Piše: Akademijski odbor za energetiku SANU
Srbija je uvozno zavisna ne samo od nafte, već i od prirodnog gasa. Iz Ruske Federacije po dugoročnom ugovoru uvozi se 22 TWh, što predstavlja 80 odsto ukupne potrošnje, 13 odsto se uvozi iz drugih izvora, dok domaća proizvodnja iznosi oko sedam procenata, navodi se u svojevrsnom „društvenom dogovoru o energetici“ Akademijskog odbora za energetiku SANU. U tom dokumentu, koji Radar ekskluzivno objavljuje uz saglasnost autora, praktično se nabrajaju zadaci neke nove zakonodavne, izvršne i sudske vlasti u sektoru energetike, nakon promene režima u Srbiji.
Gas: U pogledu godišnje potrošnje gasa, domaćinstva utroše 4,25 TWh, toplane daljinskog grejanja 5,5 TWh, dok se 17,5 TWh utroši u industriji. Prema raspoloživim podacima, problematični rudarski projekti koji se planiraju u Srbiji značajno će uvećati potrošnju fosilnih goriva, sa orijentacionom godišnjom potrošnjom prirodnog gasa od 0,5 – 1 TWh po rudniku. Sagledavajući relevantni prostorni plan i broj nagoveštenih rudnika dolazi se do zaključka da bi orijentacija privrede ka ekstrakciji minerala stvorila nepremostiv problem u pogledu snabdevanja prirodnim gasom.
Problematični rudarski projekti koji se planiraju značajno bi uvećali potrošnju fosilnih goriva, a pojačana ekstrakcija minerala stvorila bi nepremostiv problem u pogledu snabdevanja prirodnim gasom
Kao i u slučaju nafte, potrebno je sačiniti dugoročni plan supstitucije prirodnog gasa zelenim gorivima. Potrošnja prirodnog gasa u industriji može se smanjiti odustajanjem od rudarskih projekata koji podrazumevaju jeftino, tradicionalno rudarenje uz korišćenje velikih količina fosilnih goriva, dok se utrošak fosilnih goriva i posledične emisije CO2 u železarama mogu smanjiti upotrebom vodonika.
Radi smanjenja uvozne zavisnosti potrebno je ograničiti udeo najvećeg pojedinačnog snabdevača gasom na 50 odsto godišnjih potreba Srbije. Problematična je i uloga Jugorosgasa na tržištu gasa u Srbiji i trebalo bi je regulisati na drugačiji način, u skladu sa interesima građana Srbije.
Toplotna energija i korišćenje biomase: Potrebno je da svi sistemi daljinskog grejanja (SDG) u potpunosti pređu na korišćenje obnovljivih izvora ili takozvane otpadne toplote koja nastaje kao nusprodukt u drugim procesima. Ovu potrebu nameću nacionalni strateški ciljevi energetske nezavisnosti, kao i preuzete obaveze usmerene ka potpunoj dekarbonizaciji evropskog prostora. Prelazak bi trebalo da bude postepen, u skladu sa realnim ekonomskim mogućnostima Srbije, bez kredita i uz korišćenje pretpristupnih fondova EU.
Prioritet bi trebalo dati supstituciji uglja i naftnih derivata, koji u SDG učestvuju sa 8,8 i 13,5 odsto, respektivno. Treba ih zameniti otpadnom toplotom, toplotom iz visokoefikasnih kogeneracionih postrojenja i takozvanom „plitkom“ geotermalnom energijom, dobijenom iz dubina do 200 metara uz pomoć toplotnih pumpi. Direktno korišćenje geotermalnih voda, temperatura viših od 55 stepeni Celzijusovih, treba koristiti u slučajevima gde za to već postoje ispitane i overene rezerve. Budući da je najveći broj takvih bušotina u vlasništvu NIS-a, potrebno je razrešiti imovinsko-pravne odnose i ove izvore staviti u javno vlasništvo. Istovremeno, potrebno je pojednostaviti propisane procedure za korišćenje geotermalne energije, a pre svega plitke geotermalne energije. Umesto da odgovarajuće odredbe budu u okviru Zakona o rudarstvu, treba ih dati u okviru Zakona o OIE.
