11813743 copy
Foto: EPA-EFE/NEIL HALL
Hoće li Bajdenovo povlačenje preokrenuti izborne izglede demokrata

Šta čeka Kamalu Haris

Izdanje 21
12

Dilema s kojom se suočava nekadašnja tužiteljka kao skoro izvesni predsednički kandidat svoje stranke sastoji se u sledećem: kako u isto vreme ostati lojalan odlazećem šefu i prebaciti na sebe deo zasluga za njegove poteze koji su bili popularni, a istovremeno izbeći preuzimanje tereta njegovih nepopularnih politika

Odluka predsednika Džoa Bajdena da odustane od predsedničke kandidature ispred Demokratske partije na izborima ove jeseni transformisala je američku politiku. Njom je ovaj jul zaokružen kao istorijski mesec za Sjedinjene Države, nakon dalekosežnih odluka Vrhovnog suda i pokušaja ubistva bivšeg predsednika Donalda Trampa, nekoliko dana pre Republikanske nacionalne konvencije.

Bajdenova odluka, kakvu su od njega zahtevali mnogi zvaničnici Demokratske partije i njeni donatori, a podržavali brojni birači, ispravan je izbor. Nakon nastupa na debati koji je po opštim ocenama po Bajdena prošao katastrofalno, njegove poodmakle godine praktično su ga onemogućile da Amerikance i dalje uverava kako zaslužuje još četiri godine u Beloj kući – a svakako učinile nemogućim da i dalje tvrdi kako Tramp to ne zaslužuje.

Eliminisanje kritika

Prerano je da bi se govorilo o Bajdenovom nasleđu, ako ni zbog čega drugog onda zato jer je do isteka njegovog predsedničkog mandata ostalo još nešto manje od pola godine. Ali povlačenjem iz trke napravio je veliki korak ka eliminisanju potencijalnih kritika kako je ostajanjem u konkurenciji popločao put do pobede nasledniku koji deli malo šta od njegove posvećenosti američkoj demokratiji i ulozi koja zemlji pripada u svetu. Štaviše, da je došlo do toga da Tramp u novembru pobedi Bajdena, kao što su ankete najavljivale, to bi u velikoj meri bacilo senku na Bajdenova dostignuća tokom predsedničkog mandata.

Veliki su izgledi da će nominaciju Demokratske partije dobiti potpredsednica Kamala Haris. Podrška koju joj je Bajden dao biće joj od pomoći. Ali to ne rešava stvar, budući da Bajden ima ovlašćenje samo da partijske delegate oslobodi obaveze da glasaju za njega, ne i da od njih zahteva da podrže nekog drugog.

profimedia 0889924198 copy
Foto: SOPA Images Limited / Alamy / Alamy / Profimedia

Stoga će Demokratska nacionalna konvencija, zakazana za avgust u Čikagu, biti otvorenog tipa, a sedmice do njenog početka mogle bi u velikoj meri da odluče šta će se na njoj dogoditi. Jedna mogućnost je da se Haris za nominaciju bori praktično bez oponenata; druga da se u međuvremenu preostalom do konvencije u trku uključe jedan ili više izazivača. Pod pretpostavkom da će na kraju nominacija ipak pripasti njoj, ovaj potonji scenario bi joj zapravo išao u prilog, jer bi joj taj proces selekcije izoštrio političke veštine, pomogao joj da deluje kao pobednica, i omogućio joj da izađe iz senke nepopularnog predsednika.

Tramp u anketama (u vreme nastanka ovog teksta, prim.) ima malu prednost nad Harisovom, ali bi lako moglo da se desi da ona u narednim sedmicama dobije vetar u leđa kako sve više bude u centru pažnje

Taj proces bi takođe doprineo pomeranju fokusa na Demokratsku partiju u okolnostima kad joj je nasušno potrebno da se iznova predstavi biračima. Ovo je od esencijalnog značaja, jer su Tramp i senator Džej Di Vans, koga je izabrao za svog potpredsedničkog kandidata, sposobni da se dobro pokažu u kampanji. Čak i u slučaju da Haris kao kandidatkinja demokrata na kraju bude poražena, ankete sugerišu da bi prošla bolje od Bajdena i poboljšala izglede demokrata da izbore većinu u Predstavničkom domu (kontrolu nad Senatom, reklo bi se, neće biti u stanju da zadrže) i tako spreče republikance da steknu kontrolu nad svim saveznim institucijama.

