Preduzeće Arena Beograd, koje upravlja najvećom sportskom dvoranom u regionu i koje je u stopostotnom vlasništvu grada Beograda, tužilo je Vladu Srbije i dobilo spor pred Višim sudom u Beogradu. Kako otkriva Radar, to gradsko preduzeće tužilo je Vladu jer nije platila zakup dvorane za mesec april 2021, u vreme kada je u njoj bila kovid bolnica. Prema prvostepenoj presudi, država je u obavezi da Areni plati oko 450.000 evra, plus zatezne kamate i sudske troškove.
Retke su situacije kada se pred sudovima u Srbiji, svako za svog klijenta i na suprotnim stranama, bore Gradsko i Državno pravobranilaštvo. To se već duže od dve godine dešava u Višem sudu u Beogradu, i to u sporu koje je gradsko preduzeće Arena Beograd pokrenulo protiv Vlade Srbije. I dok je Arena u nadležnosti Grada, kojim rukovodi Aleksandar Šapić, u Nemanjinoj 11 dominiraju članovi SNS-a kojima upravlja predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Arena platila PDV i na račun koji joj država nije platila
Arena je pred Višim sudom u Beogradu pokrenula postupak 29. aprila 2024. U tužbi, u koju je Radar imao uvid, u uvodnom delu piše da je Arena univerzalna dvorana za sve sportske i kulturne manifestacije, kao i ostala događanja. Navodi se da samo Velika dvorana ima površinu od 48.000 kvadratnih metara raspoređenih u šest nivoa, da je kapacitet 20.000 do 25.000 mesta, te da ima najsavremeniju opremu za sve predviđene sadržaje.
Međutim, u tužbi se ističe da je to privredno društvo privremeno prestalo da obavlja svoju delatnost, jer je kompleks Arene „preuzela Republika Srbija, odnosno Ministarstvo odbrane – Uprava za vojno zdravstvo“.
„Nesporna je činjenica da je u periodu od marta 2020. do 15. juna 2021. kompleks Beogradske arene bio stavljen u funkciju privremene ‘kovid’ bolnice, odnosno sa iseljenjem opreme sve do 21. avgusta 2021“, piše u tužbi Arene, uz koju su dostavljeni i dokazi, poput Odluke o otvaranju privremenog objekta za smeštaj i lečenje lica obolelih od zarazne bolesti kovid-19 ili Naredbe gradskog štaba za vanredne situacije od 10. avgusta 2021.
Arena Beograd u svom tužbenom zahtevu dalje navodi da je Vlada Srbije u potpunosti izmirila račune za januar i februar 2021. Kako dalje piše, to preduzeće je po osnovu zakupnine za april mesec 2021. ispostavilo Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije račun od 52.534.919 dinara ili oko 450.000 evra, koji „tuženi nije osporio ni po osnovu, ni po visini“.
Arena Beograd u tužbi navodi da je Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije po osnovu zakupnine za april 2021. ispostavila račun od 52.534.919 dinara i na njega uplatila pripadajući PDV, ali joj Vlada taj račun do danas nije platila
„Tužilac je svestan činjenice da su smeštaj i lečenje obolelih od zarazne bolesti bili javni interes u doba pandemije radi sprečavanja prenošenja zarazne bolesti prema stručno-metodološkom uputstvu Zavoda za javno zdravlje Republike Srbije. Međutim, tužilac u doba pandemije nije obavljao svoju delatnost i u poslovnim knjigama je, saglasno finansijskoj regulativi, evidentirao neizmireno potraživanje po osnovu korišćenja Beogradske arene u svrhu privremene bolnice. Pri tome, ističemo da je privredno društvo Arena Beograd uredno izmirilo svoje obaveze prema državi i to po osnovu PDV-a za ispostavljeni, a neplaćeni račun za april mesec 2021“, navodi se u tužbi.
Kako je u Višem sudu potvrđeno za Radar, prvostepeni postupak je okončan, a tužbeni zahtev Beogradske arene usvojen je u celosti. Ipak, Državno pravobranilaštvo je uložilo žalbu i ovaj slučaj mogao bi da bude okončan pred Apelacionim sudom.
Iako se u njoj neretko održavaju velika sportska takmičenja, redovno pune tribine za evroligaške utakmice Crvene zvezde i Partizana, organizuju koncerti… Arena u Beogradu bar pet godina posluje sa gubitkom. Najmanji minus u tom periodu zabeležen je na kraju 2025, kada je iznosio oko 180.000 evra. Godinu dana ranije bio je veći skoro tri puta i tada je kasa bila „kraća“ za oko 530.000 evra. Na kraju 2023. zabeležen je neto gubitak od oko 1,4 miliona evra, minus je u 2022. iznosio oko 1,8 miliona evra, a godinu dana ranije, kada je Vlada napravila dug, bio je oko milion evra.
