Vojislav Gligorovski je jedan od samo šest dobitnika globalne nagrade The International Birnstiel Award for Doctoral Research in Molecular Life Sciences, prestižnog priznanja koje dodeljuje Institut za molekularnu patologiju (IMP) u Beču. Nagrada mu je uručena za doktorsku tezu iz biologije Svetlošću-usmerena evolucija dinamičkih bioloških sistema, odbranjenu na Saveznom politehničkom institutu u Lozani (EPFL).
„Ovakva priznanja ne menjaju sistem, ali mladim istraživačima daju ono najskuplje na početku karijere – vidljivost i signal poverenja koji ubrzava pristup ljudima, projektima i resursima. To je naročito važno neposredno nakon doktorata, u takozvanom postdoktorskom periodu, koji predstavlja prelaz između doktorskih studija i pozicije nezavisnog istraživača, kada se, često u neizvesnim okolnostima, gradi budući pravac rada“, kaže za Radar Vojislav Gligorovski.
Bio sam primljen na Oksford, dok sam na Kembridžu i na ETH u Cirihu prošao u uži izbor, ali je od početka Savezni politehnički institut u Lozani bio ono što želim
Paralelno je diplomirao sa prosekom 10,00 na Biološkom fakultetu, na modulu za molekularnu biologiju i fiziologiju, i na Elektrotehničkom fakultetu, na odseku za signale i sisteme.
Odlazak kao prirodni sled
Odrastao u srcu Beograda, u Skadarliji, svoj put je gradio temeljno, ali bez napora. „Lekcije koje sam dobio od roditelja nisu bile izgovarane naglas – presudna je bila atmosfera u kojoj sam odrastao. Oboje su izrazito radoznali i istinski zainteresovani za nepoznato. U takvom okruženju prirodno se razvijaju navike. Imao sam potpunu slobodu i podršku da se bavim onim što me zanima, bez straha od neuspeha i bez potrebe da to odmah bude ‘korisno’. Izazovi su bili i standardi koji su postavljali profesori koji su svojom požrtvovanošću prema profesiji i odnosom prema učenicima stvarali i danas sam im zahvalan jer mi je znatno olakšalo dalji obrazovni put.“
Na širem planu, dodaje, tome doprinosi i kultura poštovanja znanja i kritičkog mišljenja: „Posle nekoliko godina provedenih u inostranstvu, čini mi se da je ta kultura u Srbiji posebno rafinisana i snažna i da se preliva i na našu naučnu zajednicu. Koliko god obrazovni sistem bio zastareo i u pojedinim segmentima prevaziđen, on ipak pruža mogućnosti za bavljenje naukom od ranog uzrasta koje su atipično široke za relativno malu zemlju. Najveći teret tog sistema nose pojedinci koji ceo profesionalni vek posvećuju toj misiji. Najsvetliji primer takve posvećenosti jeste Matematička gimnazija – i verovatno se ne bih bavio naukom da mi biologiju nisu predavale Jasmina Stošić, a fiziku Nataša Čaluković, koja, nažalost, danas više nije među nama.“
Upisivanje Biološkog i Elektrotehničkog fakulteta, kaže, nije bilo deo proračunate strategije, već mešavina radoznalosti i neodlučnosti: „Ispostavilo se kao jedna od najboljih odluka. Biologija se poslednjih godina dramatično ubrzala upravo zahvaljujući ‘pozajmljivanju’ alata iz inženjerstva – automatizaciji, računarskoj obradi podataka i mašinskom učenju. Spoj ta dva sveta omogućio mi je da istovremeno razvijam tehnologije i primenjujem ih na relevantne biološke probleme. Još važnije, navikao sam da postavljam pitanja na granicama disciplina, a upravo tamo danas nastaju najzanimljiviji naučni proboji.“
Odlazak na Savezni politehnički institut u Lozani (EPFL) vidi kao prirodan sled stvari. To je jedna od retkih institucija u Evropi gde studenti iz našeg sistema mogu direktno da upišu doktorske studije posle osnovnih: „Bio sam siguran da želim da se bavim istraživanjem, a master mi je delovao kao međukorak koji me udaljava od onoga čime sam želeo da se bavim. Bio sam primljen na Oksford, dok sam na Kembridžu i na ETH u Cirihu prošao u uži izbor, ali je EPFL od početka bio ono što želim. Čim sam dobio ponudu, povukao sam ostale prijave. Dodatna prednost Švajcarske jeste to što doktoranti imaju stabilnu platu i normalne uslove za život. EPFL je jedan od najbrže rastućih univerziteta u svetu kada je reč o kvalitetu naučnih istraživanja.“
Nova era
Danas se Gligorovski bavi sintetičkom biologijom, poljem na granici biologije i inženjerstva koje pokušava da stvori nove biološke sisteme koji u prirodi ne postoje, ali mogu biti korisni ili naučno relevantni: „Iako se često doživljava kao savremena disciplina, njeni temelji su stariji. Sintetička biologija se često povezuje sa GMO tehnologijama, što nije pogrešno, ali nijedna tehnologija sama po sebi nije ni dobra ni loša – presudno je kako se koristi i koliko je bezbedna. Jedan od najpoznatijih primera njene primene jeste proizvodnja insulina. Danas se insulin koji koriste dijabetičari proizvodi u ćelijama nepatogenih bakterija, kojima se daje sposobnost proizvodnje humanog insulina. Pre toga, on se dobijao iz pankreasa životinja, što je vremenom dovodilo do alergijskih reakcija. Savremene tehnologije omogućile su proizvodnju insulina kodiranog ljudskim genom, čime su terapije postale bezbednije i dostupnije.”
