foto privatna arhiva 3
Svetlopis Marije Krugove

Zatomljena strana libida

Izdanje 5
3

Ruska fotografkinja napustila je Sankt Peterburg i nastavila život u Beogradu kako bi neometano radila na svojoj foto-terapiji – osvešćivanju seksualnosti, koje za trenutak promeni osobu iz korena, što ona ovekoveči na svojim radovima

Deo ženskog vrata sa bisernom ogrlicom, nagli potez skidanja veštačke trepavice, čvrst stisak muške šake oko damskog gležnja – neki su od senzualnijih prizora sa erotskom konotacijom na instagram-profilu ruske fotografkinje Marije Krugove. Oni žešći – nago telo sapeto konopcima, udah ili krik prigušen najlonskom draperijom, izraz ekstaze koju izaziva tzv. gag za usta… otkrivaju ekstremnije maštarije njenih – mahom klijentkinja.

„Dalje od toga ne mogu da idem zbog ograničenja koja nameću društvene mreže“, objašnjava pomireno, premda je njen zadatak upravo suprotan, da dopre do suštine fantazija onih koje fotografiše. Ponekad je to vrlo teško, jer nas život šiba, pa gradimo brane, sazdane od lažnih slika. Unutrašnje biće, opet, vapi za slobodom, što je glavni adut njenog pristupa „svetlopisu“ u digitalnoj formi.

Dugo sam zarađivala fotografišući sve vezano za imidž velikih kompanija. Onda me je pozvala grupa webcam modelsica da im napravim portrete u svrhu reklame. U razgovoru s njima shvatila sam da su i one nekad bile nesigurne, smatrajući se nepoželjnim zbog raznih ’nedostataka’

Do tog pravca Krugova je došla preko foto-žurnalizma, dobivši u toj sferi i prestižnu nagradu za inovaciju u studentskim štampanim izdanjima, u zavičajnom Sankt Peterburgu. Nominovana je i za priznanje Zlatno pero, postajući daleko poznatija tek u žanru erotske i fetiš fotografije. Golišave slike objavljivala je u raznim ruskim, američkim, španskim magazinima.

foto privatna arhiva 6

Porno divi Stoji Marija Krugova se divila zbog nečeg manje poznatog širem auditorijumu – zbog žustrine u borbi za radnička prava u porno industriji, a kroz zalaganje da glumice budu adekvatno plaćene

Na ulicama rodnog grada prolaznici bi je prepoznavali, prateći je na društvenim mrežama, ali je Putinov režim taj idilični period dezavuisao. „U Rusiji možeš da završiš u zatvoru kao ekstremista i ako samo nosiš minđuše u duginim bojama“, ona objašnjava zašto se pre godinu i po preselila u Beograd i krenula da gradi karijeru praktično iz početka.

To što ona radi neodoljivo liči na foto-terapiju. Ipak, Krugova izbegava taj izraz kao pretenciozan i opterećen prevelikom odgovornošću. Nešto se ipak desi u duši mušterije koja joj prvo piše imejlom, za čim sledi viber susret u trajanju od oko sat. Uobičajeni problem, saopšten okolišno ili direktno, jeste pad samopouzdanja, nekad usled raskida, a nekad zbog zamora veze dugogodišnjim navikama. Taj trenutak je pravi da se „ja“ potraži i iskopa zatomljena strana libida. „S muškarcima ovo ide teže, jer im njihov preveliki ego, nabildovan patrijarhatom, ne dozvoljava da se opuste“, ona tumači svoj fokus na žene, „listom otvorenije“.

Glavni deo priče odvija se u hotelskoj sobi, otkad živi u Srbiji, dok se kod kuće dešavalo u iznajmljenom foto-studiju. Akterke su i dalje Ruskinje, raseljene po čitavom regionu i spremne da prevale na stotine kilometara ne bi li ovekovečile očekivanu promenu. Izmeštene iz svakodnevice, žele sebi da u potpunosti ugode, pa su rentirani apartmani najviše kategorije.

S muškarcima ide teže, jer im njihov preveliki ego, nabildovan patrijarhatom, ne dozvoljava da se opuste, dok su žene otvorenije

foto privatna arhiva 14

Ipak, u startu su listom nervozne, mada svoju anksioznost ispoljavaju na različite načine. Poneka se vrzma kao lavica u kavezu, kad joj energiju treba usmeriti na kakvu konkretnu radnju. Ukočene valja relaksirati, recimo preporukom da obujme jastuk, kada se već javljaju ideje za mizanscen te specifične „pozornice“.

„Scenografija zavisi i od krajnjeg cilja klijentkinje. Ako joj je želja da raspali strasti sa svojim partnerom, na pamet joj prvo pada da se kostimira u stereotipne seksualne uzore. Meni je draža autentičnost, te je hrabrim da na slikama bude ono što stvarno jeste, što onda pretvaram u aluzije“, ilustruje Krugova.

