Prošle srede završen je 56. Međunarodni salon automobila u Beogradu i na njemu je domaćoj javnosti predstavljena šumadijska fijat grande panda „na struju“, koja je trebalo da bude „hit“ te manifestacije. No, umesto toga, „na velika zvona“ obznanjena je višestruko reciklirana informacija da su u pogonima fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) već napravljeni i prvi primerci električnog sitroena C3 (eC3) i da oni mogu da se vide na izlokanim kragujevačkim ulicama i okolnim šumadijskim džadama.
Ono što nije saopšteno, a što se s najvećim nestrpljenjem očekivalo, je odgovor na pitanje kada će napokon početi serijska proizvodnja električne i hibridne verzije grande pande? Prednost je, očito s razlogom, data bajatoj vesti o startu probne proizvodnje eC3. „Probni primerci električnog sitroena C3 sišli su sa proizvodnih traka kragujevačke fabrike automobila i testiraju se na ulicama Kragujevca i okolnih mesta. Proizvodnja (valjda serijska – prim.a) trebalo bi da počne uskoro. U pitanju je gradski automobil, dužine četiri metra, sa dometom od 320 kilometara i koštaće 26.500 evra, odnosno 21.500 evra uz državnu subvenciju za kupovinu električnih vozila od 5.000“, prenela je većina domaćih medija.
Zoran Burić, direktor marketinga firme Avtonova kab, uvoznika sitroenovih vozila u Srbiji, takođe je izjavio da će se u pogonima FCA proizvoditi i eC3, s tim što se „još ne zna tačan datum“, ali da očekuje da će proizvodnja početi „vrlo brzo“, jer su „neki probni primerci već urađeni.“
„Pumpanje“ bajatih informacija u nedostatku dobrih ekonomskih vesti
Ovim bombastičnim najavama u prilog ne ide činjenica da su „prvi primerci“ eC3 sa proizvodnih linija i montažnih traka FCA sišli još početkom poslednjeg kvartala 2024, dakle pre pola godina, o čemu je Radar više puta pisao. A da će se u Kragujevcu, pored električne i hibridne pande, sa još nekom od Stelantisovih fabrika u Evropi proizvoditi još jedan zajednički model, rečeno je još pre skoro tri godine, 28. aprila 2022, prilikom potpisivanja sporazuma Vlade Sbije i Stelantisa. Već od leta te godine, kada je počela delimična rekonstrukcija kragujevačke fabrike i instaliranje novih robotskih linija, mahom u pogononima Karoserija jedan, dva i tri, znalo se da će to biti sitroen C3, koji je lane počeo da se proizvodi u Stelantisovoj fabrici u slovačkom gradu Trnavi, koja FCA već odavno snabdeva delovima za eC3. Električna fijat grande panda i eC3 imaju istu Stelantisovu smart kar platformu i gotovo su identični automobilili, jedino se razliku po dizajnu.
Serijska proizvodnja električne fijat grande pande u Kragujevcu počeće u trećoj sedmici januara i to će drastično da doprinese rastu našeg BDP-a, izjavio je Aleksandar Vučić, 31. decembra 2024. Ni to, kao ni brojna prethodna obećanja, nisu ispunjena ni početkom aprila
O proizvodnji eC3 u Kragujevca bilo je reči i 22. juna prošle godine, kada je u FCA, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kompletnog top menadžmenta Stelantisa, počela probna proizvodnja električne pande. A da će i sitroen C3 biti deo njenog proizvodnog programa definitivno je potvrđeno pre dva meseca, kada je fabriku u Kragujevcu posetio izvršni direktor Stelantisa za Evropu Žan-Filip Imparato, koji je najavio da bi u poslednjem kvartalu ove godine mogla početi i proizvodnja grande pande sa benzinskim motorom.
Čemu onda prošlonedeljno „pumpanje“ javnosti o navodnom početku probne proizvodnje eC3 u Kragujevcu, koja je startovala još pre šest meseci? Zvaničnog i racionalnog odgovora na to pitanje nema, osim da se euforija veštački podiže u nedostatku dobrih ekonomskih vesti, koje su vlastima tako potrebne u situaciji kada neke strane kompanije smanjuju proizvodnju ili odlaze iz Srbije, ostavljajući radnike „na cedilu“. Uz to, „dobre“ vesti vlastima su potrebne i da pokrije duboku političku i društvenu krizu i masovne proteste pobunjenih studenata i građana, koji su ušli u peti mesec, bez naznaka da će se uskoro okončati.
Dnevno se ne proizvede ni sto automobila, a uz to mnogima fale pojedini delovi
Ima i onih koji navode da se informacije o proizvodnji eC3 u Kragujevcu prenaglašeno recikliraju i da bi se prikrila činjenica da početak serijske proizvodnje električne grande pande kasni već pola godine. I da, što je još gore, niko više ne saopštava kada će masovna proizvodnja elktične i hibridne pande napokon početi.
