Umesto da „kompletni idioti“ iz vrha gradske vlasti, na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom Sinišom Malim odgovaraju zbog rušenja Savamale, umesto da tadašnji premijer Aleksandar Vučić snosi bar političku odgovornost jer bi „bagerom rušio samo po danu“, umesto da zbog nečinjenja bude smenjen ceo policijski vrh predvođen tadašnjim ministrom Nebojšom Stefanovićem… račun će, na kraju, platiti građani, poreski obveznici. Radar, naime, otkriva da je Privredni apelacioni sud doneo pravnosnažnu presudu po kojoj je Republika Srbija, tačnije Ministarstvo unutrašnjih poslova u obavezi da isplati odštetu firmi Transport peroni, čijih su pet objekata, površine veće od 350 kvadrata, u izbornoj noći između 24. i 25. aprila 2016. srušili fantomi u Savamali.
Slična presuda u skorije vreme može se očekivati i u slučaju firme Iskra čijih je 17 objekata srušeno iste noći na isti način, a samo ove dve kompanije su pred istim sudom istakle milionske odštetne zahteve teške ukupno 5,5 miliona evra.
5,5 miliona evra
vlasnici dve privatne firme traže od države, kao nadoknadu štete za nezakonito rušenje 22 objekta u Savamali, da bi se ubrzala gradnja Beograda na vodi
Sve ono što nije učinio Viši sud u Beogradu, jeste Privredni, samo u okviru svojih nadležnosti. Pred ovim sudom koji se, ispostaviće se, do sada jedini bavio slučajem rušenja Savamale, dokazano je da policija, iako blagovremeno obaveštena, tokom spornog događaja nije preduzela nijednu radnju iz svoje nadležnosti dok su muškarci sa fantomkama na glavi bagerima rušili objekte, a građanima ograničavali kretanje i vezivali ih.
Šta se tačno desilo sporne noći, može se pročitati u presudi Privrednog apelacionog suda, a po tužbi firme Transport peroni, koja je te noći ostala bez pet objekata u Savamali. U presudi u koju je Radar imao uvid piše da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dokazalo da je preduzelo mere koje je bilo dužno po Zakonu o policiji i potpropisima. Kako je dalje navedeno, država se ne može osloboditi odgovornosti, jer je do štete došlo krivicom njenog organa, čak i nezavisno od pravnosnažne presude kojom je jedan policijski službenik pravnosnažno osuđen za nesavestan rad u službi.
Država je proglašena krivom, jer policija, iako je blagovremeno obaveštena, nije preduzela nijednu radnju iz svoje nadležnosti dok su muškarci sa fantomkama na glavi, bagerima rušili objekte, a građanima ograničavali kretanje i vezivali ih
„Ministarstvo unutrašnjih poslova je odgovorno za ostvarivanje bezbednosti, pa se izostanak bilo kakve policijske zaštite na lokaciji na kojoj je najmanje 20 N. N. lica sa fantomkama i radnom mehanizacijom porušilo objekte, ograničilo kretanje prolaznicima i radnicima na obezbeđenju ugrozilo ličnu i imovinsku bezbednost, ne može podvesti ni pod jedan osnov koji bi isključio odgovornost četvrtotuženog (Republika Srbija – MUP) koji u periodu dužem od dva sata, a koliko je upravo prema Izveštaju koji je priložio četvrtotuženi, trajalo rušenje, nije preduzeo nijednu meru ostvarivanja bezbednosti“, piše između ostalog u presudi Privrednog apelacionog suda.
Transport peroni traže od države odštetu od milion, a Iskra od 4,5 miliona evra
Firma Transport peroni podnela je tužbu ne samo protiv države, već i protiv Milenijum tima, Beograda na vodi i grada Beograda. Tražila je da sud obaveže tužene da mu solidarno nadoknade materijalnu štetu u iznosu od 121,29 miliona dinara ili oko milion evra po srednjem kursu NBS iz 2016, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. aprila 2019, kao i da mu solidarno nadoknade parnične troškove.
MUP nije dokazao da je preduzeo mere koje je po Zakonu o policiji i drugim propisima bio dužan da preduzme. Država se ne može osloboditi odgovornosti, jer je do štete došlo krivicom njenog organa, navodi se u presudi Privrednog suda
Privredni sud je 4. jula 2023. doneo prvostepenu odluku kojom je utvrđeno da postoji osnova tužbenog zahteva prema Republici Srbiji, odnosno MUP-u, a odlučeno je i da se do pravnosnažnosti presude „zastane“ sa raspravom o visini tužbenog zahteva, kao i tužbenim zahtevima prema Milenijum timu, Beogradu na vodi i gradu Beogradu.
Sada bi i taj postupak trebalo da se nastavi, a kako za Radar navodi Ana Matić, advokatica firme Transport peroni, Republika Srbija, odnosno državni pravobranilac je uložio reviziju i predmet je sada na Vrhovnom sudu radi odlučivanja o reviziji.
„Pravnosnažno je presuđeno da postoji osnov odgovornosti Republike Srbije za štetu nastalu usled fantomskog rušenja od 25. aprila 2016. za tužioca Transport peroni, a u daljem toku postupka će se utvrđivati visina štete“, kaže Matić.
