U zemlji u kojoj su gotovo svi govori predsednika „istorijski“, a ideje „vizionarske“, teško je biti pametan. Ničim neizazvan Aleksandar Vučić nedavno je u Beogradu, s jednim iz seta „vidovitih“ poteza upoznao i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, podsetivši na njegovu inicijativu da se smanje penzije u Srbiji.
Pre nego što je to uradio, krajem oktobra 2014, u martu iste godine, tada kao prvi potpredsednik Vlade, koji je već posle aprilskih izbora na mestu premijera nasledio Ivicu Dačića, nudio je drugo rešenje. „Bolje da se sa naše grbače skida sve šta može, a penzionerima nema šta da se uzima“, poručivao je, kategorički tvrdeći da „uštede ne mogu da se prave u oblasti penzija.“ Želeći da ga „deke i bake“ prepoznaju kao poslednju liniju odbrane penzionerskog čeka, Vučić je u martu 2014. uskliknuo: „Ne dam da se penzije diraju.“
Po džepu penzionera
Posle samo pola godine, međutim, Vučić je „ozdravljenje ekonomije“ trasirao upravo preko džepa penzionera. U Srbiji su oktobra 2014, Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija, one u proseku smanjene za oko 10 odsto. Plate su, po već uhodanom sistemu, u mnogim javnim preduzećima prethodno povećane za procenat budućeg umanjenja, dok su, recimo u MUP-u, niže zarade anulirane raznim davanjima za vanredne aktivnosti.
Tako su najveći teret uštede ponele „deke i bake“, kako Vučić penzionerima i penzionerkama redovno tepa, posebno pred izbore. Umanjenjem penzija od oktobra 2014. do septembra 2018, iz njihovih džepova izvetrilo je gotovo 840 miliona evra. Svaki od oko 1,7 miliona penzionera u tom periodu, u zavisnosti od visine primanja, zakinut je za 1.000 do 5.000 evra. One sa penzijama značajno većim od proseka vlast je „ošišala“ mnogo više, računajući verovatno da u tom delu populacije i nema mnogo njenih glasača.
Bolje da se sa naše grbače skida sve šta može, a penzionerima nema šta da se uzima. Ne dam da se penzije diraju
Aleksandar Vučić 2014, nekoliko meseci pre nego što će smanjiti penzije
Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije ukazao je svojevremeno da je svakom od penzionera, kojima je umanjena penzija, država zakinula ne manje od 1.000 evra, a neke i za više hiljada. Tamburić i armija penzionera do danas nisu saznali gde su ta sredstva na kraju završila.
Bez obzira na tu činjenicu predsednik Vučić, s entuzijazmom prodavca supersecka na pijaci, do iznemoglosti govori o „nikada boljem položaju penzionera“. Ponovio je te tvrdnje i prošle subote, gostujući u vanrednoj Ćirilici na „srećnoj televiziji“ kod Milomira Marića.
U Srbiji sada ima 83.062 penzionera manje nego pre deset godina
Iako voli da u prvi plan ističe mnoge rekorde, oborene u vreme njegove vlasti, jedan nesvakidašnji u skoro dvovekovnoj istoriji penzijskog sistema, Vučić uporno izbegava da pomene, jer osporava sve „blagodeti“ njegove „vizionarske odluke“ o smanjenju penzija.
Neposredno posle smanjenja penzija, tokom 2015, posle više decenija u Srbiji je, slučajno ili ne, prvi put zabeležen veći broj preminulih nego novopridošlih penzionera. Te godine, naime, preminulo je 91.686 penzionera, za 3.220 više od onih koji su te godine primili prvi ček. Već u 2016. broj trajno obustavljenih isplata iz Fonda PIO je za 7.804 nadmašio broj novih korisnika, koji su te godine prvi put ostvarili pravo na penziju.
U 2020, tokom pandemije virusa korona, zvanični podaci Fonda PIO ukazuju na dramatičan skok broja preminulih penzionera. Negativan saldo dostigao je rekordnih 16.011 ljudi, jer je te godine preminuo 95.301 penzioner, dok je istovremeno 79.290 starijih sugrađana počelo da broji prve penzionerske dane. Pada u oči da je ta razlika između broja preminulih penzionera i novih korisnika u 2020. veća od 15.890 ljudi, koliko ih je, prema zvaničnim podacima, preminulo od kovida 19 od početka pandemije do marta 2022.
840 miliona evra
država je uštedela smanjenjem penzija od oktobra 2014. do septembra 2018, pa je u proseku svaki penzioner zakinut za skoro 5.000 evra
U međuvremenu, prvi put u istoriji Srbije registrovan je šestocifren broj preminulih penzionera, a crna statistika produžila se i naredne godine. Konkretno, u 2021. preminuo je 120.051, a naredne još 100.615 penzionera. Razmere ovog posrnuća najstarijeg dela populacije najbolje ilustruje podatak da je samo u te dve godine broj preminulih penzionera ravan ukupnom broju stanovnika petog (Leskovac) i šestog (Subotica) grada po broju stanovnika u Srbiji.