Tramp u anketama (u vreme nastanka ovog teksta, prim.) ima malu prednost nad Harisovom, ali bi lako moglo da se desi da ona u narednim sedmicama dobije vetar u leđa kako sve više bude u centru pažnje. Veštine koje je kalila prvo kao tužilac, potom i kao državni tužilac Kalifornije, dobro će joj doći u kampanji. Dobro je pozicionirana da se suprotstavi ekstremnim stavovima koje prema abortusu imaju kako Vrhovni sud, tako i Vans. A imaće koristi i od toga što republikanski dvojac ne uključuje ni neku ženu ni nekog manjinskog predstavnika.

Otklon od problematičnog nasilja

Nešto što neće moći da izbegne, međutim, jeste ono što bi se moglo nazvati dilemom Hjuberta Hamfrija. U to vreme potpredsednik SAD, Hamfri je 1968. dobio predsedničku nominaciju Demokratske partije nakon što je aktuelni šef Bele kuće, Lindon Džonson, odlučio da se ne kandiduje za drugi mandat. Formulacije u Bajdenovom pismu kojim je saopštio odluku o povlačenju u velikoj meri podsećaju na one koje je pre 56 godina upotrebio Džonson, a jedina značajna razlika sastoji se u tome što se njegova objava našla na društvenoj mreži X, dok je Džonson svoju odluku saopštio na nacionalnoj televiziji.

profimedia 0566863591 copy
Foto: Brendan Smialowski / AFP / Profimedia

Pomenuta dilema se sastoji u sledećem: kako u isto vreme ostati lojalan odlazećem predsedniku i prebaciti na sebe deo zasluga za njegove poteze koji su bili popularni, a istovremeno izbeći preuzimanje tereta njegovih nepopularnih politika. Te 1968. Hamfrijevu kandidaturu komplikovao je Vijetnamski rat, pošto mu je bilo teško da se distancira od politike s kojom je neminovno bio povezivan, kao i od šefa koji nije tolerisao manjak lojalnosti.

U normalnim okolnostima sličnosti između kandidata dve partije odnose prevagu nad njihovim razlikama. Ali ne i ovog puta

Danas ne postoji nijedna tema koja je do te mere dominantna, ali je predsedničkog kandidata demokrata i dalje potrebno odvojiti od Bajdena, čiji je mandat postao teret u situaciji kad toliko mnogo birača traži promene. Svako ko sumnja u ovu ocenu neka samo pogleda rezultate nedavnih izbora u Južnoj Africi, Indiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj.

Ovo znači da bi za demokratskog kandidata, bila to Haris ili neko drugi, bilo dobro da prigrli Zakon o smanjenju inflacije, te Zakon o poluprovodnicima i nauci (eng. CHIPS and Science Act, prim.), napore uložene u borbu protiv klimatskih promena i odbranu demokratije, odbranu prava na abortus i kontrolu rađanja, te vojnu pomoć Ukrajini. Ali znači i da bi demokratski kandidat možda želeo da se distancira od bliskoistočne politike Bajdenove administracije, koju mnogi Amerikanci doživljavaju kao preterano proizraelsku; kao i od onoga što je uradila po pitanju kontrole granica i suzbijanja kriminala, gde se po mišljenju mnogih pokazala isuviše popustljivom.

Izbor potpredsedničkog kandidata

Ako Haris bude konačan izbor demokrata, važan će biti i njen izbor potpredsedničkog kandidata. Rezultati izbora u nekoliko država Srednjeg zapada verovatno će presudno uticati na konačan ishod glasanja, a u tom delu zemlje postoji i velika baza partijski neopredeljenih birača koje treba pridobiti. U razmatranje će verovatno biti uzeti guverneri Grečen Vitmer (Mičigen), Džoš Šapiro (Pensilvanija), Endi Bešir (Kentaki) i Roj Kuper (Severna Karolina), kao i nekoliko članova Bajdenovog kabineta.

Možda je trenutno jedina izvesna stvar to da je nakon Bajdenove neočekivane objave sve postalo manje izvesno. Jedno je ipak jasno: ishod ovih predsedničkih izbora biće od ogromnog značaja za SAD i ostatak sveta. To u normalnim okolnostima nije slučaj, jer obično sličnosti između kandidata dve partije odnose prevagu nad njihovim razlikama. Ali ne i ovog puta. Razlike su duboke, zbog čega je teško preterati ako se konstatuje da toliko toga može biti dovedeno u pitanje kad Amerikanci ovog novembra budu glasali.

Copyright: Project Syndicate, 2024.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

12 komentara
Poslednje izdanje