Gde god postoje ispitane i overene rezerve, trebalo bi koristiti geotermalne vode. Budući da je najveći broj takvih bušotina u vlasništvu NIS-a, potrebno je sa njim razrešiti imovinsko-pravne odnose i ove izvore staviti u javno vlasništvo
Zakonom o OIE treba propisati i obavezu prodaje i preuzimanja toplotne energije od strane gradskih toplana za sve vrste otpadne toplote, iz kogeneracionih postrojenja, a posebno iz biogasnih elektrana (otpadna toplota ostaje neiskorišćena u svih 60 biogasnih elektrana).Trenutno jedini OIE koji sa učešćem od 0,5 odsto koriste SDG je biomasa, preciznije drvna sečka. Ona se delimično koristi u 10 toplana, dok je planirana njena upotreba u još pet gradskih toplana kroz kreditni program, iako su njen status OIE i njeno korišćenje po brojnim pitanjima sporni. Održivost drvne sečke zavisi od odnosa prirodnog prirasta i potrošnje, CO2 neutralnost je narušena korišćenjem fosilnih goriva za seču, prikupljanje i transport, dok emisije CO2 prate deponovanje i sagorevanje, tokom koga se emituju i čvrste čestice kao i druge vrste aero-zagađenja.
Biomasa je osnovni energent koji za potrebe grejanja koriste domaćinstva. Njena nekontrolisana seča nije praćena odgovarajućim pošumljavanjem, što ugrožava održivost njenog korišćenja. Njeno nepravilno korišćenje u malim ložištima domaćinstava i toplana dovodi do nepotrebnog zagađenja i ugrožavanja životne sredine. Da bi se ovaj značajni resurs očuvao i adekvatno koristio neophodno je uskladiti domaće sa EU zakonodavstvom.
Nekontrolisana seča šuma nije praćena odgovarajućim pošumljavanjem, a nepravilno korišćenje biomase dovodi do nepotrebnog zagađenja i ugrožavanja životne sredine. Da bi se ovaj značajni resurs očuvao i adekvatno koristio neophodno je uskladiti domaće sa EU zakonodavstvom
Odredbe RES III direktive definišu održivost, kaskadno korišćenje i uvođenje „zabranjenih oblasti“, među kojima su primarne i stare šume, oblasti sa značajnim biodiverzitetom i dr. Treba unaprediti pošumljavanje i suzbiti korišćenje svih neefikasnih malih ložišta, u skladu sa odgovarajućom Eko-direktivom. Navedene akcije treba da budu praćene subvencijama i usklađenošću svih investicija i projekata sa pomenutom direktivom.
Na duži rok, prirodni gas treba postepeno zameniti alternativnim zelenim energentima. Potrebno je intenzivirati aktivnosti na smanjenju toplotnih gubitaka u prenosu i distribuciji toplotne energije u SDG, povećati efikasnost kotlova, raditi na optimizaciji i racionalizaciji rada toplana, uključujući i smanjivanje broja zaposlenih. Regulisanje ove energetske delatnosti potrebno je urediti posebnim zakonom.
Energetska efikasnost: Rešenja i mere energetske efikasnosti sprovode se u sektorima potrošnje, prenosa i distribucije i u sektoru proizvodnje. U strukturi finalne potrošnje energije, industrija učestvuje sa 47,4 odsto, domaćinstva sa 47,4 a ostali sektori sa 5,2 odsto. Za sektor industrije, javni i komercijalni sektor, odgovarajući zakon predviđa smanjenje potrošnje primarne energije za jedan procentni poen godišnje. U sistem bi trebalo uvesti sve zakonom propisane energetske subjekte.
