I bi praznik demokratije!
Neko možda misli da bi izbori trebalo da budu nadmetanje u idejama. I da je to proces u kojem bi stranke trebalo da iznesu svoje programe, pa da građani onda kažu: „Aha, ovaj program mi se sviđa“ i onda glasaju za njih. Možda misli i da se tokom izbornog procesa uvažavaju politički protivnici i sa njima sučeljavaju argumenti i stavovi. E pa, ako neko tako misli, očito je šonja – da ne upotrebim neku težu reč – koji ne kapira kako stvari zaista funkcionišu i koji bi trebalo da ode u neku drugu zemlju, recimo zapadnu, koja ima takve šonjaste izbore, da ne upotrebim neku težu reč.
U Srbiji, praznik demokratije je nešto sasvim drugo, onako kako i treba da bude. Kod nas stranke ne iznose svoje ideje, već tuđ prljav veš, pa onda građani kažu: „Auf, vidi ga ovaj šta je sve radio, sram ga bilo!“, pa onda glasaju za ovog koji je prljavi veš izneo. U Srbiji izbori nisu nadmetanje u idejama, već nadmetanje u uvredama, spletkama, lažima i optužbama. Kod nas se uvažavanje protivnika tumači kao da ste šonja, da ne upotrebimo neku težu reč, a sučeljava se sve osim argumenata, neretko čak i pesnice.
E sad, ako su sve ovo stavke jednog pristojnog praznika demokratije, ono čemu smo proteklog vikenda svedočili može se onda nazvati ne praznikom, već pravim karnevalom demokratije! Eh, čega je sve tu bilo, odnosno čega sve nije bilo. Poput jednog pravog festivala, bilo je tu mnogo stejdževa i na svima njima se svašta dešavalo. Najranije je proradio takozvani „Banjica stejdž“, a na njemu se hedlajneri bili Dragan J. Vučićević iz Informera, Relja Ognjanović iz PIO fonda, Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta, uz niz manjih zvezda koje su uveličale događaj pod nazivom „Kraduckanje 2024“. Festival je zatim nastavljen u festivalskoj prestonici, Novom Sadu. Na „Sajam stejdžu“ imali smo prilike da vidimo tačku „Krađetina 2024“, uz učešće nešto manje poznatih izvođača kao što su batinaši pod maskama, omladinci telefonci, opozicioni demonstranti, nervozni policajci i nosači kutija. Događaj je uveličan i vodenim topovima i suzavcem, pa je s pravom poneo titulu najatraktivnijeg u ovoj godini.
Mamurluk posle nedeljnih izbora još traje, utisci se sabiraju, a da li će ikada doći do otrežnjenja? Čini se da neće, bar još neko vreme, jer mnogi vole dobar provod, „kvalitetno zezanje“ i ne cepidlače ako sve i nije baš pošteno, legalno i legitimno
Naravno, Beograd ne bi bio metropola kada ne bi svoje konje za trku imao, pa se u popodnevnim časovima provod preselio na nešto manji, ali ništa manje uzbudljiv „Picerija stejdž“, gde su glavne zvezde ponovo bili Radomir Lazović i opet manje poznati, ali prilično srčani Mića Sovtić, poznatiji kao DJ Sovti. On je sa prisutnima ukrstio pesnice, i to bukvalno, u hepeningu pod nazivom „Dorćolske mahinacije“, ali je ovaj nastup bio kratkog daha.
Širom Srbije je takođe bilo dosta dodatnih sadržaja, sada već dobro poznatih, kao što su ucene, pritisci, bugarski vozovi i bosanski glasovi, dvostruki spiskovi, zloupotreba institucija za stranačke potrebe… Sve u svemu, bilo je tu svega i svačega, jednog fenomenalnog izbornog kolorita kakav neka šonjasta zapadna zemlja ne bi mogla ni da zamisli, a kamoli da realizuje.
Mamurluk nam još traje, utisci se sabiraju, a da li će ikada doći do otrežnjenja, videćemo. Čini se da neće još neko vreme, jer ipak smo mi narod koji pre svega voli dobar provod i kvalitetno zezanje, a ako nije baš sve pošteno, legalno i legitimno, pa zar moramo baš toliko da cepidlačimo oko tih stvari? Da li nam stvarno trebaju te demokratije i njeni praznici ako to nema naš autentični pečat i makar jedan delić našeg mentaliteta?