Sve u svemu, od početka 2015. do kraja 2023, u periodu tokom kojeg, bar po rečima predsednika Srbije, penzioneri „nisu nikada bolje živeli“, preminulo je 855.923 penzionera i penzionerki. Od 1833, kada je dodeljena prva penzija u Srbiji, nije zabeleženo da devet godina zaredom, od 2015. do 2023, broj preminulih penzionera bude veći od broja onih koji su to pravo tek ostvarili. Za poslednjih deset godina platni spisak Fonda PIO kraći je je za 83.062 korisnika.
Najnovije podatke za 2024. Fond PIO objaviće u statističkom godišnjaku sredinom ove godine i tada će se znati da li je ovaj negativni trend konačno zaustavljen. Problem je, međutim, što je ukupan broj umrlih u Srbiji nastavio da raste. Tome, nažalost, u prilog govore i najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku od 25. decembra, po kojima je u prvih 11 meseci prošle godine preminulo 89.486 ljudi, za 1.046 više nego u istom periodu 2023. S obzirom na uobičajenu starosnu strukturu, može se proceniti da je i lane umrlo najmanje 80.000 penzionera. Time bi Srbija ostvarila crni bilans od više od 900.000 ugašenih života penzionera u poslednjoj dekadi.
Penzije prate plate, ali malo morgen
Često i neki zvaničnici tvrde da u Srbiji ima 1,7 miliona penzionera. A nema ih toliko. Od 2019. njihov broj je u slobodnom padu. Pre šest godine bilo ih je 1.708.293. Već naredne, 2020. taj broj pao je ispod granice od 1,7 miliona i od tada stalno se smanjuje. Na kraju 2023. bilo ih je 1.651.890, tako da je za nepunih pet godina njihov broj smanjen za 62.064. Uprkos tome što je u tom periodu penzionisano između 79.000 i 92.000 ljudi godišnje.
Kako sa ove vremenske distance čudno zvuči nekadašnji poklič PUPS-a, koji je gromoglasno najpre pronosio Jovan Krkobabić, lider te stranke i potpredsednik u vladi Mirka Cvetkovića, a od 2012. njegov sin Milan, ministar u nekoliko vlada: „Penzije prate plate!“
Prvi put od 1833, kada je isplaćena prva penzija, od 2015, devet godina zaredom, više penzionera umre nego što dobije prvi ček i to baš u vreme za koje vlast tvrdi da „nikada nisu živeli bolje“
„Malo morgen“, što bi rekao Slobodan Milošević. Ta deviza totalno je devalvirana u novoj koaliciji Partije ujedinjenih penzionera sa SNS-om. PUPS je, uprkos tome, (p)ostao verni čuvar vatre – fraze o „nikad boljem položaju penzionera“. Kao da su zaboravili da je, dok se nisu ugnezdili u Vučićevo krilo, za penzionere odnos između njihovih i primanja zaposlenih bio neuporedivo bolji. Uostalom, 2009. prosečna penzija bila je čak 62,3 odsto, a godinu kasnije 58,2 odsto prosečne neto zarade u Srbiji.
Od tada, iz godine u godinu, penzije uočljivo zaostaju i sve su dalje od ličnih dohodaka. Taj strmoglavi pad udela prosečne penzije u prosečnoj plati posebno je bio primetan do 2022, kada su primanja najstarijih dodirnula dno i pala na samo 41,9 odsto prosečne neto zarade. Sa takvim relativnim zaostajanjem teško da je za bilo kog penzionera nastupilo „zlatno doba“.
Taj utisak nije do kraja mogao da popravi ni podatak da su u 2023. prosečne penzije dostigle 44,6 odsto, a u prvih 11 meseci prošle godine 47,2 odsto prosečne plate. Njihov udeo u platama još uvek je za 8,4 procentna poena manji nego što je bio 2012.
83.062 penzionera
manje je na spisku za isplatu Fonda PIO bilo u novembru 2024. nego devet godina ranije, jer su od 2015. preminula 855.923 penzionera i penzionerke
Kao osvedočeni trgovac nadom, Vučić je početkom 2023. najavio je da će do kraja 2025. prosečna plata u Srbiji dostići 1.000 evra, a penzija od 450 do 460 evra. S obzirom na to da je za prošlu godinu prosečna penzija bila 390 evra, a da su u ovoj godini one povećane za 10,9 odsto ili na oko 433 evra, da bi ovoga puta ispunio obećanje pre kraja godine moraće da usledi još jedna povišica od pet-šest odsto.
U međuvremenu, Vučić je lansirao novo obećanje, plate od 1.400 evra i penzije od 620 evra, Samo ne 2025, već 2027. Ako do kraja ove godine penzije zaista dostignu 460 evra, one bi do željenih 620 evra morale i u 2026. i u 2027. da porastu najmanje za po 15 odsto. Umesto o tome, vlast verovatno grozničavo razmišlja kolike će plate i penzije morati građanima da ponudi za 2029, kad prođe Ekspo i približe se neki novi izbori. Do tada penzionerski hod po mukama će se nastaviti. Ko preživi – pričaće.
