Nijedna reč nije mrtva od trena kada se izgovori – rekao nam je jednom prilikom poznati francuski lingvista Bernar Serkilini. Dao je primer. Usred pandemije, stari termini, za koje smo bili ubeđeni da su nestali, najednom su se vratili. Lazaret! Objekat pored mora – čitamo na internetu – gde su u karantin stavljali ljude s brodova pristiglih iz luka u kojima hara kuga. „Stigla je u Francusku u 16. veku iz Venecije i nismo je koristili od 18. stoleća. Slušam radio, pojavio se virus korona 2020, čujem da se otvaraju lazareti!“
Tako će „zauvek“ ući u upotrebu pojedini oblici sakupljeni u knjizi Birajte reči!, sastavljenoj od odabranih predloga i dnevnika takmičenja za izbor „najbolje nove srpske reči“. Delu čiji je priređivač i izdavač Veljko Žižić, a autori učesnici konkursa – njihova imena precizno su navedena između korica izdanja.
Duhoklonuće, s kojim se počinje, zamena je za tuđicu depresija. Setimo se pisca Aleksandra Tišme! U putopisu, tokom posete Americi 1968, uporno ispisuje dešperat, primećujući izvesnu klonulost što će docnije savladati ljude.
Varijante za anglicizime srž su knjige, duhovite i originalne, kao izašle iz opusa Dragoslava Andrića. Flešbek je prohujak, spam je neželjak. Džaburika je frilouder – osoba željna da sve u životu dobije džabe. Spin, dovođenje u zabludu i skretanje pažnje? Vrćevina! Autsajder? Postranac.
Autsajderi ovde preuzimaju glavnu ulogu, sigurno ne slučajno. Imenice i glagoli ukazuju na fenomene ovog doba.
Poput vapaja da se u svetskom haosu nađe unutrašnji mir.
Gotovo da je na svakih dvadesetak stranica odštampana naša verzija za overthinking, prekomerno razmišljanje o ovoj ili onoj temi. Premisliti, mučiumlje, razdangublje…
Kolumnista Radara Lazar Džamić, pisac, predavač i bivši šef za brend planiranje u londonskoj centrali Gugla – poslao je dva predloga na takmičenje „Najbolja nova srpska reč“. Autor flaneristike dao je objašnjenje kovanica medvedoguzina: „dodatak izrazu ’vukojebina’ (zabit, pustara), i traktorator – „dosadan govornik“.
Nakon 2023, pobeđuje rasanica. Nalazimo objašnjenje: „Izlazak iz stanja nejasnoće, neodređenosti, kao kad nam ’pukne pred očima’, izbistri se suština nekog dešavanja.“ Posle duhoklonuća – napominju –možda stiže slično podsticaju. Izmislila ju je šestogodišnjakinja Elena dok joj je baka ujutro otkrivala kako je nešto shvatila. „Imala si rasanicu.“
Nesumnjivo, deca su najvažnija u knjizi Birajte reč! Začuđena pred nepoznatom pojavom u stvarnosti, ne traže zamenu, no imenuju na prvu. Hladovinanje stoji nasuprot sunčanju, karambus umesto džumbusa ostavljenog u sobi.
Ranije smo pisali koliko nove tehnologije brzo zastarevaju i da će u muzeje gadžeta verovatno donositi „novije i novije“ predmete. Ipak, kako prevesti njihove nazive; da li će reči trajati duže nego izumi… Hoće li u budućnosti biti još generacija s navikom da prave selfi: sebić, zrčak, svojko… Hoće li postojati bot: neljud? Laptop ili sklopče, influenser ili uticajner, bindžovanje ili unedogledanje…
Zato su uvek tu tinejdžeri – vrbopucani ili džigožderi – smislili devetogodišnji klinci (!), te druge društvene grupe, japajajci, na primer (ja, pa ja!), osobe neumorne u nastojanju da istaknu sebe.
Ponuđeni termin za orgazam jeste teloplamje, a žutistojko je vrsta genetski izmenjenog suncokreta koji se ne okreće za Suncem. Gleda isključivo na istok. Nema pomeranja.
Guzodrm je zamena za engleski pojam tverking, „ples savremenog doba u vidu pomeranja stražnjice gore-dole“.
Ništa ne govori glasnije od jezika o realnosti u kojoj živimo.
Premda trenutno u fazi pojeftinjenja, prepisujemo da je pljačkodrp obrnuta stvar od akcije u prodavnici, „period kada je sve toliko skupo da imate osećaj da se ste duplo opljačkani“. Demokrntija je, veli učesnik konkursa, društveno uređenje bez osobina demokratije, najčešće gurnuto u autokratiju.
Jasno je otkud da 2025. bude odabrano studentoljublje, ali kopka ceo niz pokušaja da se „prepeva“ krindž. Susramlje je, dakle, „fizička i psihička neprijatnost izazvana tuđim sramoćenjem ili nedostatkom samosvesti“. Ponuđen je i ogam: „ogavno i blam najpribližnije su osećaju koji imam u stomaku kada vidim nešto što je krindž.“
Tri pobedničke kovanice skoro da formiraju rečenicu. Duhoklonuće, rasanica, studentoljublje.
Reči otkriju svaku tajnu ako ih pažljivo slušate.
Ta fraza nas podseća na Zlatnu ploču poslatu u kosmos 1977, sa porukom vanzemaljcima na pedeset pet svetskih jezika. Najčešće je svedena na jednostavan iskaz: puno pozdrava, jedino na dijalektu kineskog sadrži usputno pitanje: „Kako ste? Jeste već ručali?“
