U politici nema privlačnije reči od „zaokreta“. Pred svake izbore, u svakoj zemlji, zaokret obećavaju i opozicija i režim. Na planeti danas valjda ne postoje ni dva čoveka koji termine „levica“ i „desnica“ shvataju isto, ali u prepoznavanju mogu pomoći zaokreti koje garantuju. Zaokrete nude i progresivci i konzervativci; potonji zapravo predlažu zaokrete zaokreta kako bi se društvo vratilo na staro nakon što je, smatraju, zaokrenulo pogrešno. Ta ljubav prema zaokretima počiva na prostoj činjenici da u političkim društvima po pravilu ogromna većina zajednice nije zadovoljna. Zato je reč „zaokret“ stekla urođenu pozitivnost – nešto će se desiti, ipak se kreće, rekao bi Galilej, pa makar zaokretima mamili oni koji veruju da je Zemlja ravna. U tom svetlu, srećni smo što možemo da saopštimo da je američka spoljna politika između dva broja Radara doživela zaokret zaokreta.
„Usaglašeni mir“
Šalimo se, naravno, ali ako prihvatimo tezu da je novi stari Donald Tramp doneo zaokret u američkoj spoljnoj politici, pogotovo u shvatanju rusko-ukrajinskog rata, šalu možemo da nastavimo. Posle brzometnog odrona odnosa Vašingtona i Kijeva, koji je obeležio početak drugog Trampovog mandata – i kulminirao sada već slavnim februarskim skandalom u Beloj kući u kome je drugi akter bio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski – 11. marta se svetom iznenada pronela vest „iz drugog vica“. Američki i ukrajinski zvaničnici su na razgovorima u Saudijskoj Arabiji osmislili jednomesečno primirje.
„Ukrajina prihvata predlog, smatra ga pozitivnim i za njega je spremna. Sada Sjedinjene Američke Države moraju da ubede i Rusiju da ga prihvati. Primirje na celom frontu stupiće na snagu čim se Rusija saglasi“, rekao je Zelenski a preneo Si-En-En 12. marta.
Donald Tramp je dao niz optimističnih izjava, ali u njima se potkrao i barem jedan disonantni detalj
U isti mah se saznalo da će Vašington odmah nastaviti da pomaže Ukrajini „bezbednosno i obaveštajno“. I da je pooštrio energetske sankcije Moskvi. Sam Donald Tramp je u većini izjava sijao optimizmom. Si-En-En je citirao njegove reči o „velikoj razlici“ u odnosu na pomenuti sudar u Ovalnoj sobi. Bi-Bi-Si je u noći između 17. i 18. marta preneo da je američki predsednik rekao kako su „mnogi detalji mirovnog sporazuma“ već usaglašeni. Gardijanov izveštaj 17. marta bio je sličan. Tramp je tokom leta predsedničkim avionom pomenuo da je i sa Kijevom i sa Moskvom „mnogo šta raspravljeno“, da se već stiglo do teritorijalnih pitanja, da će uskoro razgovarati i sa Vladimirom Putinom, mada se potkrao i jedan disonantan momenat.
„Želimo da vidimo možemo li da okončamo taj rat. Možda možemo, možda ne možemo, ali mislim da su nam šanse dobre“, rekao je Tramp.
Tramp je tom prilikom leteo, no da li je i njegov plan napustio pistu, to postaje sumnjivo nakon onog „možda ne možemo“. Zato je Tom Bejtman, izveštač Bi-Bi-Sija iz Stejt departmenta, i ranije morao da napiše tekst naslovljen „Dešifrovanje plana o primirju u Ukrajini red po red“. Bejtman zaključuje da je taj papir potpisan u Džedi dobar trenutak i za Vašington i za Kijev, a da teret prebacuje na Moskvu. No u tome i jeste problem.
„Potpisala ga je samo jedna zaraćena strana – ona koja zavisi od Amerikanaca. Sam predlog ima malo detalja osim želje da se deluje brzo“, zapisao je Bejtman.
Bez američkih trupa
Potpisnici su pod stavkom „ekspresno“ pomenuli i zaključenje sporazuma o „razvoju ukrajinskih mineralnih resursa“, i to bi američko profitiranje na ukrajinskoj rudi navodno trebalo da zemlju učini dugoročno bezbednom, ali to nije ni blizu garancijama kakve Kijev želi.
„Tramp odbacuje brige Zelenskog, i tvrdi da će Ukrajina biti sigurna, ali ne govori kako. Kaže da će Putin biti odvraćen, da je u teškoj poziciji, da nema izbora osim da sklopi sporazum, i to iz razloga koje samo Tramp zna. I državni sekretar Marko Rubio tvrdi da je sa Ukrajincima razgovarao upravo o trajnom prekidu neprijateljstava, o garancijama dugoročnog mira i prosperiteta, ali ni on nije zalazio u detalje“, navodi Bejtman.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško tokom vikenda je saopštio da bilo kakav dugoročni mir mora da počiva na moskovskim bezbednosnim zahtevima, preneo je Gardijan. Ukrajina mora da bude neutralna, NATO mora da je odbije, ne sme da bude inostranih trupa na njenoj teritoriji.
I Rojters je prošle sedmice, pozivajući se na anonimne izvore, tvrdio da će moskovski uslovi za primirje, a pogotovo za mir, biti slični onima koje Kremlj ispostavlja i Ukrajini i Americi i NATO-u već dve decenije – nema ukrajinskog članstva u NATO, nema inostranih trupa u Ukrajini, a ima priznanja ruskog suvereniteta nad Krimom i četiri ukrajinske regije.
