Nakon dva konklavna dana u Vatikanu, i četiri kruga glasanja 133 kardinala mlađih od 80 godina, beli dim iz odžaka Sikstinske kapele označio je juče, 8. maja, oko 18 sati, da je izabran novi poglavar Rimokatoličke crkve, Robert Fransis Prevost. Naslednik jednog od najpoštovanijih papa, Franje, koji je preminuo 21. aprila, uzeo je novo, papinsko ime, Lav XIV. Ovo podrazumeva njegovu želju da nastavi misiju širenja socijalne odgovornosti i teološke dubine, što je karakterisalo prethodne Lavove.
Poslednji među njima, Lav XIII, rukovodio je zapadnom crkvom četvrt veka, prevodeći je iz 19. u 20. stoleće, a boreći se protiv gramzivosti kapitalizma, ali i ateizma socijalizma, koji se tad formirao. Istovremeno, iako Italijan, Đoakino Vićenco Rafaele Luiđi Peci jačao je uticaj rimokatoličanstva u SAD, pretežno protestantski nastrojenoj.
I novi papa je Amerikanac, prvi na tronu Svetog Petra, a uprkos dugogodišnjem protivljenju klira ideji da papa bude iz SAD, zbog statusa te zemlje kao svetske sile i pozicije sekularnog moćnika. S druge strane, predsednik Amerike Donald Tramp uložio je svoj uticaj (i gomilu para američkih biznismena, sakupljenih na donatorskoj večeri u hotelu Sent Ridžis u Rimu, neposredno pred glasanje) da se desi suprotno. Ali, lobirajući za svog favorita, kardinala Timotija Dolana, mnogo bližeg Trampu po svetonazorima.
„Burgijanje“ na internim prijemima
Međutim, kako je Kolegijum kardinala u većini od 80 posto sastavljen po izboru progresivnog pape Franje, Dilan je ispao iz konkurencije. Time su možda ugrožene dalje donacije Trampu odanih finansijskih moćnika, nasušno potrebne Vatikanu zbog godišnjeg deficita od 90 miliona dolara.
Zvanični Zagreb mu je zamerao i zato što nikad nije posetio Hrvatsku, a Beograd hvalio jer Vatikan nije priznao nezavisnost Republike Kosovo, pa to očekuje i od njegovog naslednika Prevosta
Nije prošao ni Pjetro Parolino, italijanski kardinal i državni sekretar Vatikana, koji je imao najveću šansu po kvotama kladionica. Najvećom zaslugom Parolina smatra se uspostavljanje prijateljskijih odnosa između Pekinga i Vatikana, te postavljanje biskupa u Kini.
Pravo lobiranje za odluke konklave nije se odvijalo iza zaključanih vrata, što konklava izvorno znači, već po prijemima i neformalnim skupovima u luksuznim rimskim restoranima i privatnim salonima, kako su izveštavali strani mediji. Razlog tolike furtutme jeste fakat da se preko pape može uticati na budućnost Rimokatoličke crkve. U tom smislu, Tramp se nije usrećio, jer, Lav XIV nije dovoljno konzervativan, držeći se umerenijih stavova.
Stepinac i Kosovo
Što se tiče marginalizovanih grupa, siromašnih i migranata, novi papa prati ubeđenja svog prethodnika. Međutim, kako naslućuju skeptici, ona se mogu i promeniti u cilju da se začepe pomenute rupe u budžetu Vatikana. Naše brige usmerene su ka kanonizaciji Alojzija Stepinca, zagrebačkog nadbiskupa i kardinala, koji je robijao nakon Drugog svetskog rata zbog saradnje sa vrhom NDH, te podrške ustašama, jedva izbegavši smrtnu presudu.
Naime, na uporne zahteve da se Blaženi Alojzije svrsta među svece, upućene iz Hrvatske, i podjednako nepopustljive otpore od strane SPC, papa Franjo je formirao mešovitu komisiju koja je od 2017. većala o realnoj ulozi kontroverznog Stepinca, a da do kraja života nije potpisao dokument o kanonizaciji.
Zvanični Zagreb mu je zamerao i zato što nikad nije posetio Hrvatsku, a Beograd hvalio jer Vatikan nije priznao nezavisnost Republike Kosovo, pa to očekuje i od njegovog naslednika Prevosta.
Neka garancija za takav stav može se iščitati iz njegovog učešća na plenarnoj skupštini Saveta biskupskih konferencija Evrope, lane, u srpskoj prestonici, kada je i obišao Hram svetog Save, skupa sa patrijarhom Porfirijem.
Zašto baš Lav?
O novom papi dosta govori i to što za svoj „pseudonim” nije izabrao ime sveca, već jednog od poglavara rimokatoličanstva, što poznavaocima poručuje da će Crkvom da rukovodi razumski. Inače, ova tradicija „preimenovanja” potiče iz 6. veka, kada je papa Merkurius odlučio da promeni ime u Jovan II, smatrajući da ime rimskog boga Merkurija nije prikladno za njegovu (jednobožačku, svetotrojačku) funkciju.
Teološki potkovani ponešto čitaju i iz toga što je Lav XIV imao spreman govor, i pročitao ga odmah po završetku glasanja konklave, čiji ishod nije mogao da predvidi. Budući da su njegovi prethodnici improvizovali u takvim prilikama, stručnjaci veruju da će Prevost i nadalje biti „temeljan i sistematičan”.
Duboko svestan rascepkanosti rimokatoličanstva, novi papa je odmah istakao ključnu reč „most”, kako vidi svoju ulogu u upravljanju. Međutim, ne radi se samo o brojnim frakcijama unutar ove konfesije, već i o ekumenizaciji, približavanju pravoslavnog i katoličkog sveta, na čemu je i papa Franja radio.
Valjalo bi, sa stanovišta Vatikana, i zaustaviti proces „protestantizacije” ne samo Latinske Amerike i SAD, već i same Evrope, za šta je Prevost „kao nacrtan”. Jer ima značajno misionarsko iskustvo u Peruu, gde je služio kao biskup severnog grada Čiklaja, pa zna kako da se obrati neopredeljenima.
Valjalo bi, sa stanovišta Vatikana, i zaustaviti proces „protestantizacije” ne samo Latinske Amerike i SAD, već i same Evrope, za šta je Prevost „kao nacrtan”. Jer ima značajno misionarsko iskustvo u Peruu
Trebalo bi premostiti jaz između mladih i starih vernika, u kom smislu se računa da će Lav XIV da nastavi putem svog imenjaka, modernih shvatanja. I sklonog opštem prosvećivanju kroz obrazovanje masa. I sam relativno mlad (69), a svakako mlađi od mnogih svojih kolega, Prevost će imati dovoljno vremena da svoje naume sprovede, kako se računa.
Računa se i zagrljaj
Premda se od njega očekuje da će biti više glas Crkve kao institucije, nego naroda, može biti i da će drugačije da ispadne, ako je suditi po krajnje neuobičajenom činu grljenja sa svih 133 kardinala, koji su ga izabrali, zaključani u Sikstinskoj kapeli.
Neki slično slute i po uvodnom delu njegovog govora, gde je poručio na španskom i italijanskom, a ne na maternjem engleskom, da želi da širi „razoružani i razoružavajući mir”.
Još je poručio hiljadama ljudi na Trgu Svetog Petra, prvi put kao Lav XIV: „Mir sa svima vama. To je prvi pozdrav vaskrslog Hrista, dobrog pastira koji je dao svoj život za Boga. Želeo bih da taj pozdrav mira uđe u naša srca i naše porodice“.
