U svetu dečje književnosti i pozorišta za mlade retko se sreću iskustvo, kreativnost i empatija na tako skladan način kao u radu Jasminke Petrović. Njeno višedecenijsko stvaralaštvo oblikovalo je savremenu kulturu za decu i mlade u Srbiji i regionu, nudeći priče koje podstiču maštu, smeh, hrabrost i razgovor o važnim životnim temama.
Zato je žiri Asitež Srbija, pokretač bijenalne nagrade „Donka Špiček“ za životno delo u oblasti afirmacije kulture za decu i mlade, jednoglasno odlučio da ovo priznanje dodeli spisateljici Jasminki Petrović. Nagrada joj je uručeno u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu, u okviru nacionalnog Festivala Asiteža Srbije (FAS), na kome se prikazuju predstave za decu i mlade svih uzrasta.
U obrazloženju žirija, između ostalog, stoji: „Svojim raznovrsnim opusom, radionicama i javnim angažmanom, ona gradi most između umetnosti, obrazovanja i društvene odgovornosti, stvarajući okruženje u kome se poštuje pravo deteta na slobodno izražavanje i pristup kvalitetnim umetničkim sadržajima.“
Za savremenu decu važno je da se u knjigama i predstavama obrađuju teme koje ih se zaista tiču. Deca i mladi osećaju društvene potrese, poljuljanu porodicu, iscrpljene roditelje i nastavničke kolektive u krizi
„Nagrada „Donka Špiček“ za promociju prava dece i mladih na umetnost nije samo priznanje, već i podsetnik na odgovornost – ključnu reč u radu za decu i sa decom. Donku sam lično poznavala, tako da sam ovu nagradu doživela vrlo emotivno”, rekla je za Radar Jasminka Petrović.
Podsetimo, Donka Špiček (1928–2007) bila je dugogodišnja saradnica Dečjeg kulturnog centra Beograd (nekadašnjeg Doma pionira), glavna i odgovorna urednica Redakcije programa za decu i mlade na Radio-televiziji Beograd, direktorka Sektora za kulturu u Sava centru i operativna direktorka Pozorišta „Boško Buha“. Uređivala je i stvarala čuvene programe kao što su Laku noć, deco, Sivi dom, Zaboravljeni i mnoge druge, uvek stavljajući dečju kreativnost i učenje kroz igru u prvi plan.
„Donka je bila spremna da ohrabri, ali i da ukaže na grešku, uvek sa jasnim osećajem mere i pravde. Obaveze je obavljala iskreno i strasno, jer je verovala da deca zaslužuju samo najbolje. Zato mi je ova nagrada veoma obavezujuća”, dodala je Jasminka Petrović.
Za naš nedeljnik kaže i da joj je Donka bila, uz Smiljku Blažin i Ljubicu Beljanski-Ristić, „učiteljica u radu sa decom i za decu“: „Danas to nije lako ni jednostavno, u vremenu kada su poljuljana merila vrednosti i kada smo svedoci velike krize u obrazovanju i kulturi. Vladajući režim ne poštuje stavove dece i mladih, čak ih kažnjava i obeshrabruje kada pokažu slobodu mišljenja, kreativnost ili solidarnost. Upravo zato mi je ova nagrada važna – kao podsećanje da decu ne učimo poslušnosti, već razmišljanju, mašti i hrabrosti. Donka nam to poručuje svojim primerom”, objašnjava Petrović.
Organizatori ističu da rad Jasminke Petrović i priznanje „Donka Špiček“ podsećaju da umetnost za decu i mlade nije samo zabava, već prostor u kojem svetlost nadvladava mrak, gde radost, hrabrost i mašta vode ka zajedništvu i boljitku. Publiku su oduševile brojne predstave rađene po Jasminkinim knjigama – Giga pravi more, Leto kada sam naučila da letim, Seks za početnike, Bonton, Ovo je najstrašniji dan u mom životu i mnoge druge. Njena najnovija knjiga Zvezdana šuma, u izdanju Kreativnog centra, podstiče decu da se povežu s prirodom, neguju prijateljstvo i veruju da je srećan kraj moguć.
