Aleksandar Barac, koji je bio deo tužilačkog tima u postupku Nadstrešnica, podneo je Upravnom sudu tužbu protiv Visokog saveta tužilaštva (VST) i njihove odluke da mu se prekine mandat u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) gde je bio upućen. U tužbi, u koju je Radar imao uvid, tužilac Barac od suda zahteva da poništi odluku Visokog saveta tužilaštva i da im vrati na ponovo odlučivanje, a da on, dok se ne donese konačna odluka, bude vraćen u TOK. Tužilac Barac je još kao tužilac Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije (POSK) Višeg tužilaštva u Novom Sadu samoinicijativno pokrenuo predistragu moguće korupcije prilikom rekonstrukcije železničke stanice u ovom gradu nakon koje je pala nadstrešnica i ubila16 osoba. On je za Radar potvrdio da je podneo žalbu Upravnom sudu, ali nije mogao ništa više da komentariše.
Ovaj tužilac je bio među četvoro upućenih tužilaca TOK-a kojima Visoki savet tužilaštva nije produžio mandat. Mandat nije produžen ni tužiocu Dragoljubu Miladinoviću, koji je takođe postupao u predmetu Nadstrešnica, ali u delu koji još nije došao do istrage, jer se odnosi na sumnje za korupciju prilikom izgradnje brze pruge od Beograda do Novog Sada. Takođe, mandati nisu produženi Ireni Bjeloš, koja je vodila istragu u slučaju Konjuh i zaplene pet tona marihuane, kao i tužiocu Aleksandru Isailoviću koji je postupao po krivičnim prijavama u kojima su protesti bili kvalifikovani kao krivično delo terorizam, ali je on našao da nema mesta terorizmu.
Saznajemo da je tužilac Barac dok je još bio u POSK Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu početkom januara 2025. nakon uvida u javna istupanja inženjera Zorana Đajića, koji je bio stručni konsultant u rekonstrukciji novosadske železničke stanice, pokrenuo predistragu zbog moguće korupcije. Njom su bila obuhvaćena dva preduzeća koja su bili podizvođači na rekonstrukciji železničke stanice – Starting i Deko tim, a kasnije i kineski podizvođač CCECC. Tužilac Barac je pozvao inženjera Đajića i sačinio službenu belešku te sa prvim sakupljenim informacijama oformio udarnu grupu pri Višem novosadskom tužilaštvu za predistragu koju je pokrenuo, što mu je odobreno. Sa udarnom grupom se postiže brža istraga, sprečava curenje informacija i smanjuje prostor za opstrukciju. Članovi ove udarne grupe činili su većinu članova udarne grupe koju je kasnije formirao TOK. Prva udarna grupa proveravala je preduzeća Starting i Deko tim. Proveravali su uplate za projekt rekonstrukcije i da li ima isplata koje nisu bile praćene realnim poslovima.
Zatim da li ima isplata prema fantomskim privatnim firmama i takozvanim firmama „peračima novca“. Drugi pravac je bila provera kineskih izvođača, konzorcijuma CCCC i CRIC, podizvođača, kao i finansijera – državne firme Infrastruktura železince Srbije i Vlade Srbije. Tu se proveravalo kako su podizvođači uvedeni, šta je potpisano i šta plaćeno. Prikupljen je kao dokaz deo dokumenata u elektronskoj formi. Aleksandar Vučić je tada sa mesta predsednika pokušao da utiče na predistragu tako što je rekao: „Tamo neki tužilac iz Novog Sada sada istražuje korupciju. Neka slobodno istražuje, neće naći ništa.“ Dokazi su ukazivali na značajno veću širinu povezanosti firmi i osoba koje su učestvovale u rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu. Tužilac Barac tada biva izabran u Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu i odmah upućen za šefa POSK Višeg tužilaštva u istom gradu. To je bilo tek nekoliko dana pre nego što ga je Zagorka Dolovac, vrhovna tužiteljka Srbije, što je tada bilo u opisu njenog posla, 12. februara uputila u TOK.
