Beogradski Ekspo 2027, specijalizovana izložba za pesme i igre, nezaustavljivo srlja ka realizaciji. Kako bi se pospešilo finansiranje pripremnih radova za srpski „skok u budućnost“, najveća i najznačajnija srpska kompanija, Elektroprivreda Srbije donela je odluku da potrošači električne energije uplaćuju svoje obaveze na račun kompanije u Alta banci, umesto na račun koji se vodi u Trezoru.
Na vest o toj promeni prilikom naplate potraživanja EPS-a, reagovala je javnost i komentari su uglavnom bili usmereni na okolnost kako će privatna Alta banka imati velike prihode od naplate provizija prilikom plaćanja računa za struju najvećoj državnoj kompaniji. To suštinski nije validan argument, jer banke ne naplaćuju proviziju kada im sredstva dolaze na račun. Kao i do sada, proviziju će nam prilikom plaćanja računa za struju naplaćivati banka u kojoj imamo račun sa kojeg plaćamo.
Istovremeno, mnogi bankari su negodovali kada su čuli za ovakvu odluku i neki su je opisali kao ponašanje „drumskih razbojnika“. Pored bankara, i građani Srbije imaju razloga da budu zabrinuti.
Zašto su nezadovoljni drugi bankari i u kojoj meri mogu biti oštećeni građani i država
Prilikom analize zbog čega su nezadovoljni bankari i akcionari drugih banaka i kako su svi građani Republike Srbije oštećeni ovom odlukom i koji još rizici postoje za budžet Republike Srbije korišćeni su podaci koji su javno dostupni na internet prezentaciji Narodne banke Srbije. Kod pojedinih podataka, NBS navodi kako ne garantuje za njihovu tačnost i verodostojnost iz „tehničkih razloga“, pa postoji mogućnost da se javi mala greška u proceni. Ostaje nejasno zbog kojih to „tehničkih razloga“ na zvaničnom sajtu NBS, u eri kada svaki učenik nižih razreda osnovne škole besprekorno barata pametnim telefonom, mogu biti navedeni netačni podaci.
Osnovni motiv, ujedno i osnovni problem koji proističe iz odluke EPS-a je bankarski depozit koji ovom promenom načina plaćanja dobija Alta banka. Kada novac koji EPS naplati od potrošača dospe na račun u banci, ta sredstva predstavljaju depozit banke na osnovu kojeg se mogu odobravati krediti. Ako se kredit odobri firmi koja ima otvoren račun u Alta banci, novac ne napušta banku i ostaje kao depozit koji se ponovo može koristiti za nove kredite. I tako ukrug.
Novi način plaćanja struje uticaće i na rast novčane mase. Da bi je smanjila, NBS će morati da interveniše i imaće dodatne troškove, koji će ići na teret budžeta Srbije, odnosno na teret svih građana kao korisnika tog budžeta
Ova pojava se u monetarnoj teoriji naziva multiplikacija depozita. Multiplikacija ne može da bude beskonačna, jer centralna banka ima restriktivne mehanizme poput obavezne rezerve. Empirijska istraživanja pokazuju da se kroz multiplikaciju depozita osnovni iznos depozita uvećava približno sedam puta. To praktično znači da 100 miliona evra, položenih na računu u trezoru, postaje 700 miliona evra u bankarskom sistemu. I finansiranje Ekspa može da počne!
Ovakvim sistemom finansiranja se, pored značajno više sredstava koja su na raspolaganju, postiže i tajnost jer podaci o plasmanima banaka nisu javno dostupni kao podaci o izdvajanjima iz trezora. Negativan efekat ove promene je povećanje monetarne mase, pa će NBS morati dodatno da interveniše.
Dodatni trošak za državnu kasu
Povećanje monetarne mase, naime, utiče na inflaciju, kurs i privrednu aktivnost, a NBS je zadužena da vodi računa o stabilnosti ovih pokazatelja. Kako bi ispunila svoju funkciju, NBS kontroliše veličinu monetarne mase i u slučaju njenog povećanja, višak dinara u sistemu se mora „imobilisati“. Novčana masa se smanjuje primenom mera monetarne politike i NBS se najviše oslanja na operacije na deviznom tržištu i na repo operacije.
