Francuski levičar Pjer Goldman bio je revolucionarni maštar i kriminalac. Optužen za ubistvo dve žene tokom pljačke jedne apoteke u Parizu i pljačkaške upade u niz drugih radnji, na sudu je priznao krađe ali negirao umešanost u ubistva, i 1974. bio osuđen na doživotnu robiju.
Ponovljeno suđenje 1976, na kome je Goldmanu kazna ukinuta, tema je vrlo dobrog filma Slučaj Goldman iz 2023, u režiji Sedrika Kana. Do trenutka kad mu je ponovo suđeno, Goldman je već izrastao u heroja francuske levice, a njegove brojne pristalice, uključujući i neke slavne figure književnog i umetničkog života francuske prestonice, redovno su prisustvovale zasedanjima suda. Kada je pod nerazjašnjenim okolnostima Goldman 1979. ubijen, među onima koji su došli na sahranu bio je i Žan-Pol Sartr.
Ovaj neočekivani heroj rođen je u Lionu, a njegovi roditelji bili su imigranti poljsko-jevrejskog porekla koji su, kao komunisti, tokom nacističke okupacije Francuske bili pripadnici pokreta otpora. Genocid nad Jevrejima bio je permanentan crni oblak nad Goldmanovim životom. Opsednut porivom da se suprotstavlja antisemitizmu, želeo je da bude poput svog oca i priključi se nekom pokretu otpora, pa je putovao na Kubu i u Venecuelu u nadi da će uzeti učešća u tamošnjim revolucionarnim dešavanjima, da bi se potom vratio u Francusku i postao lopov. Tokom suđenja Goldman je izjavio da je oduvek želeo da bude „jevrejski ratnik“, smatrajući to jedinim načinom da se izbriše „jevrejska sramota“.
Teret Holokausta
Želja da se projektuje predstava o vlastitoj čvrstini kako bi se prevazišlo poniženje uzrokovano viševekovnim progonima, s kulminacijom u Holokaustu, nije nešto specifično samo za Goldmana. Ta perspektiva od koristi je i kako bi se razumela istorija Izraela, te ratobornost premijera Benjamina Netanijahua. Naravno, mnogo je razloga zašto Netanijahu nastavlja da eskalira rat protiv Hamasa i Hezbolaha. Ako bi popustio stisak, ekstremisti u njegovoj vladi okrenuli bi mu leđa, a u slučaju gubitka vlasti suočio bi se s mogućnošću da završi u zatvoru. Ali u Netanijahuovoj retorici nije malo tragova Goldmanovog gledanja na stvari. Ne bi li opravdao borbu protiv Palestinaca, on redovno priziva Holokaust, kad su Jevreji bili ostavljeni da se sami nose sa sudbinom koja ih je snašla. Pod pritiskom da okonča rat u Gazi, Netanijahu je poručio: „Porazićemo naše genocidne neprijatelje. Nikad više je sada“. („Nikad više“ je parola kojom se u prigodnim prilikama podvlači kako se užasi Holokausta ne smeju ponoviti, prim.)
Među razlozima zašto Netanijahu nastavlja da eskalira rat protiv Hamasa i Hezbolaha jeste i želja da se projektuje predstava o vlastitoj čvrstini kako bi se prevazišlo poniženje uzrokovano viševekovnim progonima Jevreja
Visok stepen vojne umešnosti deo je izraelskog etosa od osnivanja jevrejske države 1948. Novu zemlju naseliće i novi tip Jevreja – ratnika. Ali četrdesetih i pedesetih godina u Izraelu nikada nije bilo otvorenog podsećanja na nacistički genocid. David Ben-Gurion, prvi premijer Izraela, želeo je da njegovi sunarodnici evropsku prošlost ostave za sobom. Preživele žrtve Holokausta bile su sramno podsećanje na jedno istorijsko poniženje.
