Sudeći po nagradama i nominacijama koje tradicionalno dodeljuju brojna filmska udruženja i akademije krajem kalendarske godine, 2024. je bila čisto potonuće. A sudeći po najavama filmova koji dolaze, godina pred nama biće samo sled započetih trendova.
Jer ako pogledamo samo nove naslove američke filmske scene, lako ćemo uvideti seriju ostvarenja koja se nikoga neće ticati, osim studija koji srčano pokušavaju da zarade na skupim spektaklima i komercijalnim artefaktima. Ponovo nastavci, prikveli, sikveli, rimejkovi i obrade poznatih naslova.
Godina počinje tamo gde se prethodna završila, s velikim studijskim horor filmom. Ako je Nosferatu Roberta Egersa čista provokacija na planu žanra, onda bi Čovek vuk Lija Venela trebalo da povrati poverenje gledalaca u studijski horor, s ponovo ispričanom klasičnom pričom o ocu porodice koji postaje vukodlak, ali sada u novim društvenim okolnostima. Odmah zatim, Stiven Soderberg nastavlja sa svojim bezbudžetnim napetim narativima u trileru Prisutnost, u kome priču o zaposednutoj kući gledamo iz ugla duha koji je zaposeda.
Nakon brojnih Oskara za film Sve u isto vreme, isti producentski tim ujedinjuje se oko akcione komedije Ljubav boli, u kojoj će sada megapopularni oskarovac Ke Hvaj Kvan ponovo demonstrirati svoje poznavanje kung/fua, zarad publike koja je očito željna dobrih avanturističkih filmova. Seriju nastavaka započinje novi film iz serijala o Bridžet Džons sa, naravno, Rene Zelveger, slede novi Kapetan Amerika, nova Misija nemoguće, novi Karate kid, novih 28 (sada) godina kasnije, nova Megan, Fantastična četvorka, ali i novi – Supermen.
Čim se ukazao idealan, gotovo stripovski nacrtan glumac za lik Klarka Kenta, holivudska mašinerija je upalila sva četiri svetla kako bi iznova oživela čoveka od čelika, kojeg će sada igrati Dejvid Korensvet, koga je publika upoznala u seriji Holivud Rajana Marfija. Ne treba nikako zanemariti i čak dve nove verzije Frankenštajna – jednu iz ženske perspektive, koju donosi glumica Megi Džilenhol, a drugu daleko komercijalniju, iz autorske vizije oskarovca Giljerma del Tora. Poređenja s originalima biće neminovna.
Seriju nastavaka započinje novi film iz serijala o Bridžet Džons sa, naravno, Rene Zelveger, slede novi Kapetan Amerika, nova Misija nemoguće, novi Karate kid, novih 28 (sada) godina kasnije, nova Megan, Fantastična četvorka, ali i novi – Supermen
Ipak, na dva naslova treba posebno obratiti pažnju, barem u prvom delu godine. Najpre film Majmun, reditelja Ozguda Perkinsa, koji je obeležio 2024. sa jednim marketinški sjajno izvedenim trik filmom Sakupljač duša. Sada, Perkins obrađuje kratku priču Stivena Kinga iz osamdesetih godina, o ukletoj lutki koju su dva brata rešila da unište jednom zasvagda. Naravno, ništa neće biti tako lako, te Perkins najavljuje film sa velikim preokretima u odnosu na Kingovu priču.
Drugi film donosi oskarovac Bong Jun-ho, čiji je Parazit „pokosio” čitav svet pre samo nekoliko godina, pa i Američku filmsku akademiju, odnevši čak četiri pozlaćene statuete. Ovoga puta, u naravno američkoj produkciji, Korejac odlazi u svemir, adaptirajući naučnofantastični roman Edvarda Eštona Miki 17, sa Robertom Patinsonom, koji, nakon smrti, dobija novo telo, instalirano sa prethodno poznatom memorijom. Ali ispostaviće se da originalno telo ipak preživljava, što je uvod u sukob dva identična entiteta.
Dok veliki festivali A kategorije, poput Berlina, Kana i Venecije pre svih, najavljuju povratak velikih zvučnih imena nakon dugih kreativnih pauza, srpski film, čini se, tavori u nemaštini i nemogućnosti da se pozicionira na svetskoj filmskoj sceni. Zasad je sigurno da će u godini pred nama svetlost platna konačno u domaćim bioskopima ugledati ostvarenja Mirjane Karanović Majka Mara i Vuka Ršumovića Među bogovima, koji su se minule godine na evropskim festivalima plasirali ispod očekivanja. Novu šansu imaju sa premijerama u matičnoj zemlji.
Ipak, u kasnijim mesecima ove godine čeka nas čitava „poplava“ domaćih filmova, koji su u ovom trenutku u različitim stadijumima produkcije – Pukotina u ledu Maje Miloš, Saligia Petra Ristovskog, Vožnja biciklom sa Zolijem Turčinom Sabolča Tolnaja, Budi bog s nama Slobodana Šijana, Mraz Pavla Vučkovića, Sapun Momira Miloševića, Kuća Tanje Brzaković, Linije želje Daneta Komljena, Zvečarke Nikole Ljuce, Djeca Kozare Lordana Zafranovića… samo su neki od naslova koji će tek testirati nove domete srpskih autora, na planu forme ili žanra, i pokušati da domaću kinematografiju približe svetu.
Kao i svako finale, tako se očekuje da autori i producenti svoje adute izvuku pred sam kraj godine, a ko će to biti zasad je veliko pitanje. Sasvim je sigurno da su već zakazane dve premijere – nastavak Zlice, čija je adaptacija prvog čina trenutno veliki hit u bioskopima, te nema sumnje da će to ponoviti i s adaptacijom drugog čina, sada naslovljenog Zlica zauvek. Odmah za njom stiže i treći deo Avatara, s kojim će se, nadamo se, ta saga zauvek okončati.
Srpski film se u 2024. batrgao u izmaglici. Nadamo se da će se u 2025. naći barem jedan procenat filmova koji će biti za nezaborav
U 2024. američki film nije doneo mnogo senzacionalizma. Evropski se batrgao između pokušaja različitih kinematografija da iznedre originalni autorski film. Azijski je profitirao zahvaljujući obimnosti produkcije, a indijska nezavisna kinematografija odskočila je neočekivano s nekim specifičnostima samog podneblja. Srpski film se batrgao u izmaglici. Nadamo se da će se u 2025. naći barem jedan procenat filmova koji će biti za nezaborav.
