Tehnološki milijarderi poput Bila Gejtsa, Marka Zakerberga i Ilona Maska nisu samo među najbogatijim ljudima u istoriji čovečanstva. Osim toga, oni su izuzetno i društveno, kulturno i politički moćni. Iako je to delimično odraz društvenog statusa, koji društvo pridaje bogatstvu uopšte, to nije cela priča. Važnije od samog bogatstva kojim raspolažu je što se na te milijardere gleda kao na „preduzetničke genije“, koji pokazuju jedinstvene nivoe kreativnosti, smelosti, predviđanja i stručnosti u širokom spektru tema. Dodajte tome činjenicu da mnogi od njih kontrolišu glavna sredstva komunikacije, ključne platforme društvenih medija, i dobićete nešto gotovo bez premca u novijoj istoriji.
Slika bogatog, hrabrog biznismena koji transformiše svet može se pratiti bar do barona pljačkaša iz „pozlaćenog doba“ (period velikih ekonomskih promena, ogromnih stečenih i izgubljenih bogatstava i porasta nejednakosti između starih i novih bogataša, opisan u istoimenoj američkoj seriji „The Gilded Age“ – prim. ur.). Međutim, jedan od glavnih izvora njegove savremene popularnosti je roman Ajn Rend Pobunjeni Atlas, čiji glavni junak Džon Galt nastoji da preoblikuje kapitalizam čistom snagom svog idealizma i volje.
Iako je roman Ajn Rend dugo imao kultni status u glavama preduzetnika iz Silicijumske doline i libertarijanskih političara, uticaj njegovog centralnog arhetipa teško da je ograničen samo na te krugove. Od Brusa Vejna (Betmen) i Tonija Starka (Iron Man ili Gvozdeni čovek) do Darijusa Tanza (u TV seriji Spasenje) bogati, tehnološki potkovani inovatori koji spasavaju svet od nadolazeće katastrofe postali su sastavni deo naše popularne kulture.
Moć novčanika
Neki pojedinci će uvek imati više moći od drugih, ali koliko je moći previše? Nekada je moć bila povezana sa fizičkom snagom ili vojnom veštinom, dok se sada ona obično svodi na ono što Sajmon Džonson i ja nazivamo „moć ubeđivanja“, koja je, kako objašnjavamo u našoj knjizi Moć i napredak (pun naziv knjige je Moć i napredak: Naša hiljadugodišnja borba oko tehnologije i prosperiteta, objavljena je 2023. i u njoj se objašnjavakako se digitalne tehnologije, ako se njima pravilno upravlja, mogu koristiti za stvaranje radnih mesta i bogatstva – prim. ur.), ukorenjena u statusu ili prestižu. Najjednostavnije rečeno, što je veći vaš status, lakše ćete ubediti druge.
U različitim društvima značajno se razlikuju i izvori statusa i stepen do kojeg se on nejednako raspoređuje. U Sjedinjenim Državama status je postao čvrsto povezan sa novcem i bogatstvom, stečenim tokom industrijske revolucije, a kao rezultat toga naglo je porasla nejednakost prihoda i bogatstva. Iako je bilo perioda u kojima je država svojim intervencijama nastojala da preokrene taj trend, struktura američkog društva je uvek bila bazirana na strmoj statusnoj hijerarhiji, a takva struktura je problematična iz nekoliko razloga.
Za početak, stalna bitka za status, pa i „moć ubeđivanja“ koju ona daje, uglavnom je „igra sa nultom sumom“ (u teoriji igara i ekonomskoj teoriji zero-sum games predstavlja situaciju u kojoj dobitak ili gubitak jednog učesnika tačno odgovara gubicima ili dobicima drugog učesnika – prim. ur.) jer je status „poziciono dobro“. Više statusa za vas, naime, znači manje statusa za vašeg suseda. Samim tim, veoma strma hijerarhija statusa podrazumeva da će samo neki ljudi biti srećni i zadovoljni, dok će mnogi biti nesrećni i nezadovoljni.
Stalna bitka za status zasnovan na bogatstvu uglavnom je igra sa nultom sumom. Jer, više statusa za vas znači manje statusa za vašeg suseda. A veoma strma hijerarhija društva podrazumeva da će samo neki ljudi biti srećni i zadovoljni, dok će mnogi biti nesrećni i nezadovoljni
Štaviše, ulaganja u aktivnosti sa nultom sumom po pravilu su neefikasna i preterana u poređenju sa ulaganjima u aktivnosti bez nulte sume. Da li je bolje potrošiti milion dolara na zlatne roleks satove ili na učenje novih veština? I jedna i druga investicija imaju stvarnu vrednost – lep sat, s jedne i nove veštine, s druge strane. Pri tome prvim ulaganjem samo šaljete signal da ste bogatiji i da upadljivo više od drugih možete i da trošite. Drugo ulaganje, naprotiv, povećava vaš ljudski kapital i može doprineti društvu. Prvo je uglavnom igra sa nultom sumom, a ishod drugog je, po pravilu, različit od nule.