U pogledu sektora domaćinstva, ali i za javni i komercijalni sektor potrebno je reorganizovati i unaprediti rad postojeće Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, prevashodno u pogledu pojednostavljenja procedura, transparentnosti, racionalizacije broja zaposlenih i većeg korišćenja izdvojenih sredstava za podsticaje. Potrebno je unaprediti metodologiju za proračun energetskih svojstava zgrada, obezbediti administrativne i tehničke mere za podršku korišćenju solarne energije u zgradama, propisati program zamene i postepenog ukidanja kotlova na fosilna goriva i predvideti mere za unapređenje i upravljanje tehničkim sistemima zgrada. Radi uvećanja energetske efikasnosti treba izmeniti tarifni sistem.
U polju prenosa i distribucije, energetsku efikasnost treba uvećati kroz modernizaciju i unapređenje distributivne elektromreže sa ciljem redukcije gubitaka električne energije sa 10,4 na šest odsto. Pored toga, potrebno je modernizovati i unaprediti distributivne mreže toplotne energije sa ciljem smanjivanja gubitaka.
Povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji električne energije treba ostvariti putem revitalizacija hidroelektrana i termoelektrana. Povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji toplotne energije treba ostvariti zamenom starih kotlova, uvođenjem sistema automatske regulacije, korišćenjem OIE i upotrebom otpadne toplote iz drugih tehnoloških, industrijskih i energetskih procesa.
Cene energije: Premda je cena električne energije za krajnje kupce u Srbiji oko tri puta manja nego u zemljama EU, politika niskih cena nije od velike pomoći socijalnim kategorijama sa malim primanjima. Istovremeno, politika niskih cena električne energije degradira elektroprivredu i izlaže je riziku predaje u ruke drugih vlasnika.
Niska cena pogoduje potrošačima koji troše velike količine električne energije. S druge strane, niske cene se ostvaruju nauštrb ekologije, tako da, zarad jeftinije struje, građani snose posledice zagađenja životne sredine, dok istovremeno rastu rizici gubitka vlasništva i kontrole nad elektroprivredom, koju bi mogli preuzeti drugi vlasnici, čiji se interesi ne podudaraju sa interesima građana Srbije. Postojeće stanje bi trebalo izmeniti sa ciljem da se neophodna pomoć i subvencije pruže samo onima koji imaju mala primanja, dok bi svi ostali plaćali ekonomsku cenu energije. Stanje u kome posledice niskih cena energije snosi životna sredina, pa time i građani, nije održivo na duži rok.
Jedan od pristupa je pružanje mogućnosti svim potrošačima sa niskim primanjima da se registruju za subvencionisanu potrošnju. Njihova brojila bi imala ograničenu vršnu snagu, dok bi svakog meseca dobijali bonus do 600 kWh. Prekoračenje navedenog iznosa morali bi plaćati po ekonomskoj ceni, kao i drugi potrošači.
Plaćanje TV takse preko računa za struju trebalo bi ukinuti za sve, a potrošačima sa niskim primanjima omogućiti da se registruju za subvencionisanu potrošnju i osloboditi ih svih taksi, akciza i PDV-a
Mnoga domaćinstva na teritoriji EU imaju monofazno brojilo koje dopušta potrošnju do svega 3-4 kW, što bi moglo biti model za subvencionisane potrošače u Srbiji. Uz pretpostavku da treba subvencionisati do 600 kWh mesečno po domaćinstvu za 10 odsto potrošača (oko 600.000 ljudi ili 250.000 domaćinstava), trošak za izdvojenu energiju bio bi približno 10 miliona evra mesečno. Uz troškove mrežarine, mesečno izdvajanje za subvencionisane potrošače električne energije bilo bi manje od prihvatljivih 20 miliona evra. Subvencionisane potrošače treba osloboditi od plaćanja svih taksi (OIE, akcize, PDV). Plaćanje TV takse preko računa za električnu energiju treba ukinuti za sve potrošače.