Pravnosnažno je presuđeno da postoji osnov odgovornosti Srbije za štetu nastalu za tužioca Transport peroni i u daljem postupku će se utvrditi visina štete, dok se za drugog tužioca, firmu Iskra još čeka drugostepena presuda
Ana Matić
U presudi Privrednog apelacionog suda koja se poziva na izveštaj MUP-a od 14. jula 2017, a koji je sastavljen nakon provera, izvršenih posle rušenja i na osnovu informacija pribavljenih od građana, piše da je u noći između 24. i 25. aprila 2016. oko dva sata posle ponoći „radnje rušenja preduzelo oko 20 maskiranih ljudi sa tri bagera“. Kamere okolnih firmi nisu radile, a elektromreža je bila pokidana. Kako se dalje navodi, policija je bila pozivana, ali nije intervenisala, već je pozivaoce, i pored toga što joj je predočeno o kakvom je događaju reč, upućivala na komunalne službe i inspekciju, koja se po prijemu poziva oglašavala nenadležnom i pozivaoce ponovo upućivala na policiju.
Vlast lagala da su srušeni objekti u Hercegovačkoj nelegalni
Jedini koji je do sada odgovarao u ovom slučaju je Goran Stamenković, šef smene Komandno-operativnog centra Dežurne službe Policijske uprave Beograd. On je prihvatio sporazum o priznanju krivičnog dela, proglašen krivim i osuđen na uslovnu kaznu zatvora od pet meseci.
U presudi piše da je policijskim službenicama koje su ga izvestile o telefonskim prijavama građana da na uglu Hercegovačke i Mostarske ulice u Beogradu više N. N. lica sa fantomkama na glavi ruše građevinske objekte, da su vezali radnika obezbeđenja, oduzeli mu mobilni telefon, da postoje osnovi sumnje da su počinjena krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, slobode i prava čoveka… lično i preko svog pomoćnika izdao naloge da građane upućuju na Komunalnu policiju i Sekretarijat za inspekcijske poslove. Utvrđeno je da je, kako se dalje navodi, došlo do teških povreda prava sada pokojnog radnika obezbeđenja Slobodana Tanaskovića i Slađana Miloševića, kao i građanina Miloša Đorđevića.
Iz presude se može zaključiti da je na suđenju isticano da objekti firme Transport peroni nisu bili legalizovani, ali je sud utvrdio da je tužilac podnosio više zahteva za legalizaciju, pa okolnost da postupci legalizacije nisu okončani do trenutka rušenja, te navodi tuženih da u tim postupcima tužilac nije pribavio dokaze o pravu korišćenja zemljišta, te pravu svojine na objektima, za predmetni postupak je irelevantno.
„Posebno ako se ima u vidu da postupak ozakonjenja nije okončan donošenjem rešenja kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje, već obustavom usled nezakonitog rušenja. Stupanjem na snagu Zakona o ozakonjenju 2015. tužilac je stekao pravo ponovnog podnošenja zahteva, što je iskoristio. Prema Zakonu o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta Beograd na vodi propisano je da kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu, a za predmetni objekat je podnet zahtev za legalizaciju… stranka u postupku eksproprijacije je vlasnik građevinskog zemljišta na kome je objekat sagrađen“, piše između ostalog u presudi.
Hoće li i policajac Goran Stamenković, koji je svu krivicu preuzeo na sebe, plaćati odštetu
I nije firma Transport peroni jedina tužila državu, Milenijum tim, grad Beograd i Beograd na vodi. Isti slučaj je i sa kompanijom Iskra, čijih 17 objekata je srušeno te iste nići pre devet godina. U tom slučaju doneta je prvostepena presuda, kojom je takođe utvrđeno da država mora da plati odštetu, a visina odštetnog zahteva koji je iznela Iskra iznosi 530,4 miliona dinara ili oko 4,5 miliona evra.
„Što se tiče tužioca Iskra, tu još nema drugostepene presude, pa se još uvek ne može reći da je odgovornost Republike Srbije pravnosnažno utvrđena“, kaže Ana Matić, advokatica koja zastupa i tu firmu pred Privrednim sudom.
Ipak, jasno je da se i ovde može očekivati slična odluka kao i u slučaju Transport perona.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija kaže za Radar da je očekivana odluka Privrednog apelacionog suda da je Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno Republika Srbija, odgovorno za štetu načinjenu prilikom bespravnog rušenja u Hercegovačkoj ulici. Spor jedino može da postoji, ističe on, oko toga kolika je vrednost štete i u kojoj meri bi štetu trebalo da podmiri država, a koliko drugi organizatori i izvršioci rušenja.
„Naime, već je u krivičnom postupku utvrđeno da je policijski službenik na više načina prekršio pravila i da usled toga policija nije sprečila ili umanjila posledice nezakonitog rušenja. Iako je tužbeni zahtev milion evra, sud tek treba da utvrdi hoće li dosuditi toliku ili manju nadoknadu, na šta svakako treba dodati i troškove postupka“, navodi Nenadić.
