Teroristički napad na koncertnu dvoranu Krokus siti hol u moskovskom predgrađu nije bio grom iz vedrog neba. Kremlj je ignorisao upozorenja iz američkih obaveštajnih izvora da se sprema napad „ekstremista“, moguće i zato da bi, nakon što se napad zbio, krivicu za njega pripisao prigodnijem krivcu.
Ubistvo 137 posetilaca koncerta samo je poslednji zločin u deceniju dugom sukobu Islamske države i Rusije. Obrazac je postavljen 30. septembra 2015, kada je Rusija intervenisala u Siriji kako bi održala poljuljani režim Bašara al Asada. Operativci ID uzvratili su mesec dana kasnije, kada su se infiltrirali u aerodromski kompleks u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik i podmetnuli bombu u ruski putnički avion. Eksplozija je ubila sva 224 putnika i kompletnu posadu.
Smatra se da je ubistvo bivšeg „ministra rata“ ID, Gulmuroda Halimova – svojevremeno komandanta jedinice specijalne policije pri tadžikistanskom ministarstvu unutrašnjih poslova – bila ruska osveta za obaranje aviona. I svi osumnjičeni za izvršenje napada na Krokus siti hol su iz Tadžikistana.
U Siriji bazirani ogranci ID – poput onih u Homsu i Raki, danas nepostojećih – borili su se protiv regularnih i neregularnih ruskih snaga, uključujući plaćenike iz „Vagner“ grupe, u mnogobrojnim bitkama, od kojih su posebno upamćene bile one u Palmiri 2015, 2016. i 2017. Posebno su sukobi iz 2016. bili ponižavajući za Vladimira Putina jer je ID tada uspela da preuzme grad od snaga pod kontrolom Rusa i njihovih saveznika.
Rusija pod Putinom ima dugu istoriju izvođenja tzv. false flag operacija – sprovođenih tako da se stekne utisak kako ih je izveo neko drugi
Između 2015. i 2024. Rusija je pružala podršku mnogim zakletim neprijateljima ID. Ovo uključuje obaveštajnu koordinaciju sa Hezbolahom, političku podršku Hamasu, te političku, obaveštajnu i moguće vojnu podršku talibanima. Sve tri organizacije vodile su ogorčene bitke s ograncima ID i njegovim ćelijama u Libanu, Siriji, Gazi i Avganistanu.
„Vagner“ grupa i njeni preživeli ostaci u tzv. Afričkom korpusu takođe se bore protiv ID u Libiji, Mozambiku i Maliju. ID Horasana, ogranak za čije operativce se veruje da su izveli napad na Krokus siti hol, primarno je aktivna u Avganistanu i Pakistanu. Horasanski ogranak ID zvanično se prvi put pojavio u januaru 2015, kada se grupa prebega iz talibanskih redova i drugih grupa obavezala na vernost ID.
Kao i drugi relativno veliki ogranci ID, ID Horasana je veličine armijske brigade i borila se protiv gotovo svakog državnog ili nedržavnog aktera na teritoriji na kojoj deluje ili onima koje se s njom graniče. U avgustu 2021, u vreme američkog povlačenja iz Avganistana, u Kabulu je izvela napad u kome je ubijeno najmanje 169 Avganistanaca i 13 pripadnika američkog vojnog personala; u napadu na rusku ambasadu u Kabulu septembra 2022. ubila je dva pripadnika njenog osoblja; a veruje se da stoji i iza dva samoubilačka bombaška napada ovog januara u Iranu, na komemoraciji povodom četvorogodišnjice ubistva general-majora Kasema Sulejmanija.
Način na koji ID ratuje podrazumeva vešto kombinovanje konvencionalnih, gerilskih i terorističkih taktika. Stoga joj je, iako je posvuda omražena, brojčano nadjačana i u najvećem broju slučajevu inferiorna po pitanju naoružanja, u jednom trenutku uspelo da pod kontrolom drži preko 120 gradova, gradića i sela na prostoru od južnih Filipina do zapadne Afrike, i do danas uspeva da preživi iako se protiv nje dosad borilo gotovo 80 država. Na mnogo načina, hibridni rat koji je Rusija 2014. pokrenula na Krimu i u Donbasu oponaša taktike koje je ID 2013. koristio da bi okupirao Raku i druge gradove.
Ali lideri ID su loši stratezi, a njihova doktrina je s vojnog stanovišta neodrživa, budući da se raspon njenih meta proteže od Al kaide i talibana na jednoj do Sjedinjenih Država i njihovih saveznika na drugoj strani. Na spisku neprijatelja ID su i Iran i Rusija.
Masakr u moskovskom predgrađu samo je poslednji zločin u deceniju dugom sukobu ID i Rusije
Ali Rusija pod Putinom ima dugu istoriju izvođenju operacija pod lažnom zastavom (eng. false flag operations – tajne operacije sprovođene tako da se stekne utisak kako ih je izveo neko drugi, kako bi se onda to iskoristilo kao pretekst za vlastito delovanje, prim.), od kojih je verovatno najpoznatiji napad u Rjazanju septembra 1999. Taj incident, koji je usledio nakon serije bombaških napada u Moskvi i drugim ruskim gradovima, pobudio je sumnje u Putinovu moguću umešanost u akte državnog terorizma kako bi se dobio izgovor za vojnu eskalaciju u Čečeniji, a s krajnjim ciljem konsolidacije njegove moći.
Vratimo se u mart 2024. Mada je baza ruske Nacionalne garde stacionirana samo oko 3,5 kilometara od Krokus siti hola, bezbednosnim snagama je trebalo više od 90 minuta da bi se pokrenule – i to uprkos upozorenjima o mogućim napadima koja je Kremlj primio. Bez obzira na to da li je u ovom slučaju reč o nekompetenciji ili o nekakvoj zaveri, čini se da je Putin već raščistio s tim ko je kriv za ono što se dogodilo: Ukrajina. Prizori mrtvih tela i spaljenog koncertnog zdanja u ruskoj prestonici samo nekoliko dana nakon Putinove „pobede“ na izborima ne samo što kreiraju užasnu sliku; takve posledice su rezultat bezbednosnih propusta, obaveštajnih slabosti, političkog samozadovoljstva, a možda i nečeg goreg od svega toga. Ali je Kremlj, reklo bi se, rešen da svoj masovni propagandni aparat upotrebi kako bi gnev javnosti okrenuo protiv Ukrajine.
Mada je Rusija tokom zime uspostavila operativnu inicijativu na ratištu, i dalje je daleko od toga da ostvari svoje strateške ciljeve u Ukrajini. Štaviše, ni nakon stotina hiljada izgubljenih ruskih života i potrošenih stotina milijardi dolara, Rusija i dalje ne kontroliše u potpunosti ni čitave teritorije anektiranih oblasti.
Da bi krenula u ofanzivu masovnih razmera, Rusiji su potrebne dodatne snage, veći domaći resursi i manje lokalnog otpora, bio on civilni ili oružani. Moglo bi se ispostaviti da je Putin, oličenje cinika, dopustio da se napad na Krokus siti hol dogodi kako bi ga iskoristio za novi krug masovne mobilizacije, jačanje domaće podrške ratu i dodatno obesmišljavanje svakog otpora njegovoj vladavini. Poput rata koji vodi ID, tako i Putinov rat protiv Ukrajine ne posustaje i nastavlja da se širi.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
