Iako zvanična verzija kaže da je deo olupine aviona Antoana Sent Egziperija, pisca bezvremenog Malog Princa, koji se srušio 31. jula 1944, izvučen s dna mora južno od Marselja 2003. godine, ali i činjenica da njegovi posmrtni ostaci nisu pronađeni, dodatno su podgrejali priče da se zapravo ne zna šta se tog dana dogodilo. Jedna od tih teorija kaže da se slavni pisac, nagrižen depresijom i lošim zdravljem, razočaran što ga Šarl de Gol nepravedno optužuje za simpatije prema Nemcima, ipak izvukao iz aviona i završio u jednom manastiru. Opet, nakon što je potvrđeno da deo olupine pripada Egziperijevom izviđačkom avionu, u medijima se pojavila izjava nekadašnjeg nemačkog pilota Horsta Riperta: „Da sam znao da je u tom avionu Sent Egziperi, nikada ga ne bih oborio. Nisam gađao Princa.“
I da ništa drugo u Sent Egziperijevom životu nije bilo vredno pomena, već ove intrige bile bi dovoljne da se Hugo Prat, tvorac Korta Maltezea, zainteresuje za ovaj slučaj. Jer, za Pratovu viziju sveta, složenu i organsku, koja se razvija kroz raznolikost miljea, kulisa, situacija i događaja zasnovanih na preplitanju imaginarnog i realnog, upravo je intriga o velikom piscu i ratnom pilotu idealna potka za priču o Egziperijevim poslednjim trenucima.
I upravo tu povest, a uoči 80 godina od piščeve pogibije, donosi nam izdavačka kuća Čarobna knjiga u svom izdanju Sent Egziperi, poslednji let i druge priče. Pored ove naslovne priče, tu su još dva Pratova izuzetna dela Na dalekom nebu i Morgan. Ono što ovim delima daje dodatnu vrednost jeste činjenica da su to poslednji stripovi koje je autor potpisao pre nego što je, nažalost, 1995. godine izgubio bitku s bolešću.
Prat nas u ovoj priči suvereno, ali i snoliko, vodi kroz poslednjih desetak minuta Egziperijevog života, koji se odvija u izviđačkom avionu na povratku s izvršene misije u bazu na Korzici. U ovoj svojevrsnoj kombinaciji proze, esejistike i dnevničkih zapisa, Prat nam donosi smenu sadašnjosti i prošlosti kroz brojne flešbekove iz Ezgiperijevog života
Prat nas u ovoj priči suvereno, ali i snoliko, vodi kroz poslednjih desetak minuta Egziperijevog života, koji se odvija u izviđačkom avionu na povratku s izvršene misije u bazu na Korzici. U ovoj svojevrsnoj kombinaciji proze, esejistike i dnevničkih zapisa, Prat nam donosi smenu sadašnjosti i prošlosti kroz brojne flešbekove iz Ezgiperijevog života. U brzim vinjetama različitih nijansi, jedan za drugim nižu se biografski elementi s maštovitim prikazima piščevog stvaralaštva. Tako saznajemo da su se Egziperijev život i književna inspiracija vrteli oko Salvadorke Konsuelo Sunsin, spisateljice i umetnice rođene u imućnoj porodici plantažera kafe u El Salvadoru, s kojom se pisac venčao 1931. godine. Ćudljiva i ponekad raskalašna, Konsuelo, kojoj je brak sa piscem bio treći, Egziperiju je, istovremeno, bila i muza i izvor jada. Ali, isto tako na stranicama ovog monumentalnog dela srećemo i Malog Princa koji s jednog oblaka pisca pita da li je došao da vidi suton, tražeći da mu ponovo nacrta ovcu, jer je ‘ona prošla otišla s jednom zvezdom’.
A ako se ovom duetu Prat-Sent Egziperi doda i Umberto Eko, onda doživljaj postaje zaokružen. Eko u predgovoru ove knjige, između ostalog konstatuje: „Sent Egziperi i Prat su se morali upoznati, kad-tad. Prva zajednička tačka: neizvesno je da li je Sent Egziperi leteo da bi pisao ili pisao da bi leteo. A za Prata bih rekao da je neizvesno da li je putovao kako bi pričao svoje priče, ili je pričao svoje priče da bi mogao da putuje.“ Ono što je za Eka izvesno jeste da je Sent Egziperi nestao u nebesima kao jedan Mali Princ. A kuda je otišao, nikada nećemo saznati.
A da ne bismo ostali nepravedni prema Pratu i drugim dvema novelama, samo kratka napomena da u priči Na dalekom nebu, veliki umetnik sudbinski razdvaja dva prijatelja, britanskog i italijanskog pilota koje povezuje ljubav prema jednoj ženi, dok u noveli Morgan, Drugi svetski rat mladog britanskog oficira vodi u razne delove Jadranskog mora, i to u uglavnom besmislene i uzaludne misije.
