U mom Suseku pedesetih nije bilo ni bicikla. Avionska terapija je bila verovatno za komesarsku decu u Beogradu.
Gde su Vam botovi koji se redovno da oglašavaju, kad je Draža u fokusu s legendarnom jututunskom juhaha,pa klikću bravo Dražo svaka čast za poeziju iako je tuđa. Boru Ćosića ne razumeju. Tajac.
Sada leči farmacutska industrija, za debele pare i ne izleči. A deci je barem bilo lepo dok su letela.
Autor teksta se silno trudio da analizira visoko uzvišene domete ovog teksta ali ostaje samo jedna gorka istina da je pisac knjige za vreme bombardovanja Srbije iz Nemačke prizivao ulazak trupa nato pakta u Srbiju,što bi značilo pokolj ali je morao da se dodvori onima koji su ga primili!
Ne teraj,bre Vojo,“mak na konac“ i ko je naterivao magarca da plotu pokaže koliko je iznutra bio truo!“…
„Ovaj naš,po (ne)volji svojoj- izgnanik iz visoke literature,prodao se kao nov-staroj kobili-Evropi, koja sve meri do Šekspira i posle njega!“
Ostaje još nejasno;“Bora Čorba ili borba za čorbu, sa klinom od naprednjačke rdje,kao poklonom za bolji život!“
Ovako imamo ruske trupe u špijunsko-propagandnom centru u Nišu. Kako god okreneš, okupacija.
A neee,to su braća naša rusi!
Ako Vam se „nekad desi da udjete u manju ili veću pripovedačku nepogodu i zatrese Vam se brodić na uzburkanim talasima književne bure, kao neminovnosti“ ne očaravajte puno i ako ne znate dobro plivati, jer tu je mag pisane reči-ujedno „lovac i spasitelj onih koje rado vadi preko kratke veze spuštene ka dnu moje (ne)očekivanosti,ne pitajući za ime,podiže mnoge utopljene,čak i zaboravljene,kao i one pale u svoju umišljenost ili dubinu očaja,svejedno je…
Važnije od toga je njegova dobronamernost, kao spasajući altruizam preko koga im udahne novi život i pust ih kasnije-kao dobri duh, da nastave da plove,kako-tako,kroz život!“
Moj drug-Mića Vujičić,koga nisam nikad upoznao,ne što nisam hteo ili mogao,nego iz proste opravdanosti- da se ne arči vreme oko stvari,o kojima često imamo (ne)jednako mišljenje…
Da,baš,tako nekako…
Kao da smo se davno složili oko podele posla-„moje je da guram ka zaslužnom dnu a njegovo da vadi na površinu i za čudo,njegova površina skoro da uvek pobedi moju dubinu, (bilo to širinom spasiteljskog razmišljanja ili posebnih potreba,kao naših različitih zadovoljstava!“)
Ne ljutim se zbog toga.Zato Vam ga i „preporučujem kao leskovačku (crvenu i uvek ljutu) papriku, koja sveukupnom jelu daje bolji ukus a razmišljanje zna ozdraviti lekom koji u sebi duboko krije!“
U mom Suseku pedesetih nije bilo ni bicikla. Avionska terapija je bila verovatno za komesarsku decu u Beogradu.
Gde su Vam botovi koji se redovno da oglašavaju, kad je Draža u fokusu s legendarnom jututunskom juhaha,pa klikću bravo Dražo svaka čast za poeziju iako je tuđa. Boru Ćosića ne razumeju. Tajac.
Sada leči farmacutska industrija, za debele pare i ne izleči. A deci je barem bilo lepo dok su letela.
Autor teksta se silno trudio da analizira visoko uzvišene domete ovog teksta ali ostaje samo jedna gorka istina da je pisac knjige za vreme bombardovanja Srbije iz Nemačke prizivao ulazak trupa nato pakta u Srbiju,što bi značilo pokolj ali je morao da se dodvori onima koji su ga primili!
Ne teraj,bre Vojo,“mak na konac“ i ko je naterivao magarca da plotu pokaže koliko je iznutra bio truo!“…
„Ovaj naš,po (ne)volji svojoj- izgnanik iz visoke literature,prodao se kao nov-staroj kobili-Evropi, koja sve meri do Šekspira i posle njega!“
Ostaje još nejasno;“Bora Čorba ili borba za čorbu, sa klinom od naprednjačke rdje,kao poklonom za bolji život!“
Ovako imamo ruske trupe u špijunsko-propagandnom centru u Nišu. Kako god okreneš, okupacija.
A neee,to su braća naša rusi!
Ako Vam se „nekad desi da udjete u manju ili veću pripovedačku nepogodu i zatrese Vam se brodić na uzburkanim talasima književne bure, kao neminovnosti“ ne očaravajte puno i ako ne znate dobro plivati, jer tu je mag pisane reči-ujedno „lovac i spasitelj onih koje rado vadi preko kratke veze spuštene ka dnu moje (ne)očekivanosti,ne pitajući za ime,podiže mnoge utopljene,čak i zaboravljene,kao i one pale u svoju umišljenost ili dubinu očaja,svejedno je…
Važnije od toga je njegova dobronamernost, kao spasajući altruizam preko koga im udahne novi život i pust ih kasnije-kao dobri duh, da nastave da plove,kako-tako,kroz život!“
Moj drug-Mića Vujičić,koga nisam nikad upoznao,ne što nisam hteo ili mogao,nego iz proste opravdanosti- da se ne arči vreme oko stvari,o kojima često imamo (ne)jednako mišljenje…
Da,baš,tako nekako…
Kao da smo se davno složili oko podele posla-„moje je da guram ka zaslužnom dnu a njegovo da vadi na površinu i za čudo,njegova površina skoro da uvek pobedi moju dubinu, (bilo to širinom spasiteljskog razmišljanja ili posebnih potreba,kao naših različitih zadovoljstava!“)
Ne ljutim se zbog toga.Zato Vam ga i „preporučujem kao leskovačku (crvenu i uvek ljutu) papriku, koja sveukupnom jelu daje bolji ukus a razmišljanje zna ozdraviti lekom koji u sebi duboko krije!“