Nijedan Trampov prethodnik, pa ni Džo Bajden, nikada se nije obavezao da će za Ukrajinu ratovati. Nijedna članica NATO nije izravno pritekla u pomoć Ukrajini – Stiven Verthajm
„Rusija je prethodnih godina takođa tražila da SAD i NATO reše ono što zove ’korenom rata‘, uključujući tu i širenje NATO-a na istok. O tim je zahtevima Moskva raspravljala i sa Bajdenovom administracijom na nizu sastanaka krajem 2021. i početkom 2022“, zaključuje Rojters.
A čim pominjemo administraciju Džozefa Bajdena, govorimo zapravo o tome da u američkoj spoljnoj politici ne samo da nema duplog zaokreta, već da nije bilo ni onog prvog, to jest da između Bajdena i Trampa postoji kontinuitet. Stiven Verthajm, istraživač Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, tu je tezu jednostavno objasnio i pre nego što se na razgovorima u Saudijskoj Arabiji „zaokrenulo“.
„Američki zvaničnici i stručnjaci godinama debatuju o vrednosti bezbednosnih garancija Ukrajini. Ali realnost je ta da Trampova administracija nije tim garancijama sklona ako će je zakonski ili praktično obavezati da za Ukrajinu ratuje. Nijedan Trampov prethodnik nikada se nije obavezao da će za Ukrajinu ratovati. Džo Bajden je izričito odbacio mogućnost da pošalje američke trupe kada je video da Rusija sprema invaziju. Nijedna članica NATO nije izravno pritekla u pomoć Ukrajini. Razlog je očigledan – to bi značilo rat protiv Rusije, a taj rat NATO saveznice mogu da izbegnu šta god se u Ukrajini zbilo“, zapisao je Verthajm za Gardijan početkom ovog meseca.
Aduti za pregovore
SAD neće ratovati zbog Ukrajine, NATO neće ratovati zbog Ukrajine, i tu se ništa između dve vašingtonske administracije nije promenilo. Izvesno je da je već 2022. postalo jasno da ni u rusko-ukrajinskom ratu nijedna strana neće dobiti sve što je htela, što je bio ishod i ogromne većine ratova u istoriji čovečanstva, a da verovatno iznad svega Ukrajina neće moći da stane pod štit NATO. Štaviše, Verthajm tvrdi da bi insistiranjem na američkom štitu Evropa i Ukrajina mogle upravo da gurnu Trampa u nekakav „prljavi sporazum sa Putinom“ kakvog se boje. Umesto toga Verthajm predlaže da Zapad kolektivno garantuje da će ukrajinsku vojsku i dalje da oprema, pa i uvežbava, i da će takva pomoć eskalirati ako Rusija nastavi ili ponovi rat.
Razgovori o miru ne znače da se rat prekida. Obe strane i dalje pokušavaju da na terenu dobiju još nešto što bi pokazale kao adut za pregovaračkim stolom.
„Ta jednačina možda nije ono što Ukrajinci žele, ali mogla bi da im pruži ono što im je potrebno. Najzad, Ukrajinci u sadašnjem sukobu jesu sačuvali 80 odsto teritorije sopstvenim snagama, i primorali su Rusiju na skup rat iscrpljivanjem. Ako ukrajinska vojska i dalje bude snažna, nikako nije izvesno da će Putin ili neki njegov naslednik pokušati ponovo – ne zato što se Kremlju može verovati na reč, već zato što bi mogao da pretrpi ogromne gubitke a malo dobije zauzvrat“, zaključio je Verthajm.
U međuvremenu obe zaraćene strane pokušavaju da dobiju još nešto što bi pokazale kao adut za pregovaračkim stolom. Rusko ministarstvo odbrane u ponedeljak je saopštilo da njegove trupe napreduju u oblasti Zaporožja, jednog od četiri komada Ukrajine koje Moskva želi da anektira. Kijevski Euromajdan pres istog dana je uzvratio tekstom u kome tvrdi da su rupe u ruskom sistemu protivvazdušne odbrane sve veće, i da „ukrajinski dronovi i rakete zalaze sve dublje u rusku teritoriju, pogađajući vredne mete za koje se mislilo da su nedostupne“. Bi-Bi-Si je pak, takođe 17. marta objavio neobično alarmantan tekst u kome ukrajinski vojnici opisuju „horor scene“ tokom svog povlačenja iz Kurske oblasti – jedinog teritorijalnog aduta koji Kijev ima. Opisani su katastrofalna povlačenja pod teškom vatrom, uništeni konvoji vojne opreme, napadi jata ruskih dronova. I još iz istog dana, i opet iz Britanije – britanski premijer Kir Starmer objavio je da je više od trideset zemalja spremno da formira mirotvorne snage koje bi bile raspoređene u Ukrajini. Jedini je problem taj što Rusi na njih ne pristaju. Zato je, dodao je Starmer, ključno da se i Vašington pridruži bezbednosnim garancijama. Ali o njima smo već pisali. I sada i prošle i pretprošle godine. Zaokreti su iluzija, kao i – primetio bi neko – sve drugo u politici, pogotovo međunarodnoj. To je u teoriji materijal za dobre viceve, ali pred stotinama hiljada mrtvih ustuknuo bi i najveći ljubitelj crnog humora.