Presuda da je MUP, odnosno Srbija odgovorna za štetu zbog bespravnog rušenja je očekivana i samo je pitanje kolika je vrednost te štete i u kojoj meri bi trebalo da je podmiri država, a koliko drugi organizatori i izvršioci rušenja u Hercegovačkoj
Nemanja Nenadić
Sagovornik Radara ističe i da je u celoj stvari veoma zanimljivo i pitanje ko će na kraju platiti odštetu. Kaže da će u prvi mah to biti država, ali podseća i da član 218. Zakona o policiji predviđa da policijski službenici odgovaraju za štetu koju pričine trećim licima ako se dokaže da su postupali nesaglasno propisima, što je ovde bio slučaj.
„U istom članu je propisano da se policijski službenik može delimično osloboditi odgovornosti za nastalu štetu ako je do nje došlo postupanjem po nalogu nadređenog rukovodioca, ako je službenik tog rukovodioca upozorio na mogućnost nastanka štete. Prema onome što je poznato, krivicu za nepostupanje policije je preuzeo Goran Stamenković. Iako nema nikakve logike da se pomisli da je u tome postupao samostalno, nakon što bude plaćena odšteta, on je trenutno jedini od koga MUP može da potražuje da plati nadoknadu. Zbog svega toga bi trebalo ispratiti da li će MUP, nakon što bude bila doneta presuda i u pogledu iznosa štete, uopšte pokrenuti postupak za njenu nadoknadu i da li će Stamenković u tom postupku isticati neki osnov da se oslobodi odgovornosti, na primer da je od nekog pretpostavljenog dobio nalog da ne postupa“, naglašava Nenadić.
Vučićevo ubeđivanje i priznanje krivice u zamenu za legalizaciju nelegalne zgrade na Zvezdari
A kako Stamenković može da postupa kada ga priteraju uza zid, javnost je već imala priliku da se uveri. Njegovi novi problemi sa zakonom, kako je pisao portal Nova.rs, počeli su kada je u Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu stigao predmet inspekcije, koji se odnosio na gradnju njegovog objekta na Zvezdari bez građevinske dozvole. Stamenkoviću je navodno inspekcija izdala rešenje o obustavi gradnje jer nije imao dozvolu, ali je on i pored toga nastavio da zida. Zbog toga je bio na saslušanju u Prvom osnovnom tužilaštvu. Međutim, kada je Stamenković došao da da iskaz, rekao je i da je sa „izvesnim osobama“ imao dogovor da se objekat legalizuje, a da on prizna krivicu u slučaju Savamala. Tada je pomenuo i nekoliko imena.
Kasnije je za KRIK otkrio da ga je vrh policije ubeđivao da prizna krivicu, pričao da mu je tadašnja državna sekretarka u MUP-u Dijana Hrkalović pretila, ali i da ga je Aleksandar Vučić slagao da će mu ispuniti obećanja koja su mu data kada je preuzeo krivicu. On je ispričao i da ga je u noći rušenja u Savamali oko 21 sat pozvao načelnik Zvonko Kostić i da je dobio zadatak da „ukoliko bude došlo do nekakvog rušenja, sve pozive preusmeravamo na gradsku građevinsku inspekciju i na komunalnu miliciju“.
„Rekao mi je da je on naređenje dobio od načelnika policijske uprave Veselina Milića, da se ubuduće tako postupa. Da ja nisam dobio takvo naređenje, postupak bi bio u toku te noći sasvim drugačiji. Ja nisam znao ni u toku te noći kakvi su planovi, ko je uključen i šta će se rušiti“, rekao je Stamenković.
I naravno, osuđenom policajcu zgrada je legalizovana, nije išao u zatvor iako je nelegalno zidao, a Višem javnom tužilaštvu koje je sve vreme žmurilo na slučaj rušenja u Savamali, gotovo kao i policija te noći, izjava koju je Stamenković dao KRIK-u nije bila interesantna. I da mediji nisu bili toliko dosadni, možda ne bi ni izdali saopštenje u kome su (očekivano) rekli da nije bilo dokaza da su druga službena lica učestvovala u „inkriminisanim radnjama“ ili uticala na postupanje Stamenkovića, da je priznao krivicu bez prisile, da na pravnosnažnu presudu nije ulagao bilo kakvi pravni lek…
Ukratko, bilo je očigledno da su sve ovo bili samo izgovori za Više javno tužilaštvo. Za njih je bilo najbezbolnije da sve ostane na jednom policajcu koji je, sve govori, očito priznao krivicu u zamenu za nešto. Svakom drugom, osim Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, bilo bi jasno da Stamenković sve ono ne bi mogao sam da izvede.
Neko drugi sasvim sigurno bi pitao Aleksandra Vučića ko su konkretno „kompletni idioti“ koji su rušili u Savamali, iako je i to bilo toliko očigledno. Pitao bi neko drugi, ali ne i naše Više javno tužilaštvo na čijem čelu je sada Nenad Stefanović. Ali ni to ništa nije promenilo. Tamo je i dalje sve po starom.
