Samit Šangajske organizacije za saradnju 2025, održan od 31. avgusta do 1. septembra u kineskom Tjencinu, skupa sa velikom vojnom paradom u Pekingu 3. septembra, istakao je ulogu ove organizacije kao platforme za nezapadne sile, posebno Kinu, Rusiju i Indiju, nasuprot konkurentskim Sjedinjenim Američkim Državama. Poput minulog julskog samita BRIKS-a u Brazilu, samit ŠOS-a kao glavni cilj imao je da projektuje jedinstvo među zemljama drugog i trećeg sveta, koje se veoma razlikuju u spoljnopolitičkim ciljevima i metodama postizanja istih, te ekonomskim i političkim sistemima, a ponegde imaju i sukobljene nacionalne interese.
Međutim, kao što Rusija nije pritekla u pomoć Iranu kad se našao pod zajedničkim napadom Izraela i Amerike, isto kao što Indija i Kina imaju bitna nerešena granična pitanja, ni BRIKS, pa ni ŠOS, ne čine konsolidovan antizapadni blok u vidu sovjetskog iz perioda Hladnog rata. Zapravo se radi o zemljama koje gaje različite odnose sa SAD i EU, počevši od Rusije koja je u otvorenom sukobu sa Zapadom, preko Kine koja ima izbalansiran pristup podrivanja Zapada bez prekidanja ekonomskih odnosa, do Indije koja nastoji da ostvari korist od svih navedenih centara moći. Tu je i posramljeni Iran, koji je koristio najžešću antizapadnu retoriku, ali mu je učinak protiv pomenutog centra bio nizak kada je stavljen na probu.
Bez revolucionarnih rezultata
Iako se ne radi o stvaranju novog pola u međunarodnim odnosima, niti je verovatno da će struktura međunarodnih odnosa u dugoročnoj perspektivi iznova biti bipolarna, teško je osporiti katastrofalno vođstvo SAD, koje ubrzano smanjuju svoj ekonomski i politički značaj širom sveta. Time se otvara prostor za mnoge regionalne sile da preuzmu inicijativu na sebe, što može dovesti do novih regionalnih ratova, koliko i do prekogranične ekonomske i političke saradnje. Umesto novog svetskog poretka stvara se novi svetski haos, a Rusija je samo prva veća sila koja je taj prostor iskoristila da pokuša da obnovi svoju imperiju. Štaviše, loše američko vođstvo ne širi jedino prostor za sile drugog i trećeg sveta, ono produbljuje razdor u jedinom preostalom svetskom bloku, a to je zapadni tabor.
Šangajsku organizaciju ne čini konsolidovan antizapadni blok u vidu sovjetskog iz perioda Hladnog rata. Zapravo se radi o zemljama koje imaju različite interese i odnose sa SAD i EU
Konkretni rezultati samita ŠOS-a, opet kao i njegovog mlađeg brata BRIKS-a, nisu revolucionarni. Važno dostignuće je potpisivanje memoranduma, dakle ne ugovora, o izgradnji ruskog gasovoda ka Kini Snaga Sibira 2, koji predviđa isporuku 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Snaga Sibira 1 već uveliko funkcioniše, ali je taj gasovod građen pet godina, a o njemu se pregovaralo dve decenije. Sve i kada bi gasovod Snaga Sibira 2 bio izgrađen, obim izvoza u Kinu bi teorijski mogao da pokrije samo polovinu nekadašnjih ruskih izvoznih mogućnosti u Evropu kroz Severne tokove. Glavni razlog zašto je u pitanju memorandum, a ne ugovor o izgradnji, jeste cena. Kina duže vreme stoji na poziciji da joj Rusija izvozi gas po preferencijalnim cenama, jednostavno zato što joj se tako može. U tom pogledu bi udvostručenje kapaciteta za izvoz ruskog gasa u Kinu ponajviše pogodovalo upravo Pekingu, a ne Moskvi, mada je ova druga samu sebe dovela u poziciju u kojoj od Kine zavisi.
Još jedna bitna kineska pobeda ogleda se u dogovoru za osnivanje razvojne banke ŠOS-a. Iako detalji sporazuma nisu poznati, dati dogovor predstavlja korak ka alternativnom platnom sistemu kako bi se smanjila zavisnost od američkog dolara, uz podršku postojećih institucija poput Azijske infrastrukturne investicione banke. Kina je obećala skromnih 280 miliona dolara besplatne pomoći za članice tokom 2025. godine i dodatnih 1,4 milijarde dolara kredita u naredne tri godine. Ova banka će pre svega pomoći Kini da putem kreditiranja dalje razvija svoje prisustvo u Centralnoj Aziji, odakle polako potiskuje, pogodićete koga, svog partnera Rusiju. Daleko od toga da je na samitu u Tjencinu stvoren novi blok ili pak novi svetski poredak, dva glavna iskoraka za Kinu ostvarena su nauštrb odstupanja Rusije.
Daleko od toga da je na samitu stvoren novi blok ili pak novi svetski poredak, dva glavna iskoraka za Kinu ostvarena su nauštrb odstupanja Rusije
Pored toga, a u inat Trampu, Kina i Indija su uspele da načine skromni napredak po pitanju bilateralnih odnosa. Do ovog samita, Kina i Indija godinama nisu imale ni direktne avio-linije, a ni sastanak na nivou šefova država. Premijer Indije, Narendra Modi, imao je za cilj da demonstrira SAD kako Indiju nije tako lako uceniti kao što misle u Vašingtonu. Stoga je napravio nekoliko fotografija koje treba da demonstriraju jedinstvo Kine, Indije i Rusije, nije važno da li ono zaista postoji, bitno je projektovati imidž. Ovi događaji značajno su oblikovani skorašnjom politikom Sjedinjenih Država koje su uvele carinske stopa od 25 odsto na robu uvezenu iz Indije, da bi te već visoke carine podigle na čak 50 procenata. Kao zvanični razlog navedena je kupovina sirove ruske nafte. Tramp je otišao toliko daleko da je optužio Kinu, Indiju i Rusiju da kuju zaveru protiv SAD. Dok je Tramp kucao ovu alarmantnu objavu na društvenim mrežama, indijski šef generalštaba, Anil Čauhan, naveo je pogranični spor sa Kinom kao najveći nacionalni rizik s kojim se Indija trenutno suočava, ispred proksi rata koji protiv nje vodi Pakistan.
