Ishod izbora mogao se naslutiti i posle prvog kruga predsedničkih izbora u Hrvatskoj, u kojem je novom-starom predsedniku Zoranu Milanoviću za dlaku izmakla pobeda, ali svakako niko nije mogao očekivati da će kandidat SDP-a u drugom krugu osvojiti skoro 75 odsto glasova naspram 25 procenata koliko je dobio Dragan Primorac, kandidat vladajućeg HDZ-a.
Na ovom mestu logično se zapitati šta ovaj istorijski rezultat koji je ostvario Milanović menja u političkom pejzažu Hrvatske? Milanović koji je svoju kampanju temeljio na kritici vlade, ukazujući na korupcionaške afere, među kojima je poslednja ona u koju je upleten bivši ministar zdravlja Vili Beroš, nedvosmisleno je ozbiljan udarac za premijera Andreja Plenkovića, drugu najmoćniju figuru u hrvatskoj politici. Ovo nikako nužno ne znači da je pozicija saborske većine ugrožena, ali pokazuje da su građani razumeli da nikako nije dobro da sve poluge vlasti budu u rukama HDZ-a, koji decenijama dominira političkom scenom.
Tako francuski list Figaro ističe da su hrvatski građani u Milanoviću videli garanta političke ravnoteže „u času kad Hrvatska ima najveću stopu inflacije u Evropskoj uniji, opšteraširenu korupciju i nedostatak radne snage“, dok briselski portal Politiko piše da je „populistički i proruski kandidat Milanović“ na hrvatskim izborima „odneo ubedljivu pobedu“ i da je „razbio mit da vladajuća stranka HDZ ima jako odanu bazu“ među građanima.
U svakom slučaju, lokalni izbori u maju biće još jedan pokazatelj koliko su rezultati predsedničkih izbora uzdrmali HDZ. U međuvremenu, valja očekivati nove optužbe hrvatskih političkih alfa mužjaka Milanovića i Plenkovića i nastavak tvrde kohabitacije.
