Četvrt veka nakon konferencije u Rambujeu, Filip Riker, nekadašnji zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, koji je bio u timu aktuelnog ambasadora SAD u Beogradu Kristofera Hila na pregovorima u Francuskoj, bio je gost na konferenciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Iako se nakon napuštanja Stejt departmenta okrenuo privatnom biznisu, Riker i dalje sa priličnom pažnjom prati događaje u regionu i Srbiji. Za Radar je, između ostalog govorio o trenutnom zastoju u pregovorima Beograda i Prištine, odnosu budućeg predsednika Amerike Donalda Trampa prema Zapadnom Balkanu, ali i evropskoj perspektivi regiona.
Napori Miroslava Lajčaka, specijalnog predstavnika EU za pregovore Beograda i Prištine, da primeni isti recept, takozvane šatl diplomatije, očigledno su u zastoju. Da li vidite kao realnu mogućnost organizovanja međunarodne konferencije na kojoj bi moglo doći do nekakvog rešenja za kosovski problem?
Iako trenutno radim u privatnom sektoru, ja sam takođe član i jednog relevantnog tink-tanka koji se bavi i Balkanom. Tako da sam ja i dalje ponekad poslom u Beogradu, ali ne pratim događanja onako pomno kao što je to nekada bio slučaj. Verujem da privatni sektor igra izuzetno važnu ulogu u napretku regiona, ali i da menja živote ljudi. Nisam siguran da bi u ovom trenutku bilo kakva diplomatska konferencija načinila razliku. Ne vidim da trenutno postoji bilo kakav progres po pitanju Kosova. Znate, nije preterano mudro organizovati takav međunarodni događaj ukoliko niste uvereni da bi mogao nešto konkretno postići.
To je posebno slučaj kada paralelno imate toliko drugih velikih aktuelnih pitanja na globalnom nivou. Sa time u vezi, svakako ne vidim da bi organizacija takvog događaja mogla biti prioritet za Sjedinjene Države. Naravno, ja u ovom trenutku ne govorim u ime aktuelne administracije u Vašingtonu, kao ni one naredne. Ipak, verujem, trebalo bi da se upitate, gledajući na to pitanje iz perspektive izabranog predsednika Trampa: šta bi u njemu bio interes Amerike?
U svetlu činjenice da je kriza na Kosovu poslednji čin drame raspada Jugoslavije, u kome je Srbija ostala jedina republika čiji teritorijalni integritet nije očuvan, šta bi se konkretno moglo učiniti kako bi se zaštitila prava kosovskih Srba da žive slobodno i sigurno na svojoj zemlji, odnosno da im bude obezbeđena neka vrsta teritorijalne autonomije unutar Kosova?
Mislim da je dijalog pod okriljem EU, koji je bio snažno podržan od Sjedinjenih Država, a u kome sam ja takođe učestvovao sa Ketrin Ešton, pre više od jedne decenije, bio upravo takav proces, koji je napravio realan progres u tom smislu. Taj proces je predviđao upravo takve mogućnosti, uzimajući u obzir sva različita prava. Bila je to svojevrsna mapa puta. Na nesreću, značajan deo tog plana nije ostvaren. Dakle, smatram, da ukoliko govorite o Briselskom sporazumu, morate misliti o perspektivi evropskih integracija i o tome šta one u stvari predstavljaju.
Ne vidim da trenutno postoji bilo kakav progres po pitanju Kosova. Svakako ne mislim da bi organizacija međunarodne konferencije u ovom trenutku mogla biti prioritet za SAD
Evropske integracije čine da ljudi osećaju da su deo nečega većeg, da se razmišlja o granicama koje ujedinjuju umesto da razdvajaju i to je ono na čemu, po mom mišljenju, mora da bude fokus. Nažalost, nismo videli napredak u tom smislu, ali kao što smo čuli ovde na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji, evropske integracije ponovo su aktuelne jer postoji interesovanje i u samoj EU za proces proširenja. To će svakako pomoći da se ispuni istorijski ideal da čitav Balkan, koji je svakako deo Evrope, postane integralni deo Evropske unije.
Aktuelna vlada u Beogradu često govori o ekonomskom uspehu i privrednom rastu. Šta bi trebalo da se dogodi da bi Srbija postala stvarni motor evropskih integracija Zapadnog Balkana?