Fleksibilni multilateralizam
Deklaracija samita u Tjencinu zaista jeste imala, pre svega, antiamerički prizvuk. U tom dokumentu je osuđen unilateralizam Zapada, navodeći pritom vojnu agresiju Izraela i SAD protiv Irana kao primer. Istovremeno je izostao svaki pomen rata Rusije u Ukrajini. Spominjan je i „fleksibilni multilateralizam“ kako bi se pojačao glas Globalnog juga, dok bi, razume se, kao centralna sila koja to orkestrira bila Kina. Pričalo se i o „multipolarnom svetu“, što je neizbežna tema gde god da se pojave predstavnici Kine ili Rusije. Naravno, obe sile zamišljaju sebe u središtu tog sveta. Pošto danas sve protiče u znaku AI, do pucanja investicionog mehura na američkoj berzi, i u Kini se na tu temu uopšteno raspravljalo, kako bi bio postignut dojam visokotehnološkog pariteta između SAD i Kine.
Lajtmotiv kineskog samita može biti slučajno snimljen razgovor između Sija i Putina, u kojem su ova dva samodršca u osmoj deceniji života bezbrižno ćaskala o besmrtnosti
Tema energetske saradnje je bila visoko na dnevnom redu. Prvo, zato što je to jedino što Rusija i Iran mogu da ponude, i drugo, zato što Kina kao proizvodna i Indija kao rastuća ekonomska sila trebaju konstantno povećanje snabdevanja energetskim resursima. Šira energetska trgovina u okviru CRINK zemalja (Kina, Rusija, Iran, Severna Koreja) odvija se u znaku izvoza ruske i iranske nafte u Kinu, uz porast iranskih isporuka sa 339.400 barela dnevno 2020. na 1,70 miliona barela u prvoj polovini 2025, čineći tako 46,6 odsto od ukupnog izvoza iranske nafte. Ruski udeo u kineskom uvozu nafte porastao je sa 6,7 posto na 12 procenata između 2021. i 2024, iako Kina diversifikuje izvore uvozne sirove nafte, naročito imajući u vidu Saudijsku Arabiju, glavnog konkurenta na tržištu nafte i za Rusiju, i za Iran. Indija je u prvoj polovini 2025. pretekla Kinu kao najveći uvoznik ruske nafte, dok Rusija i Iran nemaju značajnu dokumentovanu trgovinu energijom sa Severnom Korejom, iako tržišni izveštaji sugerišu da Rusija isporučuje rafinisane naftne proizvode Severnoj Koreji.
Parada kao politički teatar
Vojna parada u Pekingu, kojom je obeležena 80. godišnjica predaje militarističkog Japana u Drugom svetskom ratu, imala je za cilj da prikaže globalnu kinesku vojnu moć sa izloženim interkontinentalnim raketama, hipersoničnim raketama, protivsatelitskim sistemima i podvodnim dronovima. Kina je time poručila da osvajanje Tajvana nije njen jedini cilj, već da planira da parira Americi u projektovanju globalne sile. Kao i svaka druga vojna parada, i ova kineska, iako impozantnog obima i pohvalno uigranog ritmičnog marširanja, ne pokazuje zaista nikakvu borbenu moć. Vojne parade su politički teatar. Njima se nastoji uliti strah u protivnika, kako na spoljnom, tako i na domaćem planu, te poslati signal neprikosnovene moći. Kada se parade, čak i estetski fino odrađene, prebace na polje boja, tek se onda poznaju i snage i slabosti armija. U to se ceo svet uverio kada Rusija nije uspela da savlada Ukrajinu, iako je imala velika očekivanja za postizanje munjevite pobede.
Kina je vojnom paradom poručila da osvajanje Tajvana nije njen jedini cilj, već da planira da parira Americi u projektovanju globalne sile
Većina zapadnih lidera bojkotovala je paradu zbog prisustva Rusije i kineske podrške ruskom ratu u Ukrajini kroz izvoz proizvoda za dualnu upotrebu, uz prisustvo slovačkog premijera Roberta Fica i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Njih dvojica su takođe prisustvovala ruskoj Paradi pobede u maju tekuće godine. Samo nekoliko dana kasnije nakon što se susreo sa diktatorima Kine i Rusije, vođa srpskog režima će sa pretećim tonom, usmerenim i protiv EU, govoriti o brutalnom nasilju policijskih snaga nad novosadskim demonstrantima 5. septembra. Teško je izbeći paralelu između prisustva na paradi diktatora u Pekingu i paradi policijske države u Novom Sadu, koja je ubrzo potom usledila.
Lajtmotiv kineskog samita i parade može biti slučajno snimljen razgovor između vođa totalitarne Kine i Rusije, u kojem su ova dva samodršca u osmoj deceniji života bezbrižno ćaskala o besmrtnosti. Najpre je Putin spomenuo da se presađivanjem organa ljudski vek, pa i diktatorski dabome, može značajno produžiti, dok mu je čelični Si parirao konstatacijom da će ljudski vek biti produžen do 150 godina tokom našeg stoleća.