Na otvaranju rekonstruisane fabrike automobila u Kragujevcu, 22. juna 2024, najavljeno je da će serijska proizvodnja električne pande starovati „za dva meseca, najkasnije u oktobru“. Potom se uveliko špekulisalo da će masovna proizvodnja početi do kraja prošle godine, a ta očekivanja podgrevao je i za to nenadleležni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Upravo on je, obilazeći gradilište dečje bolnice „Tiršova 2“ u Beogradu, 31. decembra 2024, izjavio da će serijska proizvodnja električne pande u Kragujevcu „početi u trećoj sedmici januara“. I još je kazao da će to „drastično da doprinese rastu našeg bruto domaćeg proizvoda“.
Serijska proizvodnja električne fijat grande pande startovaće početkom, a hibridne verzije krajem februara, izjavio je Žan-Filip Imparato, direktor Stelantisa za Evropu, krajem januara 2025.
Odavno je prošla treća nedelja januara, počela je prva sedmica aprila, a ispostavilo se da su sva Vučićeva obećanja bila – ćorak. Isto važi i za najavu novog izvršnog direktora Stelantisa za Evropu, koji je krajem januara posetio fabriku u Kragujevcu. Tom prilikom Žan-Filip Imparato je izjavio da će serijska proizvodnja električne pande startovati početkom, a hibridne verzije krajem februara.
Kako se i ta najava izvršnog direktora Stelantisa za Evropu izjalovila, očekivalo se da će javnost o novom datumu za početak masovne proizvodnje biti obaveštena pre završetka Međunarodnog salona automobila. Uzalud. U međuvremenu, proizvodnja je sa nekoliko desetina automobila, koliko ih se proizvodilo u četvrtom tromesečju prošle godine, povećana na nepunih sto komada dnevno, s tim što mnogi nisu kompletni, jer im nedostaju pojedini delovi i pozicije. A čak i da su kompletni, to je daleko od serijske proizvodnje, koja podrazumeva proizvodnju najmanje 400 do 500 automobila dnevno.
Sagovornici Radara upoznati sa situacijom u FCA Srbija navode da se početak serijske proizvodnje najviše odlaže zbog nedostatka pojedinih delova i pozicija. Svojevremeno je veliki broj proizvođača delova bio zainteresovan da dođe u Srbiju, ali se u međuvremenu situacija drastično promenila i evropska automobilska industrija je upala u veliku krizu, koju će dodatno produbiti odluka američkog predsednika Donalda Trampa da od 3. aprila poveća carine na uvoz evropskih automobila za 25 procenata.
Drugi razlog je pogrešna strategija razvoja Stelantisa, koja je do skora podrazumevala prelazak na proizvodnju isključivo električnih automobila do 2030. Ispostavilo se da su Kinezi na tom planu bili brži i efikasniji i da su tržištu ponudili jeftinija vozila na struju. Uz to, i tražnja za tim automobilima mnogo je niža od očekivane. Manjem interesovanju doprinelo je i to što su mnoge zemlje ukinule subvencije za kupovinu električnih vozila.
Trenutno se u Kragujevcu proizvodi manje od 100 automobila dnevno, s tim što mnogi nisu kompletni i nedostaju im pojedini delovi i pozicije. A čak i da su kompletni, to je daleko od serijske proizvodnje, koja podrazumeva proizvodnju najmanje 400 do 500 automobila dnevno
Uz sve to, Stelantisova fabrika u Kragujevcu ima problema i sa obezbeđenjem potrebnog broja radnika. Procene su da je za navodno planiranu godišnju proizvodnju 150.000 automobila neophodno oko 2.500 radnika, a trenutno je u FCA angažovano oko 1.000 zaposlenih, čije su plate za skoro petinu manje od republičkog proseka za januar. Otuda i ne čudi što odziv na oglase za posao nije zadovoljavajući, pa ima dana kada iz fabrike ode više radnika nego što ih zasnuje radni odnos. Da li zbog manjka i velike fluktuacije radnika, u pogonima Preseraj i Karoserija nedavno su zabeležne dve ozbiljnije havarije, pa je za sanacije štete u Preseraju bila angažovana ekipa stručnjaka iz Torina.
O odnosu države prema Kragujevcu i njegovoj privredi dovoljno govori i stanje infrastrukture. Rekonstrukcija drumsko-pešačkog mosta preko Lepenice, prema glavnom ulazu u FCA, umesto prošle godine, počela je pre četiri nedelje i trajaće sedam meseci. Za rekonstrukciju tog mosta Evropska unija odavno je obezbedila oko 500.000 evra ili dve trećine novca, ali je gradska vlast očito imala druge prioritete. Koje, ne zna se.
Uprkos svemu, Kragujevčani se nadaju i veruju da će u dogledno vreme proizvodnja u FCA krenuti punom parom. Taj optimizam baziraju na činjenici da se i grande panda i eC3 prilično popularni na italijanskom, francuskom, španskom i još nekim evropskim tržištima, da se planira proizvodnja i jeftinije električne pande koja će koštati manje od 20.000 evra, da Evropska komisija najavljuje subvencije za kupovinu električnih vozila u celoj EU… Hoće li to biti dovoljno da konačno krene serijska proizvodnja u Kragujevcu ostaje da se vidi.