Na pitanje kako vidi ulogu umetnosti za decu danas, odgovara: „Za savremenu decu važno je da se u knjigama i predstavama obrađuju teme koje ih se zaista tiču. Deca i mladi osećaju društvene potrese, poljuljanu porodicu, iscrpljene roditelje i nastavničke kolektive u krizi. Zato umetnost za najmlađe mora govoriti o onome što ih stvarno boli i zbunjuje – o klasnim razlikama, bolestima u porodici, vršnjačkom nasilju, usamljenosti, mentalnom zdravlju… Donka Špiček je smatrala da su knjige i predstave najbolji povod za razgovor između dece i odraslih – jer se jedino kroz dijalog može doći do odgovora.”
U skladu sa specifičnim društvenim trenutkom, ovogodišnji slogan FAS-a glasio je „Očima mladih“. Tokom festivala prikazano je deset predstava, a komad Sjaj zvezda na plafonu Malog pozorišta „Duško Radović“ osvojio je nagradu žirija učesnika i žirija pedagoga.
Za jedan 8. mart Donka Špiček je predložila Dušku Radoviću da napiše pesmu o mami. On se veoma mučio jer je osećao veliku odgovornost zbog ovog zadatka. Na kraju ga je Donka zaključala u dečju redakciju u televiziji, stala ispred prozora i čekala. I tako su nastali čuveni stihovi Najlepša mama na svetu
Govoreći o predstavama koje su joj posebno drage, Jasminka izdvaja – Dečak s koferom i Sjaj zvezda na plafonu Damjana Kecojevića u Malom pozorištu „Duško Radović“, Oliver Tvist u režiji Milana Karadžića u Pozorištu „Boško Buha“, Dnevnik Ane Frank Stevana Bodrože u Pozorištu „Pinokio“, kao i Music Box, opera za poneti u Teatru Vuk, koju potpisuje Irena Popović Dragović. Takođe i predstavu Ako pčele nestanu sa lica zemlje u režiji Anje Suše koja je nedavno imala premijeru u Malom pozorištu „Duško Radović“. Sve one, svaka na svoj način, kako kaže, pokazuju da pozorište za decu i mlade može biti i hrabro i duboko, ali i puno igre, emocije i smisla.”
Vladajući režim ne poštuje stavove dece i mladih, čak ih kažnjava i obeshrabruje kada pokažu slobodu mišljenja, kreativnost ili solidarnost. Upravo zato mi je ova nagrada važna – kao podsećanje da decu ne učimo poslušnosti, već razmišljanju, mašti i hrabrosti
Svoj govor na dodeli Jasminka Petrović završila je sećanjem na Donku: „Ona nije imala svoju decu, ali je svima nama bila duhovna mama. Za jedan 8. mart predložila je Dušku Radoviću da napiše pesmu o mami. On se veoma mučio jer je osećao veliku odgovornost zbog ovog zadatka. Nikako mu nije išlo od ruke pisanje, a proslava praznika se približavala. Na kraju ga je Donka zaključala u dečju redakciju u televiziji a ona je stala ispred prozora i čekala. I tako su nastali čuveni stihovi ‘Najlepša mama na svetu‘. Ovih dana, reč mama svakodnevno se čuje širom naše zemlje – na fakultetima, vestima, ulicama, društvenim mrežama, u školama, pozorištima, kancelarijama, dnevnim sobama… To je reč koja nas vraća ljubavi i samom životu. Zato, hajde da večeras, zajedno sa sećanjem na Donku i na njen dobri duh koji nas i dalje okuplja, pomislimo i na sve naše voljene i hrabre majke. I neka pesma o mami, koju je po Donkinom predlogu napisao Duško Radović, odjekne kao podsećanje na sve ono toplo i istinito što nas spaja.“
I dok svet često deluje mračno i nesigurno, u rečima i delima Jasminke Petrović i Donke Špiček svetlost detinjstva i mašte treperi snažnije nego ikad – podsećajući nas da umetnost može da nas vodi, inspiriše i ujedini.