Ben-Gurion se po ovom pitanju predomislio tek nakon suđenja Adolfu Ajhmanu, glavnom inženjeru Holokausta, 1961. održanom u Jerusalimu. Na Holokaust se više nije gledalo kao na simbol sramote, već kao na dokaz sudbinske predodređenosti države Izrael da osigura da Jevreji više nikada ne budu žrtve masovnih ubistava. Izraelskoj deci se, prilikom školskih poseta logorima smrti u Poljskoj, govori kako bi, da je jevrejska nacionalna država postojala u vreme kad je Hitler došao na vlast, šest miliona Jevreja izbeglo smrt.
Netanijahu je taj teret preuzeo na sebe i s ponosom ga nosi. Važio je za „gospodina Bezbednost“. Trebalo je da pod njegovim čvrstim rukovodstvom Izraelci budu sigurni.
„Totalni rat“
Brutalni napad 7. oktobra prošle godine, kada su pripadnici Hamasa Jevreje masovno ubijali, silovali i otimali, zbog toga je bio trenutak dubokog poniženja. Za Izraelske bezbednosne snage (IDF), koje su za napad bile nespremne; za obaveštajne agencije, koje su najvećim delom ignorisale upozorenja o tome šta se sprema; a iznad svega za samog „gospodina Bezbednost“.
Netanijahu je morao da uzvrati žestoko, i nastavi da uzvraća žestoko, pre i iznad svega kako bi ostao na položaju i izbegao odlazak u zatvor; ali i zato da bi izbrisao sramotu i pokazao da će Jevreji uzvratiti udarac, makar to morali da čine bez ičije pomoći. Neprijatelj je stvaran: Hamas i Hezbolah su terorističke organizacije posvećene brisanju Izraela s lica zemlje. Ali kako je 7. oktobar ponovo na površinu izbacio stare jevrejske traume, Izrael se danas bori i protiv fantoma prošlosti; otud i učestalo ponavljanje tvrdnje kako su dve islamističke grupe današnja emanacija nacista.
Kako je 7. oktobar ponovo na površinu izbacio stare jevrejske traume, Izrael se danas bori i protiv fantoma prošlosti; otud i učestalo ponavljanje tvrdnje kako su dve islamističke grupe današnja emanacija nacista
Kontinuirani ciklusi nasilja lako mogu da izmaknu kontroli i izazovu širi rat u koji bi bile umešane i nuklearne sile. Osim toga, Netanijahuov proklamovani cilj „totalne pobede“ nad jednim ideološki utemeljenim pokretom ne može se ostvariti isključivo vojnim sredstvima. Ali najvažnije od svega, rat i opresija generišu dodatnu sramotu. Koliko god opravdano i neophodno bilo osnivanje Izraela, jedna od njegovih posledica jeste neprestano ponižavanje Palestinaca.
Omalovažavani muškarci i žene postaće samo još militantniji kad im se onemogućava da žive tamo gde su živeli njihovi preci, kad ih konstantno maltretiraju na kontrolnim punktovima i graničnim prelazima, kad ih u prisustvu izraelskih vojnika nasilnički nastrojeni jevrejski doseljenici zastrašuju, i kad su naterani da ili žive pod permanentnom okupacijom ili trpe opresiju koju sprovode njihovi vlastiti ekstremistički lideri. Poput Goldmana, i Palestinci će verovatno poželeti da budu ratnici kako bi sa sebe sprali sramotu.
Sve dok obe strane nastoje da onoj drugoj nanesu maksimalnu štetu kao osvetu za ono što je bilo pre, nasilje neće prestati. Netanijahu možda misli da je totalna pobeda na vidiku sad kad je Hezbolah teško oslabljen a Gaza pretvorena u ruševinu, ali to je iluzija. Sve u čemu je uspeo jeste da proizvede još više neprijatelja koji će poželeti da i sami ubijanjem povrate čast u tom ratu kome nema kraja.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
