Srbija će pre dobiti novog predsednika nego novi budžet za 2027, iako zakonski rok za njegovo usvajanje ističe 20. decembra. To je posredno za Radar potvrdio i Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i budući poslanik Skupštine Srbije sa pobedničke izborne liste Studenti pobeđuju, naglašavajući da formiranje nove vlade podrazumeva određeno vreme, a ono će novom ministru finansija biti neophodno i da pripremi plan državnih prihoda i rashoda. Zato će se, po svemu sudeći, bar na startu naredne godine država privremeno finansirati.
S obzirom na to da je Ana Brnabić, odlazeća predsednica Skupštine, konstitutivnu sednica novog saziva parlamenta zakazala za 17. novembar, male su šanse da će nova vlada do 20. decembra stići da pripremi, a da nova skupštinska većina usvoji zakon o budžetu za 2027. U međuvremenu, od 1. januara do usvajanja plana državnih prihoda i rashoda za narednu godinu, nova izvršna vlast moraće da se uklopi u režim privremenog finansiranja.
Program Studentske liste ima za cilj eliminaciju korupcije, bolje planiranje i efikasnije trošenje novca u budžetu. Posledica toga trebalo bi da bude da sa manje potrošenog novca u budžetu svi mi, kao građani i društvo u celini, dobijemo više
Dejan Šoškić
Drugim rečima, u prva tri meseca 2027, odnosno dok ne usvoji novi budžet, neće smeti da potroši više od 721 milijardu dinara ili 6,1 milijardu evra, koliko je četvrtina rashoda planiranih rebalansom budžeta za ovu godinu, usvojenih krajem avgusta. Pritom joj je bivša vlast u nasleđe ostavila i četvrtu ratu za 12 francuskih borbenih aviona rafala od 686,25 miliona evra ili oko 80 milijardi dinara, koja za plaćanje dospeva 29. januara 2027.
Bilo jednom u Srbiji i pre naprednjaka
U sličnoj situaciji država se poslednji, ujedno i jedini put našla pre dve decenije, kada je tadašnji predsednik Boris Tadić, nakon donošenja novog Ustava i raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore, 9. novembra 2006. raspisao vanredne parlamentarne izbore za 21. januar 2007. Privremeno finansiranje tada je trajalo skoro pola godine, jer je nova vlada Vojislava Koštunice, koju su činili DSS, DS i G17 plus, formirana tek 114 dana posle izbora, a budžet za tu godinu usvojen je tek u noći između 21. i 22. juna 2007.
Novi budžet postaviće temelje nove ekonomske politike i mnogo je važnije kakav će biti nego kog datuma će biti usvojen. Tim pre što i privremeno finansiranje podrazumeva redovnu isplatu plata i penzija i finansiranje državnih poslova
Goran Radosavljević
Na pitanje kakav bi trebalo da bude prvi budžet posle 14 i po godina vladavine SNS-a, Dejan Šoškić, bivši guverner NBS, za Radar kaže da se „pokrivanje nekih skrivenih i neskrivenih šteta, koje je prethodna politička struktura počinila i čije posledice izlaze u javnost poslednjih dana, jednim delom mogu odraziti i na budžet za narednu godinu“. Ali, naglašava on, glavne promene trebalo bi da prate program Studentske liste, za koji kaže da je jasan u svojim opredeljenjima.
„Realno je očekivati da ona nađu svoje mesto i u budžetu za 2027. Popravljanje statusa prosvete, nauke, zdravstva, socijalne zaštite i ostvarivanje drugih programskih opredeljenja Studentske liste, usloviće i neophodna korigovanja u strukturi budžeta. Ali reforme se ne završavaju promenama u strukturi budžeta. Potrebno je temeljno unaprediti sistem planiranja, praćenja i kontrole efikasnosti u trošenju budžeta, odnosno novca građana. Program Studentske liste ima za cilj eliminaciju korupcije, bolje planiranje i efikasnije trošenje novca u budžetu“, naglašava Šoškić.
Cilj bi trebalo da bude što brže donošenje kvalitetnog budžeta nove vlade, ali ako se menjaju osnovni prioriteti ekonomske politike, kratko privremeno finansiranje je odgovornije od ubrzanog usvajanja budžeta koji bi se brzo suštinski menjao
Dragovan Milićević
On ističe i da će se ubuduće znatno veća pažnja posvetiti izboru projekata koji se finansiraju javnim novcem, da će odlukama nove izvršne vlasti prethoditi javne rasprave i da je cilj da svi oni budu dominantno usmereni na rast ekonomske aktivnosti, zaštitu životne sredine i podizanje blagostanja društva u celini.
