Postoje oni koji svim srcem veruju u energetsko isceljenje sebe i planete, i drugi koji su skeptični prema svemu što nije opipljivo. Za prve je pravo mesto bio Pyramid festival, nedavno održan u podnožju „magične“ planine Rtanj, dok u druge neretko spadaju novinari, čija je uloga i da kritički analiziraju posmatrano.
Stoga će ton ovog teksta biti na granici cinizma, paradoksalno – s korenom reči u drevnoj filozofskoj školi kinika, koji su se zalagali za život u skladu sa prirodom, odbacujući konvencije i materijalna dobra. Jer, baš tom formulacijom (izuzev poslednjeg navoda) mogli su da se opišu posetioci sedmodnevne podrtanjske fešte. Smeštene na velikoj livadi, na izlazu iz Boljevca.
Ispred kampa parkiran je znatan broj auta najrazličitijih registarskih tablica, dok je i red ispred improvizovane „biletarnice“ podugačak. Sve te što čekaju bez nervoze krase tetovaže, pirsinzi, neobična listom šarena odeća, široki osmesi i mlađane godine. Kad se najzad smeste u svoje (ili rentirane) šatore, biće u prilici da prisustvuju brojnim programima.
Narodni iscelitelj iz Sibira
U trenutku dolaska ekipe Radara, najveća koncentracija klijentele je u zoni zdravlja, gde jedan tamnoputi govornik završava predavanje o značaju vode za našu psihofizičku dobrobit. Aplauz što sledi nije iz petnih žila, već adekvatan nesnosnoj vrućini.
Iza bine, pod ogromnom kupolom, ukrašenom visećim 3D mandalama, narodni iscelitelj iz Sibira Anatolij Nikiforov masira nekog mladića. Dok ga tapka šakama, i „razgovara sa njegovim bolom“, ispuštajući čudne zvukove, pacijent trza nogama, što (valjda) znači da tegobe izlaze iz njega.
Tu, pod ovom šatrom, nema čega nema od „hiling“ tretmana. U ponudi su konstelacije (alternativne psihoterapeutske metode), praksa ajurvede, konsultovanje sa zvezdama po proračunima đotiša (vedske astrologije), seanse tehnika disanja, bioenergetsko oslobađanje od stresa… I cene su različite, u rasponu od 20 do 80 evra (uz mogućnost plaćanja u dinarima).
Naoko zdravi i pravi vade novce, ne praveći pitanje. „Izlečeni“ su euforični, pa neka devojka, nakon niza „retritova“ zaneseno kaže „o, kako su svi lepi“. I sveti, dodaćemo, jer ta okupljena mladež kao da lebdi nad suncem sprženom poljanom.
Na stvarnost i opciju konzumacije ovozemaljskog, prosvećene opominju drvene strelice, usmerene ka šankovima, glavnom stejdžu, dečijoj arei, radionicama… Natpisi su na engleskom, s obzirom na to da stranaca ima u izobilju.
Pod šatrom se pronosi glas da će Nikiforov, budući šaman, uskoro pristupiti javnoj komunikaciji s duhovima. Da se oni umilostive, potrebno je da se u vatru „ubaci komad mesa, nešto slatko, alkohol…“, kako apeluje vračev asistent. Za to vreme, Nikiforov, obučen u čudnu, zveckajuću odoru, počinje ritual, cupkajući oko tinjajućih greda. Udarci u bubanj, koji prate obred, služe (valjda) da se zli dusi oteraju iz načičkanih oko posustale lomače.
Oterati svo zlo sa zemlje
I taman kad većina utone u ekstazu, zažmurivši u lotos joga položaju, začuje se jetki glas „čuvara vatre“ što bi da se ceremonija obustavi. Iz njegove prepirke sa šamanovim asistentom, naslućuje se da je posredi sukob interesa – alavosti duhova i nužde da se vatra ne raširi.
Svađu čudni starčić ne shvata, kao pripadnik Saha naroda, pa i dalje cupka ukrug, sve dok se prekid i zvanično ne objavi, uz sugestiju da se darovi nevidljivim silama preusmere „svetom drvetu“. Asistent uzaludno primećuje da „samo vatra ima moć transformacije“, po učenju oteranog vrača. Reporterka Radara ne može da ne pomisli da je haos nastao upravo iz njenog ciničnog pristupa svetkovini. Iz njene sumnje u vrlinsku motivaciju celog događaja.
Srećom pa su drugi imuni na unošenje „loše energije“ od strane namrgođene novinarke. Atmosfera je „haj“, pa omladina ili pevuši u hladu okolnog drveća, ili pazari (takođe po jakim cenama) hendmejd aksesoare, ili žonglira, igra se s decom i kučićima… I svi se smeše (kao da moraju).
Odnekud se pomalja izvesni Slovenac Branko, radiesteziolog. Bio je, kaže, u depresiji, dok mu se nije javio Bruno Grening, nemački mistik i verski iscelitelj (a prethodno nacista). Grening je dao smisao Brankovom životu, usmeravajući ga da „otera sve zlo sa zemlje“.
„Zapravo, ja zlo predajem božanskim silama“, on objašnjava svoju metodologiju. Na nivou pragmatičnog, Branko viskom određuje energetsku ravnotežu, pa ispada da je Srbija u daleko boljem statusu od njegove dežele, „ogrezle u korupciju“. Kao učesnik skupa, spava u kolima, „novim i prostranim“. „Hoćete li da ih vidite“, nudi novinarki, rezervisanoj i prema namerama svog sagovornika.
Stoga ponudu odbija, nastavivši da pijucka pivo (za 400 dinara), i da čeka početak DJ nastupa, koji obeležava elektronska psy trance plesna muzika.
Transedencija užičkog kola
Uvod u taj hajlajt deo programa predstavlja niz tačaka izvorne grupe Ruj iz Rujišta, koja publiku dovodi do ludila dvoglasnim pesmama, gajdama, harmonikom… kao i vlaškim i užičkim kolom. Potonje je svima prijemčivije, te se u njega svi hvataju, što izaziva kolektivni trans uz povremenu ciku.
Kako je deo našeg profesionalnog zazora prema masovnoj transcendenciji, i pokušaj da se bliže odredi fenomen kojem svedočimo, pitamo okupljene da li se supkultura kojoj pripadaju može nazvati nju ejdžom. Ne, „nju ejdž je prazna forma bez suštine“, dok se ovde odvija „prava stvar“, pojedini tvrde, iako upravo demonstriraju definiciju pomenutog pokreta.
Drugi sebe zovu hipicima, a jedan kaže da „voli da veruje da je normalan“. I, zaista, ako bismo tu njegovu konstataciju stavili u kontekst sveopštih ratova, protivnih zdravom razumu, bio bi apsolutno u pravu, uprkos imidžu rastafarijanca, čudnjikavom za njegove zrele godine.
Kad se noć spusti na mističnu planinu, čija su lekovita svojstva nadaleko poznata, oni kojima je preostalo snage, uputiće se organizovano ka njenom vrhu. I dopuniti fundus ezoteričnih ugođaja, stečenih u podnožju. Moramo biti iskreni, jer i to je zadatak novinara, da smo i bez tog čina potpuno preporođeni.