Socijalnim grupama bi trebalo ponuditi i subvencionisanje drugih vidova energije, a pogotovu toplotne energije.
Upravljanje javnim preduzećima: Transformacije javnih preduzeća Republike Srbije odvijaju se prevashodno pod uticajem MMF i EU. Iskustva mnogih istočnoevropskih zemalja govore da se podela složenih preduzeća po delatnostima, na kojoj insistira EU, može sprovesti na način koji sve novonastale energetske kompanije okuplja pod jedinstvenim vlasništvom u rukama građana, i pod jedinstvenim nadzornim odborom. Elektroenergetika je u mnogim zemljama podeljena u skladu sa inicijativom EU, a da je pri tome očuvano funkcionalno, vlasničko i upravljačko jedinstvo. Tada se prilikom upravljanja i odlučivanja sagledava elektroprivreda u celini, što garantuje donošenje odluka u skladu sa širim društvenim interesom.
Podela domaće elektroprivrede na EPS, EMS, EDS, EPS-snabdevanje i dr. obavljena je na drugačiji način. Načinjena su nova, nezavisna i neretko sučeljena preduzeća koja ne dele zajednički cilj. Preduzećima se ne upravlja u skladu sa interesima građana, već u skladu sa partikularnim interesima pojedinih preduzeća, političara i užih interesnih grupa.
Nakon podele domaće elektroprivrede na EPS, EMS, EDS i EPS-snabdevanje, tim preduzećima se ne upravlja u interesu građana, već u skladu sa interesima tih firmi, političara i užih interesnih grupa
Deregulacija (liberalizacija) podrazumeva oslonac na regulatorna tela. Međutim, u Srbiji se Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) pokazala kao nefunkcionalna, sa nedovoljnim uvažavanjem argumenata struke i interesa građana, uz odveć veliki uticaj politike i uz značajnu intervenciju države, što se protivi temeljnim idejama deregulacije.
Domaća elektroprivredna preduzeća treba reorganizovati i ukloniti navedene nedostatke. Ona mogu ostati celine istog imena, ali je neophodno da za sva postoji jedinstven vlasnik koji zastupa interese građana. Potreban je i jedinstven nadređeni organ upravljanja koji garantuje da se odluke donose u skladu sa interesima elektroprivrede kao celine. Sva preduzeća treba da budu pod okriljem jedinstvenog nadzornog odbora. Preduzeća treba voditi u skladu sa stručnim nalazima i zaključcima jedinstvenog Stručnog saveta elektroprivrede Srbije. U cilju ostvarivanja samostalnosti u radu i profesionalizacije, potrebno je korenito reformisati i kadrovski obnoviti AERS.
Hitne mere, zakoni i uredbe: Vlada Srbije bi trebalo da uvaži potrebu da energetika bude usko povezana sa privredom. Dosadašnja organizacija nije primerena razvoju zemlje u narednim decenijama.
U narednom periodu, u pravni sistem bi trebalo uneti zakon o električnoj energiji, zakon o ugljovodonicima, zakon koji uređuje pitanja toplotne energije i upotrebe biomase, kao i izmenjeni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije.
Po svojoj prirodi, energetika ispoljava negativan uticaj na životnu sredinu. Sučeljavanje energetskih i ekoloških interesa društva treba rešiti na transparentan način. Potrebno je reorganizovati i stručno ojačati nadležna regulatorna tela, aktivno braniti nezavisnost njihovog rada od uticaja užih interesnih grupa, obezbediti sveobuhvatno, objektivno informisanje javnosti i omogućiti dijalog svih zainteresovanih društvenih grupa.
Potrebno je izmeniti zakone koji uređuju energetiku kao i druge zakone koji na nju utiču, kako bi se pravni sistem doveo u red i uskladio sa interesima građana. Pored toga, potrebna je izmena i revizija velike većine uredbi, pravilnika i drugih podzakonskih akata koji regulišu oblast energetike, i koji su promovisali partikularne interese nauštrb interesa građana.
