Nakon što su Izrael i SAD naneli ograničen poraz Iranu prošlog leta, sukob većih razmera bio je gotovo pa neminovan. Islamistički režim u Teheranu je demonstrirao slabost, prethodno je izgubio kontrolu nad Sirijom, bio je znatno oslabljen u Libanu, dok mu je jedina preostala opcija bila nastavak nuklearnog programa. Posle neuspešnih pregovora u Ženevi, za koje neki misle da su bili održani reda radi dok su Amerikanci spremali rat, 28. februara Izrael i SAD su započeli novu rundu ratnih dejstava iz vazduha protiv Irana.
Amerikanci su operaciju nazvali „Epski bes“, a Izraelci „Rika lava“. Tramp se u svom izlaganju skoncentrisao na iranski nuklearni i balistički program, dok je Netanijahu pozvao na svrgavanje režima u Iranu. Iako je prošlog juna Tramp objavio „totalno uništenje“ iranskih nuklearnih kapaciteta, bilo je jasno da to nije slučaj, te da se radi o vremenski ograničenom odlaganju procesa koji je u toku.
Treba istaći da sporazum koji je sa Teheranom 2015. godine postigla Obamina administracija jeste bio faktički zaustavio razvoj iranskog nuklearnog programa, ali je to omogućilo Iranu da radi na svom balističkom arsenalu, što znači da je Iran pauzirao stvaranje nuklearnog naoružanja i posvetio se razvoju konvencionalnih raketa sa sposobnošću da nose nuklearne bojeve glave. Uporedo sa time, Iran je razvijao armadu rudimentarnih, jeftinih za proizvodnju, ali u roju efikasnih, bespilotnih letelica. Rusija koristi iranski model jeftinih dronova u svakodnevnim napadima na Ukrajinu, a postepeno ga i nadograđuje.
U tom pogledu, iranske konvencionalne oružane sposobnosti su porasle, što je bio glavni razlog da Trampova administracija pocepa Obamin sporazum. Pravi početak rata na Bliskom istoku označio je napad Hamasa na Izrael, 7. oktobra 2023. godine. Iako je Iran negirao planiranje datog napada, Hamas jeste umnogome zavisio od pomoći Teherana. Ova palestinska teroristička grupa dala je odrešene ruke Izraelu da se najpre obračuna sa iranskim proksijima u regionu, u prvom redu sa Hezbolahom u Libanu, te da naposletku izvrši uspešan vazdušni napad i na sam Iran.
Amerikanci su operaciju nazvali „Epski bes“, a Izraelci „Rika lava“. Tramp se u svom izlaganju skoncentrisao na iranski nuklearni i balistički program, dok je Netanijahu pozvao na svrgavanje režima u Iranu
U međuvremenu je u Iranu izvršen pokušaj narodne revolucije, što je bio signal da je ta izolovana, ideološki rigidna, država istrošila sopstveni propagandni kapacitet, da u modernizovanu verziju srednjovekovnog političkog islama iranska mladost više ne veruje i da teži ka slobodi. Sjedinjene Države i Izrael u tom trenutku nisu imale dovoljno vojnih kapaciteta u regionu da potpomognu slobodne Irance, ali je pitanje da li bi i želele stvaranje novog, ojačanog Irana.
SAD su krenule da sakupljaju veliku borbenu grupu u bliskoistočnom regionu već kada su protesti ugušeni u krvi. Minimalne brojke ubijenih demonstranata kreću se oko 7 hiljada. Nesporno je da je islamistički režim izvršio masakr nad sopstvenim građanima. Amerika je u Arabijsko more, bliže Iranu, stacionirala udarnu grupu koju predvodi nosač aviona Abraham Linkoln, dok se druga udarna grupa nalazi u istočnom Mediteranu, bliže Izraelu, i predvodi je nosač aviona Džerald Ford.
Ono što će Iran pokušati, jeste da nanese dovoljno direktne štete američkim i izraelskim resursima, kao i njihovim saveznicima u regionu, kako bi Vašington i Tel Aviv bili primorani da zaustave rat
Vojni eksperti podvlače da se radi o najvećoj koncentraciji američke vazdušne moći u regionu od 2003. godine. Toj sili treba pridodati i Izraelske vazdušne snage, pa i obaveštajne kapacitete. Izrael je samostalno uspostavio kontrolu nad vazdušnim prostorom Irana prošlog leta. Ni sada se ne očekuje da će Iran moći da zaustavi kombinovane američko-izraelske vazdušne napade.
Ono što će Iran pokušati, jeste da nanese dovoljno direktne štete američkim i izraelskim resursima, kao i njihovim saveznicima u regionu, kako bi Vašington i Tel Aviv bili primorani da zaustave rat. Sa svoje strane, SAD i Izrael žele da primoraju iranski režim da se razoruža, to jest da smanji svoje udarne kapacitete na minimum, ne samo u nuklearnom smislu. Svrgavanje režima teško da može biti ratni cilj Amerikanaca, jer bi to označilo dugoročnu vojnu kampanju. Ako do pada režima i dođe, to će biti latentna posledica američko-izraelskih udara.
U uvodnoj fazi rata, Amerikanci i Izraelci izveli su seriju preciznih napada iz vazduha na iranske vladine mete, sa ciljem, kako izgleda, ne samo da nanesu simboličku štetu, već i da eliminišu jedan deo iranskog političko-revolicionarnog rukovodstva. Iran je uzvratio raketnim udarima na evakuisane američke baze u Emiratima, Kataru, Bahreinu, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji. Jedina zalivska država koju Iran nije napao je Oman.
Sada će se obe strane boriti za što bolje pregovaračke uslove – Amerikanci i Izraelci da razoružaju Iran, a iranski režim da zadrži što je više moći moguće.
