Pobunjeni studenti i građani su već danima izloženi brutalnim provokacijama i nasilju širom Srbije. Deluje da je vrhovni nasilnik Srbije preuzeo ličnu komandu nad aparatom sile, a to su policija i stranački huligani. U vrelim letnjim noćima on vidi svoju priliku da povrati izgubljeni autoritet.
Video je da na ulicama ima manje ljudi, da su studenti mahom na predavanjima ili u pripremi izborne kampanje, i prepoznao svoju šansu da loptu vrati na teren koji on najviše voli – teren sile.
U nedavnim „zborovskim“ šetnjama sa kučićima i biciklima pred kuće naprednjaka našao je i izgovor za sprovođenje nasilja uz pomoć huliganskih grupa širom Srbije.
On istovremeno šalje poruku svojim uplašenim i pokolebanim simpatizerima – ja sam i dalje „šef“ Srbije, ne brinite. A zna da su zabrinuti
Poruka studentima i građanima je jasna – ja se bijem bolje od vas. Tačnije, ja imam ljude koji su nasilnici u svakodnevnom životu – na ulici, u saobraćaju, na stadionima, u medijima ili zatvorima – i kojima nasilje ne predstavlja problem. I to je istina.
On istovremeno šalje poruku svojim uplašenim i pokolebanim simpatizerima – ja sam i dalje „šef“ Srbije, ne brinite. A zna da su zabrinuti. Neko zbog posla koji je dobio preko stranke, neko jednostavno zbog straha od bilo kakvih promena, i to je svojstveno ljudima.
Treća, najvažnija poruka je ona koju šalje policiji i drugim bezbednosnim službama – ima da radite šta vam ja kažem. Ako ja kažem da asistirate ljudima koji sa fantomkama na glavama ispaljuju rakete na drugu stranu, ima tako da bude, ili vas neće biti u službi. Leto je iskorišćeno da se „ide po spiskovima“ i otpuštaju ljudi iz medija, državne uprave, sistema prosvete. Samo lojalni mogu da ostanu.
On nije bespovratno izgubio podršku u Srbiji zbog tuče ispred Skupštine grada Novog Sada, kancelarije SNS-a, ili zgrade FDU-a, već zbog masovne i miroljubive reakcije običnog sveta na takvo nasilje na ulicama i u njegovim medijima
Iako može nekom da se ne svidi ovo što ću reći – mislim da ovo nije put do pobede za studente i građane Srbije. Prosto, normalni ljudi ne žele i ne mogu da povrede druge ljude, i to će nas zauvek razlikovati od njih. Mogu i normalni da pobesne, izgovore ili napišu svašta, ali na kraju imaju zadršku kada dođe do nasilja. I Vučić to dobro zna.
On nije bespovratno izgubio podršku u Srbiji zbog tuče ispred Skupštine grada Novog Sada, kancelarije SNS-a, ili zgrade FDU-a, već zbog masovne i miroljubive reakcije običnog sveta na takvo nasilje na ulicama i u njegovim medijima.
Nasilje je prosto teren nasilnika.
Ono protiv čega on ne ume da se bori su osmeh, iskrenost, pravednost, upornost i istrajnost studenata, suze, hrabrost i solidarnost njihovih roditelja, prijatelja, poznanika i komšija.
Zato se mora nastaviti istim putem kao proteklih devet meseci, sve do pobede na izborima. A to kada se dogodi, i policija će biti uz pobednike, a to je njegov kraj.
