Jednog avgusta 2024. u svom stanu u Bloku 23, fotografkinja Goranka Matić (1949-2025) dogovarala se o svojoj monografiji s višedecenijskim drugarima Nebojšom Grujičićem, Borisom Miljkovićem Botom i Borutom Vildom. Bila je tu i Una Popović, kada je fotografkinja umesto eureka, uzviknula: „Deco, znam šta ćemo za naslovnu stranu monografije – fotografiju mog dlana!“ Tako je nastala zagonetna naslovna strana monografije koju Goranka nije dočekala.
Svi oni su zaslužni što se pred čitaocima između tog dlana i poslednje stranice, našlo 650 stranica i oko 1.000 fotografija, sve u službi umetničkog i životnog omaža Goranki Matić koja je beležila život i istoriju. Nebojša Grujičić i Una Popović su priredili ovo reprezentativno i raskošno delo, a grafičko oblikovanje pripada Borutu Vildu. U zajedničkom koizdavačkom poduhvatu učestvovali su RTS Izdavaštvo, Službeni glasnik, Društvo ljubitelja popularne kulture Popbooks, Muzej savremene umetnosti i Galerija Novembar. Na nedavnom Sajmu knjiga u Beogradu, ova monografija dobila je priznanje ULUPUDS-a za izdavački poduhvat godine.
Ako su sećanja varljiva kategorija, fotografije Goranke Matić su neumitan dokaz o prošlosti koja je postojala, o ljudima kojih više nema. Pored pomenutih prijatelja, u monografiji su i tekstovi Bojane Pejić, Branka Vučićevića, Nenada Stefanovića i Zorice Kojić i Dragana Ambrozića. Između njih, provlače se i Gorankini iskazi koji svojom iskrenošću i stavom boje ovu knjigu neodoljivom privlačnošću. Važno je reći da ovu monografiju prati i dugometražni dokumentarni film Borisa Miljkovića Goranka.