Šapić odlučio da više ne prodaje ime Arene
Jasno je da se upravitelji Arene nisu vodili samo finansijskim motivima. Iako ta dvorana ima svog direktora, sada Stefana Babića, a ranije Gorana Grbovića, gradonačelnik Aleksandar Šapić odlučio je da ona više ne prodaje svoje ime, jer „Beograd nije u takvoj finansijskoj situaciji da moramo da prodajemo imena simbola naše prestonice“.
U Višem sudu su za Radar potvrdili da je prvostepeni postupak okončan i tužbeni zahtev Arene usvojen u celini, ali je Državno pravobranilaštvo uložilo žalbu i ovaj slučaj mogao bi da bude okončan pred Apelacionim sudom
„Kao što sam već jednom rekao, simboli grada više neće biti na prodaju, dokle god budem imao priliku da odlučujem u Beogradu. Kao što ni u regionu ne prodaju imena svojih simbola, pa se ‘Arena Zagreb’ ne zove ‘Knjaz Miloš arena’, tako se ni ‘Beogradska arena’ više neće zvati ni ‘Štark’, ni ‘Kombank’, niti bilo kako drugačije. Takav princip važiće i za sve druge važne simbole grada, jer bi nekome moglo da padne na pamet da sutra Beogradskoj tvrđavi promeni naziv u ‘Koka-kola tvrđava’ ili Beogradskom pobedniku u ‘Hjundai pobednik’, a sve to samo kako bi se prihodovalo nekoliko desetina ili stotina hiljada evra više. Ukoliko volite svoj grad i poštujete ga, onda imena njegovih simbola ne prodajete bez obzira na cenu“, rekao je Šapić.
Tako je sa objekta najveće sportske dvorane u regionu uklonjeno sponzorisano ime, a postavljena su i četiri grba Grada Beograda. Ipak, sa svih strana Arene vidi se naziv najvećeg sadašnjeg sponzora, Alta banke, koja je u vlasništvu Davora Macure, biznismena bliskog vlasti. Čini se, međutim, da je zarada od njegovih reklama značajno manja nego što bi trebalo da bude po zvaničnom cenovniku.
Predstavnici opozicije su objavili da je, od maja 2024. do juna 2025. Arena od reklama Alta banke prihodovala 81.000 evra, „što je daleko ispod tržišne vrednosti, jer je cena iznajmljivanja samo dva LED megabilborda 24 sata dnevno za ovaj period, prema zvaničnom cenovniku, najmanje 10 puta viša od onoga što je Alta banka platila“.
Najmanje milion evra za sponzorisani naziv
Arena je imala sponzorisana imena još od 2010, a predstavnici vlasti nisu objavljivali podatke o tome koliki su prihodi ostvarivani po tom osnovu. Ipak, kada je raspisan konkurs 2017, uslov za učešće na njemu je bio minimum milion evra godišnje, a ugovor se sklapao na pet godina.
Da motivi nisu bili isključivo tržišni pokazuje i to što su Zvezda i Partizan dobili halu na korišćenje po tri puta nižoj ceni. To je izjavio predsednik Vučić kada je govorio o tome koliku pomoć večiti rivali imaju od države, ali nije otkrio koliko plaćaju zakup najveće dvorane.
„Država plaća enormne sume novca. Na to dodajte da dobijaju halu Arena po tri puta nižoj ceni nego što je tržišna, pa zatim sve otplate i odlaganja i izlaženja u susret oko plaćanja poreza“, izjavio je Vučić.
Iako je odlukom Šapića sa najveće sportske dvorane uklonjeno ime njenih bivših sponzora, sa svih strana Arene vidi se naziv sadašnjeg, Alta banke Davora Macure, ali se čini da je prihod od njegovih reklama znatno manji nego što bi trebalo da bude po zvaničnom cenovniku
Da po povlašćenim uslovima igraju u Areni potvrdio je i KK Partizan, ali nije otkrio koliko novca izdvaja za zakup: „KK Partizan Mozzart Bet se zahvaljuje Gradu Beogradu na mogućnosti da termine u Štark areni zakupljuje pod povlašćenim uslovima, kao i ostali sportski kolektivi koji reprezentuju Srbiju u međunarodnim takmičenjima“, pisalo je u saopštenju tog kluba.
Ovo je verovatno u novijoj istoriji prvi slučaj tužbe jednog gradskog preduzeća protiv Vlade Srbije, pogotovo ako se ima u vidu da funkcioneri iste stranke vode i Grad i državu. Neko bi rekao da je ovde situacija nešto drugačija, jer je sa jedne strane Aleksandar Šapić, koji u Srpskoj naprednoj stranci deluje kao da je sam protiv svih. Ipak, može biti i da je Arena, koja je godinama u velikom minusu, odlučila da više ne prašta dugove, ma ko ih napravio. Može biti, ali su šanse, ipak, minimalne.