Tužilac Barac je sačinio službenu belešku i sa prvim sakupljenim informacijama oformio udarnu grupa pri Višem novosadskom tužilaštvu za predistragu. Sa udarnom grupom se postiže brža istraga, sprečava curenje informacija i smanjuje prostor za opstrukciju
Pre toga je u TOK-u tužiteljka Jasmina Milanović Ganić pokrenula strogo poverljivu predistragu u postupku Nadstrešnica. Tada je ubrzo formirana udarna grupa za postupak Nadstrešnica, u kojoj je bio troje tužilaca: Jasmina Ganić, Barac i Mirjana Jovanović. Takođe su bili uključeni i ljudi iz poreske policije, Uprave za sprečavanje pranja novca, APR-a, policijskih odeljenja za borbu protiv korupcije iz Novog Sada i Beograda i Uprave kriminalističke policije. Udarna grupa radila je svakodnevno, prikupljali su dokumentaciju, izlazili na teren. Tužioci su zatražili ekonomsko-finansijska i građevinska veštačenja. U TOK-u je tada pokrenuta zvanična istraga u postupku za Generalštab. Režim i njegovi mediji krenuli su u otvorenu surovu hajku protiv šefa TOK-a Mladena Nenadića i svih 19 tužilaca od kojih je 11 bilo upućeno. Realizacija i pokretanje zvanične istrage, kojom su bili obuhvaćeni ministri Goran Vesić i Tomislav Momirović, bila je 1. avgusta 2025. To je bila prva, a planirane su bile još dve faze ove kompleksne istrage.
Tužilac Barac je imao uplaćeno sedmodnevno letovanje sa porodicom i u dogovoru sa kolegama otišao je na kratki odmor baš tog 1. avgusta. Još dok je na aerodromu prolazio pasošku i carinsku kontrolu u režimskim medijima je bio prozivan, a i Vučić se kasnije uključio u hajku. Pritom su nezakonito zloupotrebljeni podaci granične policije Srbije. Kada se tužilac Barac vratio sa odmora, podnet je zahtev za prikupljanje podataka o sumnjivom Aneksu 5 ugovora o rekonstrukciji i modernizaciji železnice na deonici od Novog Sada do državne granice. Tim aneksom, koji je u tajnosti potpisan, pa povučen kada je otkriven, bila su planirana dodatna sredstva za rekonstrukciju pruge koja je već bila plaćena 1,25 milijardi dolara. U Radaru smo o tome detaljno pisali u tekstu „Na ’završenu’ prugu hteli da potroše još 160 miliona dolara.
TOK traži da se produži trajanje udarne grupe za Nadstrešnicu na još šest meseci, ali predstavnici MUP-a i drugih državnih tela taj zahtev samo uzimaju na znanje. I tada se odjednom povlače svi iz ove udarne grupe uz veoma neuverljiva objašnjenja o navodnom obimu posla i sistematizaciji. Troje tužilaca, troje finansijskih forenzičara takođe iz TOK-a, i ljudi iz APR ostaju sami. Do tada se u istrazi došlo do nešto manje od 100 povezanih firmi i osoba. Trebalo je prikupiti dokumentaciju o svemu tome, što je bilo nemoguće da urade oni sami. Policija je čak odugovlačila sa dostavljanjem dokumenata koji je još trebalo da idu uz krivičnu prijavu.
Proveravali su uplate za projekt rekonstrukcije i da li ima isplata koje nisu bile praćene realnim poslovima. Zatim da li ima isplata prema fantomskim privatnim firmama i takozvanim firmama „peračima novca“
Troje tužilaca je nastavilo istragu ispitivanjem svedoka i podneli su naredbe za različita veštačenja. U novembru 2025. u TOK je upućen Dragoljub Miladinović, koji je bio šef POSK Višeg tužilaštva u Nišu, poznat kao tužilac koji je pokrenuo više istraga za korupciju i formirao više udarnih grupa. On je trebalo da pomogne finansijskoj istrazi u drugoj i trećoj fazi. Bio je zadužen i da ispita sumnje na korupciju prilikom rekonstrukcije pruge od Beograda do Novog Sada.
