspešno merilo dobrog PR-a, ali sad da li i merilo same muzike – mislim da i ne mogu do kraja to biti jer muzika, kao ni umetnost, očigledno nije trka na sto metara. Nagrade postoje jer naš društveni sistem funkcioniše po principu materijalnog vrednovanja pa se moramo pozivati na kojekakve nagrade, priznanja, broj strimova, slušanja, prodatih ulaznica i slično da bismo opravdali cenu svog rada, prošli na kakvom takmičenju i očigledno uspeli nekako od tog svog umetničkog rada i živeti. Gledajući unazad mislim da sam Porina za vokalno izvođenje, pre deset godina, osvojila jer sam taman bila nominovana kao treća opcija između dva suprotna estradna tabora. Da se razumemo, ta nagrada mi je apsolutno pomogla i ohrabrila me, na kraju nakon nje sam dala otkaz na dotadašnjem poslu i otisnula se profesionalno u svet muzike, ali ko zna kakav bi bio rezultat tada da je uz mene bila nominovana još neka koleginica sa alternativne scene – postoje mnoge sjajne pevačice koje tu nagradu zaslužuju više od mene a nisu je dobile niti su uopšte ušle među nominovane svih ovih godina.
Ex-Yu izraz se pak u mom mikrosvetu toliko vezao za pojam Ex-Yu roka, da je to postalo gotovo žanrovska odrednica na You Tubeu
Šta vas je navelo da napišete Nježne riječi?
Dok sa ovog našeg krhkog ruba zapadnog sveta gledamo kako se zločinački uništavaju čitavi narodi i zemlje, ponekad mi se čini da smo na poslednjem plesu pre nego što nam kompletan život postane dostupan jedino putem premijum mesečne pretplate. Ne znam kako se sa svim tim nositi i barem probati suprotstaviti osim nežnošću. U ovoj opštoj društvenoj polarizaciji izgleda da je nežnost radikalan stav.
Jedino ste vi jasno izgovorili „Cijela regija je geto u krizi identiteta kojoj se kraj ne nazire“. Ta misao je toliko istinita, ipak nas nešto sprečava da to priznamo?
Bili smo Evropa, ali nikada nismo bili kolonijalna sila već provincija nad kojom se vladalo. Onda smo neko vreme svi zajedno bili nesvrstani. A šta smo sada? Zanimljivo je kako ovi naši jezici koriste epitet „svetski“ kad je nešto izvrsno – kao da nešto odavde po difoltu ne može da bude dobro. Znači, usprkos sjajnoj umetničkoj produkciji imamo neopravdan kompleksaški odnos prema sopstvenoj umetnosti. Pritom sami sa sobom ne možemo da se dogovorimo da li smo južna, srednja ili jugoistočna Evropa. U Hrvatskoj je nepisano pravilo da se službeni projekti ni na koji način imenom ne vežu uz Balkan. Alpe-Adrija – može, Mediteran – može, srednja Evropa – može, ali Balkan – nikako! Istovremeno se jedu ćevapi, pije se turska kafa, sluša narodna muzika, više generacija iste familije živi u jednoj kući. Nepravedno je da se taj Balkan stalno doživljava u negativnom kontekstu. Mislim da je upravo taj sudar svih uticaja na našim prostorima veliki potencijal i treba ga slaviti, a ne doživljavati kao teret. Svim našim zemljama treba jedna velika grupna terapija da razbijemo komplekse i predrasude kako bismo naučili da se nosimo sa traumama. Inače se nećemo maknuti od sudbine pograničnog područja – geta u kojem se svađamo oko bureka dok nas veće sile eksploatišu kako im se ćefne.
Kod nas je Jugoslavija ponovo u modi, više kao neki sistem vrednosti koji je ipak kulturološki uzdizao čoveka. Koji vama termin danas više prija: region; republike bivše Jugoslavije; ex-Yu teritorije ili jednostavno – Jugoslavija?
To je jako zanimljivo pitanje. Jezik i utkane kulturološke reference unutar istog neizbežno nam oblikuju stav i način razmišljanja. Moj subjektivni doživljaj verujem da svaki čas drugačije tumači ove pojmove: regija, odnosno region bi bio moj prvi izbor – tim više što kada u Hrvatskoj kažete region – što nije reč po standardnom jeziku, jasno je na koju se regiju odnosi. Prostor bivše Jugoslavije ili bivše države je izraz koji je dosta čest u Hrvatskoj. Nisam ga nešto ni dovodila u pitanje dok mi kolege nisu skrenule pažnju da „zašto mi Hrvati volimo isticati da je to bivša Jugoslavija, pa jasno je da je bivša“. Verovatno od silnog straha da te slučajno ne proglase jugonostalgičarom za svaki slučaj naglašavamo da je to bivša država. Ex-Yu izraz se pak u mom mikrosvetu toliko vezao za pojam Ex-Yu roka, da je to postalo gotovo žanrovska odrednica na You Tubeu. Izraz Jugoslavija kao da me odmah smešta u prošlost. Kad se puši u restoranu ili kad vidiš oldskul poslastičarnicu na obali – to je Jugoslavija. Držač toalet-papira koji sa gornje strane ima pepeljaru – Jugoslavija. Jugoslavija odmah asocira na određenu arhitekturu, grafički i produkt dizajn, pa čak i izbor boja… Vidiš kakva jezička nijansiranja! I sad ti objasni nekom strancu o čemu se tu radi.
Šta mislite zašto političari kod „nas“ i kod „vas“ toliko zaziru od pominjanja imena i vremena nekada zajedničke države?
Zato jer je većina svih naših političara gradila karijeru na tome da uveri birače u mržnju prema drugima. Tako da je bilo koji zajednički imenilac opasan.
Koji muzičari ili albumi su vam bili direktna inspiracija prilikom stvaranja pesama za album Nježne riječi?
Puno je tu inspiracije. Tu je kompletan opus Dejvida Linča, film Boja nara Sergeja Paradžanova, književni opus Danila Kiša, poezija Arsena Dedića, svi albumi Lane del Rej od 2019. naovamo, trip hop i pop zvuk kraja devedesetih, Goribor, Konstrakta, umetnički projekti Uroša Krčadinca, sve što je napisala Lana Bastašić, knjiga Svadba Kadma i Harmonije Roberta Kalasa, Nevidljivi gradovi Itala Kalvina…
Koliko naslovna pesma odslikava ambijent budućeg albuma?
Mislim da je dobar tizer za ono što sledi. Biti će tu još i nekih mračnijih pesama, ali i nekih plesnih iznenađenja! Bavila sam se temama jezika, identiteta, žena i ljubavi u apokalipsi.
Kada možemo očekivati njegov izlazak i da li planirate da nastupite u Beogradu uskoro?
Nećemo još dugo čekati, do proleća 2026. album izlazi, a možda i ranije… A kada album izađe onda planiram poštenu koncertnu promociju.
