za Radar iz Vašingtona
Dok u javnosti traje buka oko rata u Iranu, predsednik SAD u pozadini radi na pitanju od politički životne važnosti: da njegova stranka pobedi na novembarskim izborima i zadrži većinu u Kongresu. Ionako težak zadatak za partiju na vlasti koja tradicionalno na međuizborima gubi mesta na Kapitol hilu, za republikance je postao još teži onog trenutka kada je Donald Tramp odlučio da krene u rat sa Iranom koji prkosi suštini njegove politike, i koji većina Amerikanaca ne podržava. Ali, možda to nije ni važno jer otkako je došao na vlast, Tramp radi na tome da izbore ne prepusti slučaju. Ulog je veliki jer bi, u slučaju da demokrate dobiju makar Predstavnički dom Kongresa, krenule istrage o predsedniku i njegovim saradnicima, a iza ugla bi vrebao i treći opoziv. Zato se u Americi danas sve češće naglas izgovara ono što ranije nije moglo da se zamisli: da izbori neće biti pošteni.
Svim sredstvima
Uprkos pobedi 2024, Tramp ne prestaje da priča o izbornoj krađi i pritiska Kongres da usvoj zakon koji će navodno to da spreči tako što će birače obavezati da sa sobom na glasanje nose dokaz o državljanstvu i identifikacioni dokument. To je već pokušao da nametne uredbom koju su sudovi blokrali iz prostog razloga: po zakonu, svaka država propisuje svoja pravila glasanja i federalna vlada nema pravo da im to nameće. Tramp je, međutim, neopterećen zakonima i činjenicama i želi da ima kontrolu nad izborima na kojima će se, uz većinu u Kongresu, birati i legislative i guverneri u saveznim državama. Uz zakon koji pokušava da progura u Kongresu, američki mediji pišu i o navodnoj uredbi kojom bi Tramp proglasio vanredno stanje na izborima zbog navodnog stranog mešanja, i sebi dao neograničena ovlašćenja (da zabrani glasanje poštom, zapleni glasačke mašine i slično).
Tramp je direktno tražio od republikanaca da, u državama gde su na vlasti, redizajniraju biračke okruge tako da dobiju više mesta u Kongresu kada budu izbori
U proteklim mesecima, pošto su mu uredbe blokirali sudovi, Tramp je prokrčio drugi put i direktno tražio od republikanaca da, u državama gde su na vlasti, redizajniraju biračke okruge tako da dobiju više mesta u Kongresu kada budu izbori. Počelo je u Teksasu prošlog leta kada je tražio da se izmeni mapa biračkih okruga, potpuno van redovnog rasporeda za to. Redizajniranje se dešava jednom u deset godina kada se završi popis stanovništva i poslednji put je rađeno posle popisa 2020. Ali, Trampova logika je sledeća: “Ja sam dobio izbore u Teksasu i imao sam najviše glasova u istoriji te države, tako da nampripada još pet mesta”. Američki predsednik ne krije da ga ne zanimaju norme i da želi da utiče na rezultat kongresnih izbora. Po njegovoj narudžbini postupili su i republikanski zakonodavci u Severnoj Karolini, Mizuriju i Ohaju, dok su pokušaji propali u Kanzasu i Indijani. Demokratski guverner Kalifornije Gevin Njusom je munjevito reagovao na nove biračke okruge u Teksasu, pa je i Kalifornija redizajnirala svoje tako da demokrate dobiju pet mesta više u Predstavničkom domu. Na tome rade i državne vlasti u Virdžiniji i Njujorku.
Brojanje starih listića
Pored redizajniranja biračkih okruga, još jedan događaj je bio zvono za uzbunu. Krajem januara agenti FBI došlli su u izborni centar u okrugu Fulton u Džordžiji, kojem pripada i Atlanta, da bi odneli glasačke listiće i drugi izborni materijal sa izbora 2020. koje je u toj državi dobio Bajden. FBI je sproveo raciju pošto je Trampova administracija tužila izborni okrug Fulton i tražila ponovno brojanje glasačkih listića starih šest godina. Akciji je prisustvovala i Tulsi Gabard, direktorka Nacionalnih obaveštajnih agencija čiji je posao da se bavi spoljnim pretnjama po Ameriku, ne izbornim nepravilnostima. Sve ovo se dešava uprkos tome što su u tom okrugu posle izbora 2020. glasački listići prebrojani i ručno tri puta, pošto je Tramp osporavao rezultat. Podneo je i više tužbi, ali i sudovi su presudili da nije bilo krađe. Štaviše, u javnost je isplivao snimak telefonskog razgovora u kome Tramp pokušava da krade i traži od tadašnjeg državnog sekretara Džordžije Breda Rafenspergera da mu „nađe još 11.000 glasova” kako bi dobio tu državu. Tramp je potom i zvanično optužen da za pokušaj manipulacije rezultatima izbora u Džordžiji, bio je i uhapšen i tada je nastala ona čuvena policijska fotografija koja sada stoji na zidu u Beloj kući.
„Tramp sada želi da baci sumnju na legitimitet izbora i da pokaže kako demokrate u okrugu Fulton nisu sposobne da ih sprovedu regularno. Jako je zanimljivo da nije osporavao izbore u Džordžiji kada je 2024. godine tamo pobedio Kamalu Haris”, kaže Džej Majls Kolman, analitičar iz Centra za politku Univerziteta u Virdžiniji.