Još gore je što prva ulaganja mogu lako da izmaknu kontroli, jer svi troše još više na upadljivu potrošnju da bi bili ispred drugih. Komentatori se često pitaju zašto bi nekome sa stotinama miliona dolara ikada bile potrebne stotine miliona više. Malo je toga što sebi ne možete priuštiti ako već imate 500 miliona dolara, pa zašto čeznuti za milijardom dolara? Zato što biti „milijarder“ predstavlja statusni rang. A sama kupovna moć i nije toliko bitna koliko prestiž i moć koje ona daje u odnosu na vršnjake. Uz preovlađujući moto „bogatstvo je status“, luda jurnjava ultrabogatih da prigrabe još više bogatstva postaje neizbežna.
Diktatura diletantizma
Postoje i evolucione i društvene osnove za povezivanje moći ubeđivanja sa statusom i prestižem. Na kraju krajeva, individualno je racionalno učiti od stručnih ljudi i razumno je povezati stručnost sa uspehom. Štaviše, ovaj oblik učenja je dobar za zajednice, jer olakšava koordinaciju i približavanje najboljim praksama. Ali, kada je status povezan sa bogatstvom, a nejednakost u bogatstvu postane veoma velika, osnova na kojoj se zasniva stručnost počinje da se ruši.
Razmotrite sledeći misaoni eksperiment. Ko je veći stručnjak za stolarski zanat, dobar majstor ili milijarder iz hedž fondova? Čini se prirodnim izabrati prvi odgovor. Ali, što više bogatstvo definiše status, to je veća težina koja se pridaje stavovima milijardera iz hedž fondova. Čak i o stolarstvu.
Ili razmotrite relevantniji, savremeni primer. Čiji stavovi o slobodi govora danas imaju veću težinu, tehnološkog milijardera ili filozofa koji se dugo bavio ovim pitanjem i čiji su dokazi i argumenti bili podvrgnuti ispitivanju drugih kvalifikovanih stručnjaka? Milioni ljudi na X-u, bivšem Tviteru, implicitno su izabrali prvog.
Ko je veći stručnjak za stolarski zanat, dobar majstor ili milijarder iz hedž fondova? Čini se prirodnim izabrati prvi odgovor. Ali, što više bogatstvo definiše status, to je veća težina koja se pridaje stavovima milijardera iz hedž fondova. Čak i o stolarstvu
Što smo dublje uvučeni u mantru „bogatstvo je status“, to više možemo prihvatiti prevlast tehnoloških milijardera. Ipak, teško je poverovati da bi bogatstvo moglo biti savršena mera zasluga ili mudrosti, a kamoli korisna zamena za autoritet u stolarstvu ili za slobodu govora. Štaviše, bogatstvo je uvek donekle proizvoljno.
Možemo beskrajno raspravljati o tome da li je Lebron Džejms bolji nego što je Vilt Čemberlen bio na vrhuncu svoje košarkaške karijere, ali se oni po bogatstvu ne mogu porediti. Dok je neto vrednost Čemberlenovog bogatstva u vreme njegove smrti, 1999. godine, procenjena na 10 miliona dolara, Džejmsova se procenjuje na 1,2 milijarde dolara. Ovakve različite ishode ne određuju talenat ili radna etika svakog igrača. Naprotiv. Čemberlen je prosto živeo u vreme kada sportske zvezde nisu bile plaćene kao što su danas. Ovako različiti ishodi delom su posledica novih tehnologija (danas svako, zahvaljujući TV i digitalnim medijima, može da gleda Džejmsa), društvenih normi (plaćanje stotina miliona kultnim superzvezdama postalo je prihvatljivije) i poreskih rešenja (da se najveći prihodi u SAD oporezuju po poreskoj stopi iznad 90 odsto, Džejms bi imao manje novca, a postojeća nejednakost u bogatstvu bi se smanjila).
Možemo beskrajno raspravljati o tome da li je Lebron Džejms bolji košarkaš nego što je Vilt Čemberlen bio na vrhuncu svoje karijere, ali se oni po bogatstvu ne mogu porediti. Neto vrednost Čemberlenovog bogatstva u vreme njegove smrti, 1999, procenjena je na 10 miliona, a Džejmsova se danas procenjuje na 1,2 milijarde dolara
Slično tome, da tehnološki sektor nije postao tako bitan za celu privredu i da nije vođen tako snažnom dinamikom i principom da „pobednik uzima sve“ (što je delimično stvar izbora kako se organizuju određena tržišta), današnji tehnološki tajkuni ne bi ni postali toliko bogati. Činjenica da su Gejts i Mask bili manje oporezovani ne čini ih ništa mudrijima, ali ih je svakako učinila bogatijima, a samim tim i uticajnijim u okviru preovlađujućeg stava „bogatstvo je status“.
