Sa 17 glasova protiv, devet za i jednim uzdržanim, prošireni Senat Univerziteta u Novom Sadu odbio je danas prigovor Vladimira Mihića i time stavio tačku na pitanje njegovog reizbora u zvanje vanrednog profesora novosadskog Filozofskog fakulteta. Neće ga biti, a samim tim ni njegovog daljeg angažmana na Fakultetu.
Epilog koji u potpunosti prati matricu uspostavljenu u slučaju Jelene Kleut – oboje su dobili potvrdu da ispunjavaju uslove za izbor od strane merodavnih stručnih tela (Izbornog veća Filozofskog i univerzitetskog Stručnog veća za društvene nauke) i glasanje na Senatu je trebalo da bude puka formalnost. Jedina razlika je što je u slučaju Mihića agonija trajala duplo duže, jer je od prvog prigovora koji je na njegov izbor uputio Patrik Drid, na krilima uspešnog nameštanja otkaza Jeleni Kleut, prošlo šest meseci.
Primedbe dekana DIF-a Drida kretale su od neukusnih (zamerio je što u Izveštaju za izbor u zvanje nije konstatovano da li je Mihić u prethodnom periodu bio trudan), preko neakademskih (najavio je da će ispitivati prijavu svakog kandidata „koji mu se svidi“, a da mu se Mihić „posebno sviđa“ jer mu se nije dopao neki njegov tvit), do ogoljeno političkih. „Kandidat je svojim javnim istupima, nastupima u medijima i objavama na društvenim mrežama podržavao i promovisao aktivnosti koje su dovele do blokade i obustave nastave na visokoškolskim ustanovama“, obrazložio je Drid Mihićevu „pedagošku“ nesposobnost.
Podrška Mihiću nije došla samo sa sopstvenog fakulteta – 83 zaposlenih na niškom Filozofskom ocenilo je odluku Senata kao „ozbiljan presedan“ koji može imati dalekosežne posledice na integritet univerzitetskih institucija i poverenje javnosti u njihov rad. Međunarodno društvo za političku psihologiju apelovalo je na Senat da preispita odluku koja „ne samo da kažnjava vanrednog profesora Mihića zbog njegovih političkih stavova, već je namenjena i zastrašivanju drugih čiji se stavovi ne dopadaju rukovodstvu Univerziteta“. Zabrinutost je izrazilo i 1137 predstavnika akademske zajednice iz cele države koji su u svom saopštenju istakli da „akademski izbori ne smeju postati prostor političkog nagrađivanja ili kažnjavanja“.
Sve uzalud. Članovi Senata su se ponovo sakrili iza tajnog glasanja, bez obzira što ga propisi ne dozvoljavaju prilkom glasanja o izboru u zvanje, a odluci da se odbije Mihićev prigovor nije prethodio ni minut rasprave.
„Pojedini članovi Senata su se posle otpuštanja Jelene Kleut žalili kako su targetirani i kako se lepe plakati sa njihovim likom. I koliko je njima teško što moraju da razgovaraju sa novinarima o svemu. Nemojte kršiti zakon, pa vas niko neće ni prozivati. Kao kad lopov opljačka banku pa je malo uvređen što ga policija juri. Očigledno da ima nekoliko ljudi koji neće javno da glasaju na ovakav način, ali i većina onih koji se tajnim glasanjem skrivaju da ne bi morali ništa da objašnjavaju novinarima jer im je to mnogo strašnije od toga što su čoveka posle 24 godine rada i sa dvoje dece, nezakonito ostavili bez posla. Očigledno da smo izabrali moralno sporne ljude da vode Univerzitet“, izjavio je Mihić za Danas.
Mihić je potvrdio da će u narednim nedeljama podneti tužbu Upravnom sudu, ali uprkos zahtevu Nezavisnog sindikata Filozofskog da mu Fakultet ponudi aneks ugovora o radu do okončanju svih sudskih postupaka vezanih za izbor u zvanje, od toga očigledno neće biti ništa. „Kada, ne baš usred, ali pred kraj školske godine ostanete bez zaposlanog, usred ispitnog roka i tako dalje, to nije nešto što je dobro u organizacionom pogledu, ni za samog kolegu koji još uvek nije ostao bez posla, ali bez odgovarajuće odluke, on će rešenje o prestanku radnog odnosa morati da dobije“ izjavio je nakon konačne odluke dekan Milivoj Alanović, pucajući od empatije. I dodao da se nada „da ćemo svi naučiti jednu važnu lekciju“, da profesori treba da se izbor u zvanje pripreme tako da apsolutno nikakava sumnja ne može da padne na njih (verovatno da se blagovremeno učlane u Dridovo udruženje Institut za akademsko delovanje i ne talasaju u javnosti).
Po mišljenju advokata, pred Mihićem je dve-tri godine pravne bitke, u najboljem slučaju
Na raniju pritužbu Mihićevog advokata Pokrajinskom sekretarijatu, sa zahtevom da se izvrši inspekcijski nadzor i poništi sporna odluka kojom nije izabran u zvanje, nije bilo nikakve reakcije. Baš kao što ni mesec dana od kako se akademska zajednica obratila Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Milanu Antonijeviću, očekujući da reaguje na slučaj diskriminacije Mihića po osnovu slobode mišljenja i izražavanja, nema reakcije ni institucije ni Antonijevića lično.
A i zašto bi intervenisao? Tako se ne dobija Karađorđeva zvezda od predsednika, niti Oktobarska nagrada Novog Sada kojima je Drid okićen, očigledno za svoje zasluge za uništavanje autonomije univerziteta. I to je jedina lekcija koja se može izvući iz nastavke čistke na Univerzitetu u Novom Sadu. Da studenti ne mogu pružiti zaštitu svojim profesorima, već smo naučili kada je u januaru jedini ovogodišnji pokušaj blokade nekog fakulteta, baš na Filozofskom zbog otpuštanja Jelene Kleut, momentalno ugušen brutalnom policijskom intervencijom, po pozivu dekana Alanovića. A ukoliko jednosatni štrajk upozorenja održan na Filozofskom 9. juna ne preraste u potpuni, neće postojati nikakva prepreka da se čistka nastavi.