Izbori se dešavaju u 50 država u isto vreme, nije lako manipulisati. I druga stvar koja je važna – u većini država gde mogu da dobiju i republikanci i demokrate – na čelu izbornih komisija su demokrate koje treba da potvrde rezultate
Džej Majls
Glavni strah od ove racije FBI-a je što bi mogla da bude samo uvertira u nove intervencije federalne vlade. U analizi organizacije Brenan centar za pravdu navodi se da bi FBI mogao da preuzme izborne materijale u novembru pod izgovom istog autoriteta koji sada koristi za zaplenu u okrugu Fulton u Džordžiji. Podsećaju da je Tramp to zahtevao i 2020. godine i da je tadašnji sekretar za pravosuđe Vilijem Bar odbio zahtev kao nezakonit, ali sada je na njegovom mestu Pem Bondi za koju je Trampva želja zapovest. Do sada se pokazalo da nema toga što sekretarka za pravosuđe nije uradila po Trampovom nalogu – od krivičnih gonjenja njegovih političkih protivnivnika do postavljanja ogromnih banera sa likom predsednika na zgradu Sekretarijata za pravosuđe.
Uloga migracionih agenata
Bondi je lojalna saučesnica u Trampovim pokušajima da uspostavi federalnu kontrolu nad izborima. Sekretarijat za pravosuđe je od saveznih država tražio da mu predaju kopije neredigovanih biračkih spiskova kako bi utvrdili nepravilnosti i zajedno sa državama ih ispravili. Većina je odbila da to uradi pozivajući se na obavezu zaštite podataka i privatnosti birača, pa je sekretarijat tužio 28 saveznih država i Distrikt Kolumbiju.
„Ove tužbe pokazuju da sekretarijat ispunjava svoju dužnst da osigura transparentnost i ažurnost biračkih spiskova i učini izbore bezbednim”, saopštila je sekretarka za pravosuđe Pem Bondi. Sekretarijat ima pravo da proveri da li su spiskovi u skladu sa zakonima, ali nema pravo na intervencije – jer je to u nadležnosti saveznih država. Bondi prelazi tu granicu što pokazuju memorandumi koje su potpisale države koje su pristale da predaju spiskove. Prema tim dokumentima, federalna vlada u spisku može da označi one za koje utvrdi da nemaju pravo glasa, a države onda treba te birače da izbrišu sa spiska i novi ponovo pošalju federalnoj vladi na kontrolu. Praktično, prepuštaju Vašingtonu da uredi ko može da glasa, a ko ne.
Federalni imigracioni agenti su se povukli iz Minesote, ali mnogi građani se plaše da će ih biti na biračkim mestima širom SAD kada dođe vreme za glasanje. I taj strah bi mogao da ih odvrati od izlaska na izbore
Mnoge je dodatno zabrinulo i to što je sekretarka za pravosuđe kao jedan od uslova za povlačenje agenata ICE-a iz Minesote, pošto je ubijeno dvoje Amerikanaca, tražila i predaju biračkog spiska – što je guverner Tim Vols odbio da uradi. Federalni imigracioni agenti su se kasnije svakako povukli iz Minesote, ali mnogi građani se plaše da će ih biti na biračkim mestima širom SAD kada dođe vreme za glasanje. I taj strah bi mogao da ih odvrati od izlaska na izbore, pokazuje istraživanje Univerziteta Kalifornije u San Dijegu. Građani poreklom iz Latinske Amerike, Azije i Afroamerikanci u velikom broju su rekli da brinu da bi na glasačkom mestu mogli da ih zaustave i ispituju federalni agenti, a to se odražava i na njihovo poverenje u regularnost izbora. Poverenje u integritet izbora već je poljuljano i palo je sa 77 odsto 2024. godine na 60 odsto u januaru 2026. što se u ovom istraživanju tumači kao veliki pad.
Podrivanje institucija i poverenja građana u njihov integritet deluje kao uspešno odrađen zadatak. Ali, veliko je pitanje hoće li Tramp zaista uspeti da „nacionalizuje” izbore u novembru na kojima se biraju članovi Kongresa, guverneri, članovi državnih skupština. „Izbori se dešavaju u 50 država u isto vreme, time prosto nije lako manipulisati. I druga stvar koja je važna – u većini država gde je neizvesno, gde mogu da dobiju i republikanci i demokrate – na čelu izbornih komisija su demokrate koje treba da potvrde rezultate. Konačno, sudovi su ti koji na kraju odlučuju o tome ko je u pravu u sporu oko izbornih rezultata. A videli smo na primeru odluke Vrhovnog suda o carinama da nisu uvek na Trampovoj strani”, zaključuje Džej Majls Kolman za Univerziteta u Virdžniji. Senku na ovo tumačenje baca Trampov odgovor novinaru En-Bi-Sija na pitanje da li će verovati u rezultat izbora ako republikanci izgube Kongres.“Samo ako budu pošteni”, rekao je predsednik. I to zvuči zloslutno, jer znamo da će biti sve u redu i miru samo ako ih republikanci dobiju. Ako ne, treba biti spreman na sve. Na šta su spremni Tramp i njegovi pratioci videli smo 6. januara 2021.