Šoškić najavljuje drugačiji pristup javnim investicijama
„Posledica toga trebalo bi da bude da sa manje potrošenog našeg novca u budžetu svi mi, kao građani i društvo u celini, dobijemo više. U tom kontekstu trebalo bi malo drugačije da posmatramo i javne investicije iz budžeta. Dakle, ne samo kao procenat BDP-a, već i kroz prizmu šta smo zaista dobili kao društvo od tih investicija. Koliko su te investicije realizovane na efikasan način i bez korupcije, kao i da li će one doprineti trajnom podizanju proizvodne sposobnosti naše zemlje i podizanju blagostanja društva u celini. Drugim rečima, i sa manjim javnim investicijama, moguće je dobiti više korisnih efekata za društvo“, kategoričan je sagovornik Radara.
On podseća da su javne investicije, posebno u građevinarstvu, poslednjih godina dominirale ukupnim investicijama u Srbiji. Takva struktura investicija, međutim, nije bila dobra, konstatuje Šoškić i precizira da nije bilo dovoljno domaćih privatnih investicija.
„To je ono što bi trebalo da se menja, da investicioni zamah u zemlji više dolazi od rasta domaćih privatnih investicija i posebno od privlačenja investicija naše dijaspore. I obe ove vrste investicija naročito bi trebalo da budu u izvozno orijentisanim oblastima i u oblastima visoke tehnologije. Ta tranzicija će biti postepena, ali i fundamentalna za privredni oporavak i razvoj naše zemlje i prve podsticaje za njenu realizaciju bi trebalo da vidimo i u budžetu za 2027“, zaključuje Šoškić.
Hoće li nova vlast uspeti da obuzda poslovično rasipanje novca u novembru i decembru
A šta će novoj vlasti u sferi javnih finansija ostaviti odlazeća? Iako će Ministarstvo finansija, na čijem je čelu osam i po godina bio Siniša Mali, zvanične podatke o stanju u budžetu na kraju oktobra objaviti tek početkom decembra, Radar saznaje da je minus u državnoj kasi posle prvih 10 meseci ove godine premašio 226 milijardi dinara i skoro tri puta je veći nego u istom periodu prošle godine, kada je deficit bio samo 77,6 milijardi dinara.
U sličnoj situaciji država se poslednji i jedini put našla pre dve decenije. Privremeno finansiranje tada je trajalo skoro pola godine, jer je nova vlada Vojislava Koštunice, koju su činili DSS, DS i G17 plus, formirana tek 114 dana posle izbora, 15. maja, a budžet za tu godinu usvojen je tek u noći između 21. i 22. juna 2007.
Da se stanje u javnim finansijama poslednjih godina pogoršava svedoči i to što je sada minus u državnoj kasi čak pet i po puta veći nego krajem oktobra 2024. i skoro neverovatnih 40 puta veći nego 2023. Na stranu što posle prvih 10 meseci 2022. u državnoj kasi nije bilo nikakvog manjka, već su prihodi bili za 25,4 milijarde dinara veći od rashoda.
Ono što dodatno brine je što je po već uhodanom receptu bivša vlast dodavala gas baš u poslednja dva meseca, tokom kojih je uspevala da napravi veći minus nego u prvih 10 meseci. Uostalom, u novembru i decembru 2022. napravila je rekordan budžetski deficit od čak 260,5 milijardi dinara. U dva poslednja meseca 2023. i 2024. minus je bio relativno stabilan – 173,5 i 171,5 milijardi, a lane skoro 194 milijarde dinara.
Predstavnici nove vlasti poručuju da će se ubuduće drugačije posmatrati javne investicije, ne samo kao procenat BDP-a, već i da li su realizovane na efikasan način i bez korupcije, da li će doprineti trajnom podizanju proizvodne sposobnosti zemlje i blagostanja društva u celini, jer se procenjuje da je i sa manjim javnim investicijama moguće dobiti više korisnih efekata za društvo
Ako se ovog i narednog meseca zadrži na nivou višegodišnjeg proseka od oko 1,7 milijardi evra, ukupan deficit bi do kraja ove godine dostigao 3,6 milijardi evra. U tom slučaju bi za 20 odsto premašio planirani minus od tri milijarde evra, iako je ministar finansija u tehničkoj vladi Siniša Mali sve donedavno tvrdio da je „zaključno sa avgustom deficit budžeta bio znatno manji od prvobitno planiranog“.
Sreća u nesreći je što dosadašnja vlast neće moći da uradi sve što je naumila, a ostaje da se vidi kada će kontrolu nad javnim finansijama preuzeti nova vlast i da li će i u kojoj meri uspeti da obuzda rastući minus u budžetu. A nema sumnje da će to biti jedan od prioriteta naslednika Siniše Malog, ko god to bio.