Bio sam ovde pre šest meseci, posmatram Beograd, i vidim neverovatne rezultate u razvoju grada, a kao što ste vi rekli rast BDP Srbije je predmet zavisti mnogih, čak i kada je reč o EU. To jasno ukazuje da potencijal postoji. Uvek sam govorio, tokom svih ovih godina kada sam radio na Balkanu, da je ovo deo Evrope. Srbija je zemlja sa velikom evropskom istorijom, a Beograd je jedan od velikih gradova Evrope. Dakle, ovde postoje realne mogućnosti za napredak.
Evropske integracije ponovo su aktuelne jer postoji interesovanje i u samoj EU za proces proširenja. To će svakako pomoći da se ispuni istorijski ideal da čitav Balkan, koji je deo Evrope, postane i integralni deo Evropske unije
Delimično to je razlog zbog koga sam doneo odluku da je vreme da se okušam u privatnom sektoru, posle 31 godine u diplomatiji. Osetio sam da privatni sektor ima veliku ulogu u pokretanju ekonomije, ali da mu je potrebna i bezbednost. Da te dve stvari idu ruku podruku. Verujem da je u ovom trenutku, privlačenje kapitala od velike važnosti, a da je ostvarivanje potrebnih preduslova, u smislu opšte bezbednosti, ogroman korak u tom pravcu. To je nešto što možete da vidite u Beogradu.
Kako gledate na činjenicu da smo u Beogradu imali bilborde na kojima se čestitalo Donaldu Trampu na izbornoj pobedi. Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske viđen je sa MAGA kapom…
Vidite, svako ima pravo na sopstveno viđenje, mislim da ljudi posvećuju puno pažnje politici i izborima u Sjedinjenim Državama… Ali, ako biste nasumično upitali stotinu ili čak hiljadu ljudi u Americi, veoma je mala verovatnoća da biste pronašli bilo koga ko bi znao ko je uopšte Milorad Dodik.
Takvi gestovi nisu nešto što dospeva na naslovne strane novina u Americi…
Prvi Trampov mandat na mestu predsednika SAD za Srbiju je rezultirao takozvanim Vašingtonskim sporazumom, čiji je glavni rezultat bio to da je Izrael priznao Kosova kao nezavisnu državu. Da li očekujete da će nova administracija napraviti progres u pregovorima Beograda i Prištine?
Mislim da ljudi stavljaju zaista previše akcenta na to pitanje. Kada malo napravite distancu od svega toga, uvidite da ta tema jednostavno više ne okupira pažnju na svakodnevnom nivou. Mislim da ono na šta bi trebalo da se fokusirate jeste kako da se stvari pokrenu, da se ide napred. Treba misliti više o novim mladim generacijama, novim mogućnostima, to je ono što ja vidim u budućnosti.
Ljudi posvećuju puno pažnje politici i izborima u Sjedinjenim Državama. Ali, ako biste nasumično upitali stotinu ili čak hiljadu ljudi u Americi, veoma je mala verovatnoća da biste pronašli bilo koga ko bi znao ko je uopšte Milorad Dodik
Nisam primetio da je tokom predsedničke kampanje u SAD u svoj toj političkoj diskusiji uopšte bilo pomena Srbije, Kosova ili čitavog regiona. Moguće je da postoje ljudi koji su fokusirani na ta pitanja, ali ja stvarno ne mislim da je to aktuelno pitanje za Ameriku, i meni je teško da zamislim da bi moglo postati naglašeno prioritetno, pored svih turbulentnih događaja u svetu. Potrošili smo puno vremena fokusirajući se na Balkan, posebno tokom 1990-ih i početkom 2000-ih, u vreme kada sam ja radio u regionu. Sada, postoje drugi izazovi. I kao što je izabrani predsednik Tramp ukazao: prvo Amerika. Šta je u američkom interesu, kako će neko delovanje pomoći Americi, našoj ekonomiji i našim interesima. To je nešto na čemu možemo raditi zajedno u celom regionu, i takva akcija bi mogla uključivati i SAD.
Da li mislite da bi rešenje kosovskog problema stvorilo mogućnost za Trampovu administraciju da uspostavi bolju komunikaciju sa Evropskom unijom, koja je bila tegobna tokom njegovog prvog mandata?
Mislim da ima mnogo kondicionala u vašem pitanju i podvukao bih još jednom da je to pitanje samo mali deo odnosa SAD i EU. Želimo da region dobro funkcioniše, da Srbija prosperira, da njeni građani žive bolje… Ponavljam da treba misliti o onome što čeka izabranog predsednika Trampa, njegovu administraciju i njegov kabinet jednom kada budu preuzeli svoje funkcije. Puno je velikih izazova pred njima na koje se treba fokusirati.
