Džefu Bezosu verovatno nije poznata ona zastrašujuća mantra „Ja sam te rodio/la, ja ću i da te ubijem“, ali način na koji se osnivač i predsednik Amazona odskora odnosi prema Vašington postu, čiji je vlasnik od 2013, počinje da asocira upravo na tu vrstu patologije.
Bezos, naravno, nije stvorio Post – jedan od vodećih američkih dnevnika osnovan je 1877. godine – ali mu svakako pripadaju zasluge za njegov (ispostaviće se: kratkotrajni) preporod. List koji se suočavao s neizvesnom budućnošću postavio je na noge, omogućivši mu da ponovo postane relevantan na dramatično redukovanom i preoblikovanom tržištu štampanih medija u Sjedinjenim Državama: nedovoljno da bi mogao da se meri s Njujork tajmsom i Volstrit džornalom, koji su se novoj medijskoj eri prilagodili daleko uspešnije, ali s neupitnim kredibilitetom i obnovljenim uticajem. Post se posebno iskazao tokom prvog mandata Donalda Trampa, perioda koji je proveo u prvim redovima odbrane američke demokratije od inicijalnog pokušaja njene MAGAizacije.
Bezos je dugo „bio dobar vlasnik. Visoko je vrednovao učinak Posta i njegovih novinara, slavio njihove uspehe i pružao im podršku u teškim vremenima“, napisala je lane Margaret Saliven u Gardijanu
Sve do prošle godine Bezos se apsolutno nije mešao u uređivačku politiku. Kao što je prošlog juna u britanskom Gardijanu rezimirala Margaret Saliven, nekadašnja kolumnistkinja vašingtonskog dnevnika, „Bezos je bio dobar vlasnik. Visoko je vrednovao učinak Posta i njegovih novinara, slavio njihove uspehe i pružao im podršku u teškim vremenima. Bio je skrupulozan (barem koliko je meni poznato), ne mešajući se u neizbežno izveštavanje lista o njemu samom – uključujući njegov privatni život – te o Amazonu“.
Ali to je bilo tada. Sada je nastupila nova, daleko opasnija Trampova era u kojoj se ni zvanično drugi najbogatiji čovek na svetu ne oseća dovoljno zaštićenim od predsednikove kvazidiktatorske samovolje – zbog čega je, kao i drugi tehno oligarsi, spreman da se podastre pred njim. Treba, uostalom, zadržati sve one visoko lukrativne poslove s državom, te obezbediti nove.
Prvi važan nagoveštaj promena u Bezosovom odnosu prema Postu usledio je pred novembarske izbore. Tada je uredništvu naložio da odustane od višedecenijske tradicije i ne objavljuje komentar u kome bi formalno bila izražena podrška jednom od dvoje predsedničkih kandidata – jer je bilo izvesno da bi list podržao Kamalu Haris, kandidatkinju Demokratske partije. A potkraj februara stigla je njegova objava da u delu novina namenjenom za komentare, analize i kolumne ubuduće mogu da budu objavljivani samo tekstovi kojima se podržavaju „individualne slobode“ i „slobodno tržište“. „Naravno, pokrivaćemo i druge teme, ali stavovi u nesaglasju s ovim stubovima biće prepušteni drugima da ih objavljuju“, naveo je Bezos, time praktično obznanjujući ukidanje pluralizma stavova upravo na onim stranama – taj deo novina u anglosaksonskom delu sveta obično je naslovljen Opinion – gde je takva raznolikost temeljni princip. Dosadašnji urednik tih strana Dejvid Šipli na to nije hteo da pristane i odmah je dao otkaz.
Da nema političkog konteksta, Bezosov status fenomenalno uspešnog poslovnog titana bilo bi nemoguće pomiriti s podatkom da su njegove intervencije prezaduženi Post ostavile bez prihoda od skoro 400.000 pretplata
Ovde iznova treba podsetiti da je organizacija američkih novinskih redakcija takva da se izveštavanje drži odvojenim od komentarisanja, pa su tako ta dva dela redakcije i u Postu autonomne celine pod istim krovom. Kao što se, s tim u vezi, mora reći i da se Bezos (zasad makar) i dalje ne meša u izveštavanje lista o bilo čemu ili bilo kome, pa tako ni o Trampovoj administraciji. Ali je kristalno jasno da je Bezosova nova agenda za Postove komentatorske strane isključivo političko-interesnog karaktera, odnosno da se njegovo postupanje jedino posmatrano kroz tu vizuru može racionalno objasniti.
Foto: CHARLY TRIBALLEAU / AFP / Profimedia
Da nije tako, valjda bi nešto značilo to što je nakon Bezosovog naloga da se ne objavljuje komentar s podrškom Harisovoj pretplatu na Post iz protesta otkazalo preko 300.000 korisnika, a samo u prva dva dana posle februarske objave još njih 75.000 (i to računajući samo pretplatnike na digitalno izdanje). Bezosov status fenomenalno uspešnog poslovnog titana inače bi bilo nemoguće pomiriti s podatkom da su dve njegove intervencije list koji ponovo beleži velike gubitke ostavile bez prihoda od skoro 400.000 pretplata: i potpuni bezveznjaković bi posle prvog uplitanja uvideo pogubnost takvih poteza, a kamoli neko poput njega.
Osim, jasno, ako je uveren da to nikako nisu pogrešni koraci, već investicija u blisku budućnost u potpuno potrampljenoj Americi.