U međuvremenu predstavnici vlasti smišljaju načine kako da sabotiraju rad TOK-a i predlažu praktično njegovo ukidanje tako što bi se podveo pod Više tužilaštvo u Beogradu. To su brojni domaći i međunarodni stručnjaci ocenili kao pravni nonsens. Zatim se pojavljuje predlog vlasti, koji je formalno podneo poslanik SNS u Skupštini Srbije Uglješa Mrdić, što većina i izglasava.
Izbija i požar u kancelarijama TOK-a i najviše su stradale kancelarija računovodstva TOK-a i kancelarija tužioca Barca. Međutim, igrom sudbine ormar u kome je bila dokumentacija iz postupka za Nadstrešnicu i postupka koji je tužilac Barac vodio protiv nekadašnjih rukovodilaca EPS-a, počevši od Milorada Grčića, nije zahvaćena vatrom, a nije ni pokvašena prilikom gašenja požara. Istragu o požaru je preuzelo Više tužilaštvo u Beogradu iako je to u nadležnosti osnovnog tužilaštva i o rezultatima ne obaveštava TOK.
Poslanik Mrdić, koji je predložio izmene zakona još dok požar nije bio ugašen, optužio je tužioce da su ga sami podmetnuli. Na lice mesta dolazi čak ministar pravde Nenad Vujić sa svitom, kada se fotografišu spaljene kancelarije.
Tužilac Barac, osim za dve istrage – EPS i Nadstrešnica sa 29 osumnjičenih, bio je zadužen za 67 predistraga i sedam slučajeva međunarodne javne pomoći. Tužilac Miladinović osim za Nadstrešnicu bio je zadužen za 27 predistraga, a sada je vraćen u Apelaciono tužilaštvo u Nišu.
U tužbi koju je tužilac Barac podneo Upravnom sudu objašnjava detaljno da je učestvovao u kompleksnoj istrazi u postupku Nadstrešnica, koji je rezultirao i pokretanjem istrage protiv najviših državnih funkcionera, kao i u istrazi EPS-a.
Drugi pravac je bila provera kineskih izvođača, konzorcijuma CCCC i CRIC, podizvođača, kao i finansijera, državne firme Infrastrukra železnice Srbije i Vlade Srbije. Tu se proveravalo kako su podizvođači uvedeni, šta je potpisano i šta plaćeno
„Drugim rečima, za mojim daljim radom u TOK-u objektivno ne samo da nije prestala potreba, već je ona bila značajno intenzivirana i opravdana. Međutim, osporenim rešenjem Visokog saveta tužilaštva ta se odlučna činjenica uopšte nije utvrđivala, niti se na njoj zasnivala pobijana odluka tuženog organa. U postupku koji je prethodio donošenju osporenog akta, Visoki savet tužilaštva na održanoj sednici ta pitanja uopšte nije razmatrao, nije ih čak ni uvrstio u predloženi i kasnije usvojeni dnevni red, pa samim tim predmet rasprave i glasanja članova Visokog saveta tužilaštva nije moglo biti donošenje odluke o prestanku mog privremenog upućivanja u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (već samo eventualno odluka o ponovnom upućivanju, o čemu je zapravo i odlučivano), s tim što meni kao nosiocu javnotužilačke funkcije, o čijem se statusu, pravu i obavezi odlučivalo, nije upućen poziv na sednicu“, naveo je Barac u tužbi. Napominje da članovi Visokog saveta tužilaštva nisu razmatrali činjenice koje su se ticale njegove profesionalne karijere, ostvarenih rezultata rada u karijeri, mišljenja kolektiva i glavnog javnog tužioca u TOK-u o njegovom radu, kao i da nisu obrazložili odluku da mu ne produže mandat.