Premeštanjem računa EPS-a iz državnog Trezora u privatnu banku značajno će se uvećati raspoloživa sredstva za nove kredite, s tim što su podaci o plasmanima banaka tajni i nisu javno dostupni kao izdvajanja iz Trezora
Ne primeru repo operacija se može dobro objasniti kako mehanizam funkcioniše. Emituju se blagajnički zapisi NBS, kao kratkoročne obveznice koje na aukciji kupuju poslovne banke. NBS plaća bankama kamatu koja trenutno na godišnjem nivou iznosi 4,51 odsto, ali dinari koje su banke uložile u kupovinu ovih hartija od vrednosti im više nisu na raspolaganju kao depozit i monetarna masa se smanjuje.
Kamata koja se poslovnim bankama plaća predstavlja trošak i utiče na finansijski rezultat NBS. Ona je, pak, povezana sa budžetom Republike Srbije i ukoliko postoji pozitivan godišnji finansijski rezultat, NBS deo sredstava uplaćuje u republički budžet. Kako će se posle odluke EPS-a o promeni računa na koji se uplaćuje utrošena električna energija povećati monetarna masa, NBS će imati dodatne troškove usled primene mera monetarne politike i ti troškovi će ići na teret budžeta Republike Srbije, odnosno na teret građana kao korisnika budžeta.
Bilo bi zanimljivo da rukovodioci EPS-a, uključujući i predsednicu Skupštine tog preduzeća, ministarku energetike i rudarstva Dubravku Đedović Handanović, navedu u kojim bankama oni drže svoju privatnu ušteđevinu
Ilustracije radi, vrednost svih trenutno prodatih repo ugovora, na osnovu podataka sa aukcija NBS, iznosi oko tri milijarde evra u poslednjih nekoliko meseci. Ova vrednost se ažurira svake nedelje i biće interesantno pratiti kako se taj iznos uvećava u budućem periodu, jer je monetarna politika – skupa igračka.
Opasnost od reprize slučaja Agrobanke
Pored dodatnog troška za republički budžet, postoji i problem favorizovanja banke koja na tržištu nema performanse kakve imaju uspešne banke poput Inteze, OTP ili Rajfajzen banke. Osnovni razlog za opravdano nezadovoljstvo bankara je taj što je država ovim potezom njima umanjila/oduzela depozite i poklonila veliki depozit maloj Alta banci.
Depoziti su veoma važni u bankarstvu i na osnovu njih banke grade kreditni portfolio koji je osnovni i stabilan generator prihoda banke. Na osnovu kreditnog portfolija, banke nude i dodatne finansijske proizvode kroz cross-selling. Motiv za izbor Alta banke kao banke koja će držati depozit EPS-a nije teško pogoditi. Krediti će se verovatno odobravati po političkom diktatu i to u celu priču uvodi rizik. A rizik od lošeg plasmana banke – kreditni rizik je najznačajniji rizik u bankarstvu.
Nije teško pogoditi motiv za izbor banke koja će držati depozit EPS-a, jer se verovatno očekuje da će odobravati kredite po političkom diktatu. To je ujedno i najopasniji rizik, jer su zbog loših plasmana neke banke već propale
Dešavalo se da su banke zbog loših plasmana imale ozbiljnih problema, a neke su i propale. Indikativan je primer Agrobanke, koja je svojevremeno odobravala kredite pod političkim pritiskom i onda zapala u probleme potkapitalizacije i nelikvidnosti, što se završilo pokretanjem procesa likvidacije. A prilikom likvidacije banke, troškove snose građani zato što se većina depozita nelikvidne banke isplaćuje iz budžeta.
Nadajmo se da do ovakvog razvoja događaja u slučaju Alta banke neće doći i da će Upravni odbor banke, koji usvaja politiku i strategiju upravljanja rizikom, a sačinjavaju ga, po mišljenju NBS, „eminentni stručnjaci“, odoleti pritiscima, ako ih bude.
U saopštenju EPS-a u vezi sa reakcijama na vest da će svoj depozitni račun držati u Alta banci navodi se da ta odluka nema nikakvih negativnih posledica po kupce. I to je tačno. Oštećeni su samo svi građani Srbije i akcionari drugih banaka u zemlji i inostranstvu. Bilo bi veoma zanimljivo da u nekom narednom saopštenju rukovodioci EPS-a, uključujući i predsednicu Skupštine tog akcionarskog društva, ministarku energetike i rudarstva Dubravku Đedović Handanović, navedu u kojim bankama drže svoju privatnu ušteđevinu.
