„Ume Pariz da bude malo siv, ali ovih dana je energija tako dobra, svi su nasmejani i ljubazni“, kaže nam Japanac Kazu, a njegova partnerka Aki samo potvrdno klima glavom. Iza nas su dve nedelje fešte, naročito za one koji vole sport, ali i oni koji ga ne vole sigurno su osetili barem malo olimpijske užurbanosti, radovanja, tugovanja i onog specifičnog duha koji ne traje dugo, i time je još dragoceniji.
„Zašto nemam petnaest godina, da sam na letnjem raspustu i da samo uživam, da gledam sve“, poslao mi je prijatelj Uroš poruku na startu Igara.
Znajući koliko se i Uroš i mnogi među nama raduju uspesima sportista, ne bi baš bilo samo uživanje.
Očekivanja i realnost
Novak Đoković je napokon osvojio olimpijsko zlato i u euforiju je bacio celu zemlju, ali i ceo sportski svet – dovoljno je pogledati spisak čestitki, od Lebrona Džejmsa do Toma Brejdija. Malo je nedostajalo da košarkaši nad SAD ostvare jednu od najvećih pobeda u istoriji sporta, a na kraju su uzeli bronzu koja – fraze su fraze jer su istinite, veli Remark – zaista sija zlatnim sjajem. Vaterpoliste je na konferenciji za medije pred polazak u Pariz dočekao jedino novinar Sport kluba, a oni su se posle loših partija u grupi digli i osvojili treće uzastopno olimpijsko zlato.
Srebro mlade i posle finalne borbe uplakane Aleksandre Perišić nastavilo je niz medalja u tekvondou, dok nam je prva medalja bila zlatna – Zorana Arunović i Damir Mikec u streljaštvu.
Ukupno pet medalja, finiš je popravio utisak, ali ipak smo očekivali i koju više – podbacili su rvači i džudisti, basketaši, ali i odbojkašice, kojima se doduše ne može ništa zameriti jer iz Pariza nisu donele medalju sa velikog takmičenja prvi put od 2015. godine.
Uniforme u gradu
Posle sabotaže i požara na francuskoj brzoj pruzi na dan ceremonije otvaranja, bezbednosnih problema nije bilo. Gigantske mere obezbeđenja opravdale su svoje postojanje, a posle početnih snimaka, slika i komentara, niko više nije obraćao pažnju na brojne uniforme. Postale su deo folklora.
Igre su ipak rodile mnogo toplih priča – Egipćanka Nada Hafez koja se u mačevanju takmičila u sedmom mesecu trudnoće, kubanski rvač Mihain Lopez koji je peti put (!) postao olimpijski prvak, ali i tri olimpijska zlata za Simon Bajls
Slično su uradili i brojni drugi lokalci, mada je Pariz svakako navikao na ogroman broj turista svakoga dana u godini. Ne računajući dane uoči otvaranja i samu ceremoniju, grad je funkcionisao perfektno. Osim ograde oko samih borilišta, što je uobičajeno za bilo koje sportsko dešavanje, kretanje po gradu odvijalo se kao i inače. Francuzi su napravili smeo potez i takmičenja stavili na neka od najpoznatijih mesta na svetu. Iz ove perspektive – ispravna odluka.
Gledati odbojku na pesku pod svetlošću Ajfelovog tornja bio je predivan prizor. Slično se može reći i za basket i skejtbord na trgu Konkord, koji se nalazi na svega nekoliko stotina metara od Luvra, dok smo u Velikoj palati na Jelisejskim poljima gledali tekvondo i mačevanje.
Različiti aršini
Nažalost, ni Olimpijske igre nisu mogle da proteknu bez dokaza podeljenosti sveta, a glavna tema ovoga puta bila je Iman Helif, alžirska bokserka sa viškom testosterona, koja je na kraju osvojila zlato. Njome su svi ispirali usta, uglavnom na grozan način, i upotrebljavali je u dnevnopolitičke svrhe, pritom najčešće pogrešno ili nedovoljno tačno informisani.
Gledati odbojku na pesku pod svetlošću Ajfelovog tornja bio je predivan prizor. Slično se može reći i za basket i skejtbord na trgu Konkord, koji se nalazi na svega nekoliko stotina metara od Luvra, dok smo u Velikoj palati na Jelisejskim poljima gledali tekvondo i mačevanje
I taj slučaj još jedan je dokaz da je danas lakše nego ikada proširiti dezinformacije, na raketni pogon društvenih mreža. Počev od toga da je Helif biološki muškarac, pa nadalje. Simultano, osuđeni silovatelj Stiven van de Felde igrao je odbojku na pesku za Holandiju i to jeste izazvalo reakcije, ali ni približno kao slučaj Helif. Ilustrativno i poražavajuće.
Uz nekoliko mrlja, Igre su ipak rodile mnogo toplih priča – Egipćanka Nada Hafez koja se u mačevanju takmičila u sedmom mesecu trudnoće, kubanski rvač Mihain Lopes koji je peti put (!) postao olimpijski prvak, ali i tri olimpijska zlata za Simon Bajls. Rame uz rame s njom bio je Armand Duplantis, koji je opet oborio svetski rekord u skoku s motkom, ko i najuspešniji sportista Igara, francuski plivač Leon Maršan sa četiri zlatne medalje.
Posle olimpijskog intermeca u kojem su svakodnevni problemi uglavnom stavljeni po strani, Francuska se vraća svojoj složenoj političkoj situaciji, bogatija ipak za jedno pozitivno iskustvo – još mogu svi zajedno da stvore nešto impresivno, nešto grandiozno i, i za njih i za svet najvažnije, nešto što ujedinjuje.
Nazad u realnost moramo, ali nije zgoreg da i ona povuče malo olimpijske vedrine.