Budžet kao prvi ispit nove vlasti
Profesor javnih finansija na FEFA i do jula 2012. državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević za Radar kaže da će budžet biti prvi ispit nove vlasti, jer je jedno od prvih pitanja s kojim će se ona suočiti – hoće li budžet biti usvojen na vreme ili će država ući u privremeno finansiranje i hoće li u slučaju privremenog finansiranja biti plata i penzija.
„Novi budžet morati da postavi temelje nove ekonomske politike. Zato je mnogo važnije kakav će biti nego kog datuma će biti usvojen. Privremeno finansiranje znači da država, dok novi budžet ne bude usvojen, nastavlja da finansira postojeće obaveze i osnovne funkcije, oslanjajući se na prethodni budžet. Zakon o budžetskom sistemu to precizno uređuje. Vlada donosi odluku o privremenom finansiranju za najviše prva tri meseca godine, uz mogućnost produženja na šest, a potrošnja je ograničena na nivo prošle godine. Plate, penzije i redovni poslovi države ne prestaju, a dug se otplaćuje redovno. Penzije nastavljaju da rastu, jer je usklađivanje izričito predviđeno zakonom“, objašnjava Radosavljević.
Ono što se zaustavlja jesu nove garancije i novi projektni zajmovi. Zato je prostor za nove programe i investicije sužen, pa to nije poželjno trajno rešenje, ali nije ni automatska blokada države, kaže on i podseća na iskustvo iz 2007.
Ako se u novembru i decembru zadrži na nivou višegodišnjeg proseka od oko 1,7 milijardi evra, ukupan deficit budžeta bi do kraja ove godine dostigao 3,6 milijarde evra i za 20 odsto bi premašio planirani minus od tri milijarde evra, iako je Siniša Mali sve donedavno tvrdio da je „zaključno sa avgustom deficit budžeta bio znatno manji od prvobitno planiranog“
„Zbog dugog formiranja druge vlade Vojislava Koštunice, privremeno finansiranje trajalo je gotovo šest meseci. Kao savetnik potpredsednika Vlade za privredu i finansije, imao sam neposredan uvid u funkcionisanje državnih finansija u tom periodu. Slično iskustvo ponovilo se 2021. u Crnoj Gori, gde sam kao savetnik predsednika Vlade za budžet i javne finansije neposredno pomagao Ministarstvu finansija u pripremi novog budžeta. Nova crnogorska vlada nije želela da preuzme budžetski predlog prethodne vlasti. Dodatno vreme iskorišćeno je za pripremu drugačijeg budžeta i uvođenje transparentnijeg programskog budžetiranja. Država je u međuvremenu funkcionisala, a usvojeni novi budžet postavio je temelje za promenu ekonomske politike. Ta dva iskustva pokazuju da nisu sva kašnjenja ista. Veoma je, dakle, važno zbog čega budžet kasni i šta se za to vreme radi“, ističe Radosavljević.
Da budžet bude početak promene, a ne nastavak stare prakse
Priprema novog budžeta, poručuje, ima dva zadatka. Prvi je da pokaže kuda nova vlada želi da vodi ekonomiju u naredne tri godine, koji su prioriteti, u šta se ulaže i kako će se to finansirati. Drugi je da se preispita nasleđena fiskalna politika. Koje su obaveze preuzete? Koliko koštaju započeti projekti? Koje subvencije daju rezultate, a koje samo troše novac? Za takvu analizu, kaže, potrebno je vreme.
Naš sagovornik podseća i da je Fiskalni savet u ocenama budžeta često ukazivao na nedostatak transparentnosti, nedovoljnu preglednost pojedinih rashoda, korišćenje budžetske rezerve i odstupanja između plana i izvršenja. Državna revizorska institucija svake godine ukazuje da su milioni potrošeni iz budžeta mimo zakona i bez adekvatnih dokaza. To nije puka računovodstvena tema, već pitanje ko i kako odlučuje o javnom novcu. Parlament ne bi smeo da usvoji jedan budžet, a da Vlada tokom godine, kroz rezerve, preraspodele i rebalanse, praktično sprovodi drugi. Diskreciona ovlašćenja moraju biti jasno ograničena, a svaki važan rashod obrazložen. Građani imaju pravo da znaju ne samo koliko se troši nego i šta za taj novac dobijaju, kategoričan je ekspert za javne finansije.
