MAGA u celofanu Marka Rubija

Čim je američki državni sekretar Marko Rubio počeo svoj govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji bilo je evidentna namera Trampove administracije da promeni retoriku kojom se obraća dugogodišnjim evropskim partnerima Sjedinjenih Država. Dok je potpredsednik Džej Di Vens svoj prošlogodišnji istup u Minhenu iskoristio kako bi evropskim liderima držao pridike i vređao ih, Rubio je, reklo bi se, bio voljan da laska. Nakon što je odao počast evropskoj istoriji i kulturi – ističući njena svakojaka dostignuća, od Sistinske kapele do Bitlsa – konstatovao je kako su i same SAD dete Evrope.

Sve je to bilo muzika za evropske uši nakon godine koja je užasnula svakoga posvećenog transatlantskom savezništvu. Ne samo da je administracija koju Rubio predstavlja Evropu optužila kako rizikuje da bude „izbrisana kao civilizacija“, nego je čak zapretila i prisvajanjem Grenlanda, suverene teritorije jedne od članica NATO, Danske. Da li je nastup Rubija signalizirao promenu?

Ubrzo nakon što je aplauz utihnuo, postalo je očigledno da je osnovna poruka Trampove administracije ostala nepromenjena. I suštinski i po pogledu na svet, govor koji je održao Rubio pokazao je dubok jaz između američke administracije i Evropljana

Upravo suprotno. Ubrzo nakon što je aplauz utihnuo, postalo je očigledno da je osnovna poruka Trampove administracije ostala nepromenjena. I suštinski i po pogledu na svet, govor koji je održao Rubio pokazao je dubok jaz između američke administracije i Evropljana prisutnih u dvorani. Bilo je upadljivo da je rusku agresiju na Ukrajinu pomenuo tek uzgred, gotovo u potpunosti izbegavši da kritikuje ruskog predsednika Vladimira Putina. Pomislio bi čovek kako užas koji se odvija nadomak istočne granice NATO – gubici od oko 1,2 miliona ljudi, linija fronta duga 1.200 kilometara i preko 400 ruskih napada dronovima u kojima su nedelju dana pre toga targetirani ukrajinska infrastruktura i civilni objekti – zaslužuje da makar bude pomenut.

Pretnja koju Rusija predstavlja dominantan razlog za brigu Evropljana, jer im je jasno da je odbrana Ukrajine danas od vitalnog značaja za evropsku bezbednost sutra. Za Trampovu administraciju, međutim, ovo nije nešto što zavređuje ni da bude pomenuto. Kada je reč o bazičnoj percepciji pretnji, jaz između SAD i Evrope teško da može biti veći nego što već jeste.

Pre nego što je krenuo da hvali evropsku kulturu i istoriju, Rubio je predočio MAGA verziju – kao iz kuće krivih ogledala – događaja koji su doveli do današnjeg trenutka. Decenije nakon okončana Hladnog rata provedene su u „opasnoj iluziji“ i obeležene „dogmatskim viđenjem slobodne i neograničene trgovine“, rekao je. „Na pravilima utemeljeni globalni poredak“ je „izraubovan termin“ koji ignoriše pouke 5.000 godina duge istorije čovečanstva, i nešto što je mnoga društva navelo da „ugađaju kultu klimatskih promena“.

Nije nikakva tajna da „na pravilima utemeljen poredak“ u MAGA svetu predstavlja strašilo. Još jedan pripadnik Trampove administracije prisutan u Minhenu, Elbridž Kolbi – unuk Vilijama Kolbija, direktora CIA u vreme adminstracije Ričarda Niksona – sa zadovoljstvom je konstatovao kako je na jednom nedavnom ministarskom sastanku NATO taj termin čuo samo jednom.

Više je nego jasno da – mimo najekstremnijih figura s političke margine – niko u Evropi ne deli ovakvo viđenje. Potpuno nam je jasno da na pravilima utemeljeni globalni poredak nikada nije bio savršen, i da svako kome je do toga da napravi spisak njegovih neuspeha i ograničenja to lako može da uradi. Ali isto tako znamo i da su dostignuća tog poretka, nakon poslednjeg krvavog konflikta velikih sila, nešto što je ravno čudu.

Tokom višedecenijskog perioda relativnog mira i stabilnosti nakon Drugog svetskog rata, globalno stanovništvo se utrostručilo, očekivana dužina života je udvostručena, a svetska privreda postala 15 puta veća nego što je bila. Bio je to najduži period bez rata između velikih sila još od vremena Rimskog carstva. Jednostavno je nemoguće negirati da je mreža globalnih pravila, normi i sporazuma bila ključni faktor koji je tako nešto učinio mogućim.

Kao što nema nikakve sumnje ni oko toga da je na pravilima utemeljeni poredak ozbiljno ugrožen. Ruska invazija na Ukrajinu predstavlja flagrantno kršenje jednog od osnovnih pravila tog poretka: poštovanja teritorijalnog integriteta drugih zemalja. Slično tome, Kina nastavlja da ignoriše presude međunarodnih tela koje se tiču njenih teritorijalnih pretenzija u Južnom kineskom moru, dok Trampova administracija pravila i norme krši kao da sutra ne postoji. Osim što omalovažava Ujedinjene nacije i što je pokrenula trgovinski rat sa čitavim svetom, prekršila je i brojne međunarodne sporazume i povukla Ameriku iz niza međunarodnih tela zaduženih za nadzor svega u rasponu od globalnog zdravlja do klimatskih promena.

Evropa nimalo nije zainteresovana za svet prinuđen da trpi hirove moćnika, u kome prava ne bi imala nikakvo značenje jer će one ranjive uvek biti moguće baciti vukovima. Rubio u minhenskom govoru nije otišao toliko daleko, ali drugi zvaničnici Trampove adminstracije to čine

Nasuprot tome, Evropljani veruju da ono što je ostalo od na pravilima utemeljenog poretka vredi sačuvati. Štaviše, ulažu velike napore da ojačaju mnoge od nosećih stubova tog sistema. U tome je smisao i novih sporazuma o slobodnoj trgovini koje je Evropska unija sklopila s Indijom i južnoameričkim blokom Merkosur (u kome su Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj). Povrh toga, Evropljani udružuju snage i s drugim akterima kako bi globalni napredak ostvaren na planu borbe protiv klimatskih promena i umanjivanja zdravstvenih pretnji bio očuvan.

Evropa nimalo nije zainteresovana za svet prinuđen da trpi hirove moćnika, u kome prava ne bi imala nikakvo značenje jer će one ranjive uvek biti moguće baciti vukovima. Rubio u minhenskom govoru nije otišao toliko daleko, ali drugi zvaničnici Trampove adminstracije to čine. Šef američke diplomatije možda jeste ponudio nežniju, uljudniju prezentaciju od one s kojom bi istupio njegov šef, ali je poruka bila ista. Transatlantski jaz je postao ogroman, i nastavlja da se uvećava.

Copyright: Project Syndicate, 2026.