Moć kvari
Takvi pojedinci, takođe, imaju koristi od još pogubnije dinamike koju Džonson i ja istražujemo u knjizi Moć i napredak, na primeru Ferdinanda de Lesepsa. Leseps je stekao ogroman status u Francuskoj kasnog devetnaestog veka, gde je bio poznat kao Le Grand Francais (Veliki Francuz), zahvaljujući uspešnom završetku izgradnje Sueckog kanala, uprkos dugogodišnjem britanskom protivljenju tom projektu. Leseps je bio dalekovid i pokazao veliku veštinu u ubeđivanju političara u Egiptu i Francuskoj da će pomorska međunarodna trgovina postati veoma važna. Ali, imao je i ogromnu sreću, jer su tehnologije, koje su mu bile potrebne za izgradnju kanala bez brana (što je u početku bilo nemoguće zbog količine iskopavanja i kopanja) razvijene upravo na vreme da bi se spasao njegov projekat.
Da tehnološki sektor nije postao tako bitan i da nije vođen principom da „pobednik uzima sve“, današnji tehnološki tajkuni ne bi ni postali toliko bogati. Činjenica da su Gejts i Mask bili manje oporezovani ne čini ih ništa mudrijima, ali ih je svakako učinila bogatijima
Leseps je svojom pobedom u Suecu stekao veliki prestiž. Poučno je, međutim, kako je on iskoristio taj novi status. Postao je bezobziran, isključiv i preterano samouveren i toliko je u pogrešnom pravcu gurao novi projekat Panamskog kanala da je to na kraju za posledicu imalo smrt više od 20.000 ljudi i finansijsku propast mnogih porodica, uključujući i njegovu. Kao i svaki oblik moći, i moć ubeđivanja može čoveka učiniti sujetnim, neobuzdanim, destruktivnim i po društvo štetnim. Lesepsova priča i sada je relevantna, jer očigledno podseća na ponašanje mnogih milijardera danas.
Dok neki od najbogatijih američkih pojedinaca (mislim na Vorena Bafeta) ne koriste svoj status bogatstva da utiču na kritične javne debate, mnogi drugi to čine. Gejts, Mask, Džordž Soroš i drugi ne oklevaju da se bave pitanjima koja su im važna. Iako je lako pozdraviti takav doprinos onih sa kojima se slažemo, trebalo bi da se odupremo ovom iskušenju. Mnogo smislenije je da društvo koristi znanje i mudrost onih koji su stručni za neke teme, ali je kontraproduktivno da se na taj način dodatno jača status onih koji ga već imaju, a veoma naporno rade na tome da ga dodatno povećaju.
Drugi način
Naravno, nije u potpunosti krivica milijardera što politika SAD podstiče ogromnu nejednakost, iako oni svakako lobiraju za politike koje imaju takav efekat. Oni bi, međutim, trebalo da snose odgovornost ako zloupotrebe ogroman status koji im pruža bogatstvo u uslovima rastuće nejednakosti. A posebno kada koriste svoj status da unaprede sopstvene ekonomske interese na račun drugih ili da već podeljeno društvo polarizuju provokativnom retorikom i ponašanjem u nastojanju da dodatno ojačaju svoj status.
Kao i svaki oblik moći, i moć ubeđivanja može čoveka učiniti sujetnim, neobuzdanim, destruktivnim i po društvo štetnim. Mnogi milijarderi danas ponašaju se kao što se u 19. veku ponašao čovek koji je izgradio Suecki kanal i na kraju bankrotirao zbog Panamskog kanala
Ako neodgovorni milijarderi već imaju neprimereno veliki društveni, kulturni i politički uticaj, poslednja stvar koju bi trebalo da želimo jeste da im damo još veće javne platforme za delovanje, na primer u obliku njihove sopstvene društvene mreže, kakvu Ilon Mask sada ima kao vlasnik X-a. Umesto toga, trebalo bi da težimo snažnijim institucionalnim sredstvima za ograničavanje moći i uticaja onih koji su već privilegovani, kao i da preispitamo poresku, regulatornu i politiku potrošnje koja je stvorila tako ogromne disparitete.
Najvažniji korak, međutim, biće i najteži. Moramo da započnemo ozbiljan razgovor o tome šta bi trebalo da cenimo i kako možemo prepoznati i nagraditi doprinose onih koji ne raspolažu ogromnim bogatstvom. Iako bi se većina ljudi složila da postoji mnogo načina da se doprinese društvu i da bi isticanje u svom izabranom pozivu trebalo da bude izvor individualnog zadovoljstva i poštovanja drugih, mi smo zanemarili ovaj princip i rizikujemo da ga potpuno zaboravimo. A to je, takođe, simptom problema.
Copyright: Project Syndicate, 2024.