Ako je motiv poriv za osvetom, pristup je drugačiji, s fokusom kamere na deo tela koju je on (ili ona) najviše voleo. Tada markantni postaju dekolte, butina, stražnjica…, ili se lažira trenutak buđenja, kad seksualnost izvire iz dubljih slojeva ličnosti, poručujući targetiranom– vidi šta si izgubio.

Posebno osetljivi su skloni fetišima, koje fotografkinja provocira izrežiranim slikama, kao što je uranjanje nožnih prstiju u jezgro pomorandže. Nekad je dovoljan kadar uha, zarumenjenog dodirom sa posteljinom, ili obris dobro mu poznate spavaćice – „da zažali zbog svog ponašanja“.

mariia krugovaya foto privatna arhiva 11
Foto: Privatna arhiva

Ekskluzivniji izazov za nju je ipak težnja klijentkinje da dođe do nečeg što je davno potisnula. „U pokušaju da se približim jednoj naročitoj ženi, s ubedljivom maskom samouverenosti, pitala sam je o čemu je sanjala kao devojčica. Odgovor je bio – da postane balerina, pa sam joj predložila da nabavi špic patike. Nije znala ni da ih veže, a kamoli da u njima korača, ali ju je ulazak u poželjnu ulogu sve više osnaživao u suštinskom smislu“, seća se naša sagovornica. Poslednja scena ove foto-seanse za obe je bila krucijalna: ta prividno „žena kučka“ prigrlila je patike, kao da drži neprocenjivo blago, prevazilazeći davni san, a dobijajući na nežnosti. „Momentalno je tu sliku postavila kao profilnu, čime je sebe drugačije predstavila, istovremeno i mene preporučujući u mom najboljem izdanju“, navodi fotografkinja.

Igranje uloga još jedan je od njenih „trikova“. Pa, ako neko veruje da je novac najefektniji afrodizijak, i scena je puna simbola izobilja. „Takvim postupkom menjam i sopstveni odnos prema novcu“, priznaje Krugova, vaspitana po komunističkom obrascu. Slično je i sa novinarkom Radara koju buni merkantilnost u kontekstu samopronalaženja. „Novac zapravo predstavlja energiju“, kao da ponavlja prvu lekciju iz svog aktuelnog biznisa.

„Dugo sam zarađivala fotografišući sve vezano za imidž velikih kompanija. Onda me je pozvala grupa webcam modelsica da im napravim portrete u svrhu reklame. U razgovoru s njima shvatila sam da su i one nekad bile nesigurne, smatrajući se nepoželjnim zbog raznih ’nedostataka’“, ona otkriva. Ušavši u posao poziranja pred kamerama, spoznale su da ima mnogo ljudi što su im upravo te ’mane’ neodoljive, i da ne žale para da ih se nagledaju, pa novac postaje potvrda njihove izuzetnosti.

foto privatna arhiva 12

Time je Krugova otkrila da lepota ima raznih, a da je baš ona nekonvencionalna za mnoge predmet obožavanja. Potom je osećaj zadovoljstva sobom htela da prenese na trenutnu klijentelu, obično odlučnu da im se sporne odlike fotošopiraju. „Čudno je to što su jedne htele da sakriju nešto na čemu druge zarađuju“, i dodaje: „U nekom od postova, pošto sam došla u Srbiju, sebe sam prikazala kao ’madam’ javne kuće, što je rezultiralo brisanjem mog profila sa stotinama fotografija“, navodi ona zašto je njen portfolio tanušan, i zašto je morala da iz početka gradi ime.

U Rusiji možeš da završiš u zatvoru kao ekstremista i ako samo nosiš minđuše u duginim bojama

Srećom, baš tada joj se javila Džesika Stojadinović Stoja, naša a svetska porno diva, naletevši na njen profil. Stoji se fotografkinja divila zbog nečeg manje poznatog širem auditorijumu – zbog žustrine u borbi za radnička prava u porno industriji, a kroz zalaganje da glumice budu adekvatno plaćene. Prilikom susreta spontano se desio dogovor da i nju uslika, možda i najdomišljatije, sa nakitom za bradavice – u ustima. Kadar nosi poruku prkosa, da kao zvezda filmova za odrasle ne treba da govori, već samo da „izgleda“.

Put ruske fotografkinje očito je pun prepreka, iz kojih se najbolje uči. Vežbajući na mušterijama razne psihološke manevre, ona ih je i na sebi primenjivala, radeći na sopstvenoj promeni. Dosta joj je, kaže, submisivnih rola, usađenih odgojem. Zato se, između ostalog, trenira „da ne pocrveni kad spomene reč ’umetnica’“, kakvom je okolina smatra. „Nažalost, ili na sreću, samopouzdanje stičemo pogledom tuđih očiju, sa kojim se naša slika o sebi postepeno poklapa“, njena je filozofija, sve više utemeljena u praksi. Zato je u ovom tekstu prezentujemo imenom i prezimenom, a ne nadimkom u deminutivu – Mašenjka.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

3 komentara
Poslednje izdanje