Priprema novog budžeta ima dva zadatka. Prvi je da pokaže kuda nova vlada želi da vodi ekonomiju u naredne tri godine, koji su prioriteti, u šta se ulaže i kako će se to finansirati. Drugi je da se preispita nasleđena fiskalna politika. Koje su obaveze preuzete? Koliko koštaju započeti projekti? Koje subvencije daju rezultate, a koje samo troše novac
„Zato bi usvajanje temeljno pripremljenog budžeta u prvom kvartalu 2027. moglo biti odgovornije od brzog prihvatanja lošeg plana. Kada bih ja odlučivao, ne bih žurio da usvojim tuđi budžet samo da bih izbegao naslove o privremenom finansiranju. Javno bih se obavezao na tri stvari. Prvo, da budžet bude usvojen u najkraćem mogućem roku. Drugo, da uz predlog budžeta bude objavljen pregled zatečenih obaveza, garancija i započetih projekata, kako bi se jasno videlo šta je nasleđeno, a šta je nova politika. Treće, da korišćenje budžetske rezerve i preraspodela tokom godine bude ograničeno i da Vlada o njima redovno izveštava Skupštinu. Prvi ispit nove vlade nije brzina usvajanja budžeta, već spremnost da javno objasni svoje prioritete i da ih se pridržava. Tek tada kašnjenje od nekoliko nedelja ima smisla. To je cena da budžet bude početak promene, a ne nastavak starog“, zaključuje Radosavljević.
Ekonomista Dragovan Milićević, do 2014. državni sekretar u Ministarstvu trgovine, smatra da posle 14 i po godina vladavine SNS-a primopredaja javnih finansija ima posebnu specifičnu težinu. Tim pre što i on smatra da novi budžet neće moći da bude usvojen u zakonskom roku do 20. decembra. Iako je, kako kaže, odlazeća vlast već trebalo da je pri kraju priprema budžeta, s obzirom na to da je doskorašnji ministar finansija još u junu izdao uputstvo po kom su svi korisnici morali da dostave svoje finansijske planove do 15. septembra.
„S obzirom na vreme potrebno da se konstituiše nova Skupština, da se odredi mandatar i da on predloži sastav svog kabineta, praktično je nerealno očekivati da se valjan budžet za 2027. može pripremiti i usvojiti tako brzo. Zato je bolje rešenje da se ne žuri, nego da se detaljno provere svi mogući prihodi, sve obaveze i izvori finansiranja. Glavni rizik je površna priprema. Druga opcija je da se na bazi onoga što je već pripremila odlazeća vlast brzo usvoji novi budžet, ali je to malo verovatno, jer ako su potrebne suštinske promene, a čini mi se da jesu, onda ovaj scenario u sebi sadrži i rizik da nova vlast na sebe preuzme i neke obaveze koje ona želi da preispita“, objašnjava Milićević.
On, takođe, podseća da se tokom privremenog finansiranja ograničava obim planiranih rashoda i izdataka, da država ne izdaje garancije i ne zadužuje se za nove projektne zajmove, a da se izdaci za otplatu kredita planiraju u visini obaveza koje dospevaju u tom periodu. Milićević ističe i da bi nova vlast trebalo da proveri stvarno stanje gotovine i dospelih i neizmirenih obaveza države, da utvrdi koliko će novca biti neophodno za servisiranje javnog duga tokom naredne godine, kolike su ugovorene obaveze za Ekspo i druge kapitalne projekte, uključujući i troškove eventualnog odlaganja nekih od tih projekata.
Ekonomisti apeluju da nova vlada uz predlog budžeta objavi pregled zatečenih obaveza, garancija i započetih projekata, kako bi se jasno videlo šta je nasleđeno, a šta je nova politika. I da ograniči korišćenje budžetske rezerve i preraspodele novca te da o tome redovno izveštava Skupštinu
„Ako se menjaju osnovni prioriteti ekonomske politike, kratko privremeno finansiranje može biti odgovornije od ubrzanog usvajanja budžeta koji bi se odmah suštinski menjao. Cilj bi trebalo da bude što brže donošenje kvalitetnog budžeta nove vlade. Ako je takav budžet moguće usvojiti na vreme, nema ekonomskog razloga da se namerno odlaže, ali mi se čini da to neće biti moguće“, zaključuje Milićević.
Problem je što u međuvremenu bivša vlast kontroliše kako se troše pare, a račun će biti ispostavljen njihovim naslednicima. A oni koji su za njih glasali svakako ne očekuju da rade ono što su radili Aleksandar Vučić i Siniša Mali, koji su 14 i po godina za sve što ne valja optuživali bivšu vlast. Sve dok i sami nisu postali – bivši. A od 2013. do sada su napravili minus u državnoj kasi veći od 20 milijardi evra (2.394 milijarde dinara) i povećali javni dug zemlje za 25 milijardi evra.