U svom doktoratu bavio se evolucijom kao alatom za ubrzani razvoj novih vrsta molekula: „Razvili smo nove biološke prekidače – proteini koji se mogu aktivirati ili deaktivirati na određeni signal, poput svetlosti ili prisustva leka. Takvi sistemi omogućavaju preciznu kontrolu procesa u ćeliji, tačno kada, gde i u kojoj meri je potrebno. Širi značaj ovih istraživanja ogleda se u razvoju preciznije biologije – terapija koje deluju ciljano, sa manje neželjenih efekata. U idealnom slučaju, lek bi se aktivirao samo tamo gde je potreban, u tačno određenom trenutku.”
Ističe da najveći zamajac u biologiji poslednjih decenija dolazi zahvaljujući razvoju tehnologija za izmenu gena, pre svega CRISPR-a: „Ove metode se već koriste u lečenju za monogenske bolesti, poput srpaste anemije i beta-talasemije, za koje su nedavno odobrene terapije u Ujedinjenom Kraljevstvu. Istovremeno, najveći savremeni pomaci dešavaju se na spoju biologije i veštačke inteligencije. Predviđanje strukture proteina jedan je od najboljih primera tog spoja i ono što je nekada zahtevalo višegodišnje istraživanje danas se, zahvaljujući AI alatima, postiže za nekoliko trenutaka. Biologija time ulazi u potpuno novu eru.”
Odlazak naših najboljih studenata u inostranstvo ne vidim kao poraz sistema jer u nauci je mobilnost često nužna, talenat je ravnomerno raspoređen ali infrastruktura i ekspertiza nisu
Odlazak naših najboljih studenata u inostranstvo Gligorovski ne vidi kao poraz sistema jer, kako kaže, u nauci je mobilnost često nužna – talenat je ravnomerno raspoređen, ali infrastruktura i ekspertiza nisu: „Problem nastaje tek kada se veza sa zemljom porekla prekine. Države u razvoju teško drže korak u savremenim eksperimentalnim naukama kao što je biologija, zbog visokih cena infrastrukture, ali dobro je to što iskustvo i znanje može da se prenosi na mnogo načina. U tom smislu eksperti iz dijaspore imaju potencijal da naprave razliku. Sa druge strane, za ljude koji se bave teorijskom naukom i kojima sem papira, olovke i računara ne treba puno toga, mogućnosti u smislu geografije su veće.”
Trudi se da održava vezu sa Srbijom kroz kontakte sa bivšim mentorima, kroz povezivanje mlađih naučnika sa laboratorijama i razmenu iskustava: „Skoro svi moji bliski prijatelji su otišli na studije u inostranstvo, tako da se ta mreža prirodno ‘rasula’, ali smo svi i dalje u kontaktu. Takođe, sve češće na hodnicima EPFL-a srećem lica koja prepoznajem još iz školskih dana. Desi se da nekoga vidim, učini mi se poznatim, a tek sutradan shvatim da smo se nekada sreli na malom odmoru u Matematičkoj.“
Želja mu je da jednog dana vodi svoj istraživački tim sa kojim će graditi biologiju kao programabilan, bezbedan i kreativan svet mogućnosti: „Onaj deo školovanja koji se bavi razvijanjem logike, kreativnosti i moralnog rasuđivanja dobija veću i nezamenljivu ulogu, ali i zahteva suštinsko prilagođavanje obrazovanog sistema. Gotovo sve znanje čovečanstva nosimo u džepu. U tom kontekstu, klasični obrazovni sistemi zasnovani na memorisanju gube smisao. Ključno je razlikovati bitno od nebitnog, tačno od netačnog. I najbitnije jeste kako da se te informacije koriste odgovorno, odnosno kako da nove tehnologije, pre svega zasnovane na veštačkoj inteligenciji, budu etičke i bezbedne.“
