Prošle godine, na julskim protestima protiv sadašnje vlasti, BIA je imala značajnu ulogu u njihovom razbijanju i zastrašivanju demonstranata. Tako su novinari utvrdili da su huliganske grupe bile angažovane za izazivanje nasilja na protestima kako bi vlast imala osnova za njihovo nasilno razbijanje. Kao glavni organizator upotrebe huligana na protestima naveden je Goran Colić, načelnik […]
Profesionalizacija i globalizacija organizovanog kriminala uticale su i na promenu u načinu i organizaciji rada policije. Tako danas svuda u svetu policija primenjuje posebne mere u krivičnim istragama, ali primenjuje i filozofiju rada sličnu službama bezbednosti, koja je nazvana obaveštajno vođen policijski rad. Srbija nije ovde izuzetak, te MUP i policija Srbije nastoje da primene […]
Naime, Zaštitnik građana je utvrdio da su pripadnici VBA nakon incidenta, pre policije, prikupljali izjave potencijalnih svedoka, kao i da su od obezbeđenja Komercijalne i Alfa banke u blizini incidenta uzeli snimke nadzornih kamera. Tokom prikupljanja podataka od pravnih i fizičkih lica, VBA se pozivala na dve strane na dva različita pravna osnova, iako se, […]
Politizacija pravosuđa i potpuna kontrola operacija službi bezbednosti Za uspostavljanje potpune (partijske i lične) kontrole nad bezbednosno-obaveštajnim sektorom, kao i poslovima i aktivnostima službi bezbednosti (posebno BIA), važno je postaviti lojalne kadrove na ključne pozicije u pravosuđu. Kao što smo već napomenuli, BIA ima policijska ovlašćenja i može da prikuplja podatke u svrhe procesuiranja krivičnih […]
Podobni kadrovi u BIA
Vladajući SNS je koristio i (opravdane) inicijative institucija spoljnog nadzora za izmene zakona, koje su za cilj imale unapređenje vladavine prava u sektoru bezbednosti, ali kako bi dodatno podvrgnuo bezbednosno-obaveštajni sektor ličnopartijskom uticaju. Tako je Ustavni sud, u decembru 2013. godine, doneo odluku kojom je utvrdio da odredbe čl. 13, 14. i 15. Zakona o […]
Neustavna transformacija političke moći u bezbednosnu moć Od 2004. do 2008. godine predsednik Vlade bio je Vojislav Koštunica i za to vreme je DSS na čelu MUP-a i BIA imala svoje ljude, Dragana Jočića i Radeta Bulatovića. Međutim, na izborima 2004. godine, za predsednika Republike izabran je Boris Tadić, iz suparničkog DS-a. Istovremeno, u tom […]
Ubistvo predsednika Vlade Srbije Nakon usvajanja Zakona o BIA i (naizgled) smirivanja situacije posle pobune JSO-a, Vlada Srbije je nastojala da se usredsredi na borbu protiv organizovanog kriminala. U tom cilju je, sredinom 2002. godine, usvojen Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, tzv. antimafijaški zakon, a krajem iste godine savezni […]
Pokušaj (otpočinjanja) reformi Uprkos svim poteškoćama, Vlada Republike Srbije je formirana 25. 1. 2001. godine na čelu sa Zoranom Đinđićem. Već sutradan je Radomir Marković podneo ostavku, ali ne Vladi Srbije i ministru unutrašnjih poslova, u okviru čijeg ministarstva se nalazio RDB, već predsedniku SRJ, Vojislavu Koštunici. U ostavci je zapravo Marković obelodanio da je […]
Demokratska opozicija Srbije (DOS) svrgnula je s vlasti Slobodana Miloševića u masovnim demonstracijama, 5. oktobra 2000. godine. Demonstracijama su prethodili redovni izbori za Skupštinu SRJ i lokalnu samoupravu Srbije, gde je DOS osvojio 48 odsto glasova za savezni parlament i pobedio u 90 odsto opština u Srbiji. Još važnije, istovremeno su bili održani vanredni direktni […]