Upozorio je u tužbi na praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da neobrazloženi ili proizvoljni prekidi mandata (uključujući i premeštaje ili upućivanja) nosilaca pravosudnih funkcija predstavljaju povredu prava na pravično suđenje i prava na privatni život. Poziva se na slučajeve „Koveši protiv Rumunije“ (2020. godine) i „Baka protiv Mađarske“ (2016. godine).
„Takođe, Evropski sud za ljudska prava prihvatio je i standard da tužioci moraju imati pravo na pristup sudu – pravo da ospore odluke koje se tiču njihovog radnog statusa pred nezavisnim telom, što uključuje i odluke o upućivanju i prestanku upućivanja… Najpre, odluka je protivna proklamovanim ciljevima pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji prema Sporazumu kao potvrđenom međunarodnom ugovoru“, piše tužilac Barac u tužbi.
On osporava i takozvane Mrdićeve zakone. Upozorava da prilikom njihovog donošenja nije traženo mišljenje Visokog saveta tužilaštva, nije sprovedena ni javna rasprava o predloženim izmenama. Zatim da nije zatraženo mišljenje Venecijanske komisije, nisu obavljene konsultacije sa Evropskom komisijom, a zakonske izmene nisu usaglašene sa zakonodavstvom Evropske unije.
„Činjenica da su predstavnici izvršne vlasti odmah nakon što su zakonski propisi doneti najavili da će naknadno tražiti mišljenje Venecijanske komisije, predstavlja eksplicitno priznanje da je zakonska procedura bila suštinski manjkava, pa je upitno da li je i ukoliko jeste kako je data izjava predlagača zakonskih izmena da su iste usaglašene sa pravom EU u postupku pre njihovog usvajanja. U državi zasnovanoj na vladavini prava, konsultacije sa stručnim telima i pribavljanje mišljenja nisu naknadna formalnost, već obavezan konstitutivni element zakonodavnog procesa. Oštra ocena Evropske komisije da ovakvo postupanje predstavlja „značajan korak unazad“ dodatno potvrđuje da zakonodavac nije samo zanemario međunarodne preporuke, već je direktno prekršio proceduralne standarde koje nameće Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU“, piše Barac.
On navodi da se tim zakonima direktno krše načela vladavine prava, podele vlasti, jedinstva pravnog poretka, samostalnosti javnog tužilaštva i uvodi retroaktivno dejstvo zakona na upućene tužioce da im prestaje mandat u roku od 30 dana. „Pored neustavnog preuzimanja nadležnosti drugog državnog organa, Narodna skupština ovom odredbom ruši temelje pravne države koja počiva na pravnoj sigurnosti građana“, napominje Barac.
On piše i da je prave razloge za donošenje takvih zakona najbolje objasnio predlagač Mrdić, govoreći da je to učinjeno kako privremeno upućeni tužioci u TOK ne bi bili u mogućnosti da krivično gone nosioce najviših državnih funkcija izvršne vlasti. Priložio je i adresu sa internet video-snimkom te Mrdićeve izjave.
On zaključuje u tužbi: „Tužilac, ali i javnotužilački organ u kojem je tužilac bio privremeno upućen do donošenja osporenog rešenja, već trpe znatnu štetu koja se protekom vremena više neće moći otkloniti. Zbog nepostupanja u predmetima kojima sam bio zadužen pred donošenje osporenog rešenja, ostvaruje se ozbiljan i neotklonjiv diskontinuitet u radu.“
Jasno je da režim Aleksandra Vučića i dalje radi na opstrukciji TOK-a zbog postupka Nadstrešnica ali i drugih istraga, očigledno da bi izbegao krivičnu odgovornost.
