Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu, pod Nenadom Stefanovićem, podiglo je optužni akt protiv bivše pomoćnice direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Danijele Maletić i jedne bankarske službenice, iako je prethodno advokat prvooptužene podneo zahtev upravo za izuzeće tog istog tužilaštva.
Advokat Ivan Ninić podneo je zahtev za izuzeće za VJT u Beogradu, kao i Apelacionog tužilaštva u Beogradu glavnoj tužiteljki Srbije Zagorki Dolovac, koja je nadležna da odlučuje o takvim zahtevima. U njegovom zahtevu se navodi da VJT ne može biti nadležan za Danijelu Maletić kao lice koje je postavila Vlada, već je kako propisuje zakon nadležno samo Tužilaštvo za organizovani kriminal. Takođe je Ninić tražio izuzeće zbog, kako je opisao, više zloupotreba ovlašćenja VJT-a. Osim zahteva za izuzeće, kojim se po zakonu zaustavljaju sve pravne radnje dok se o tome ne odluči, advokat Ninić je istovremeno podneo tužbu protiv VJT-a Prvom osnovnom sudu, kao i pritužbu Visokom savetu tužilaštva na rad istog tužilaštva. On je to učinio pre 11 časova 27. februara.
Više javno tužilašvo, koje nije čak ni saslušalo dve osumnjičene žene, tek je kasnije predveče istog dana izdalo saopštenje da je podiglo optužni akt protiv Danijele Maletić i bankarske službenice Milunke S. zbog navodnog odavanja „poslovne tajne banke“. U saopštenju VJT povodom toga se navodi: „Postoji opravdana sumnja da je Danijela M. tajne podatke dobijene od pomenute banke, a koji predstavljaju bankarsku tajnu i to detaljne podatke o prometu po računu investicionih fondova iz kojih se mogu utvrditi investitori i visina njihovih uloga i to za alternativni investicioni fond sa javnom ponudom koji nema svojstvo pravnog lica, za period od dana otvaranja računa 30. novembra 2023. godine do dana dostavljanja podataka 25. februara 2025. godine, saopštila i predala licu koje nema ovlašćenje za pristup navedenim podacima – NN novinaru nedeljnika Radar.“
Danijela Maletić je za Radar nakon nezakonitog privođenja, jer je za nju nadležan TOK, govorila da je u slučaju Vista rica postupala po službenoj dužnosti nakon što je dobila obaveštenja od banaka za sumnjive uplate u naprednjački fond
U saopštenju VJT koje vodi Nenad Stefanović, a koga sada kolege zovu i „nulti ćaci tužilac“, nije spomenut naprednjački fond Vista rica zbog čega se sve i dešava. Očito je i da tužilaštvo ne raspolaže bilo kakvim dokazima, jer se navodi da je navodno nešto dostavljeno „nepoznatom novinaru Radara“. Osim što nema ni „ko“, ne postoji ni „kada“, ni „kako“ je nešto dostavljeno, već se samo konstatuje: „Potom su u tekstovima od 11. i 25. novembra 2025. godine, 31. decembra 2025. godine nedeljnika Radar novinari V.C. i M.Ć. navodili imena investitora i dinarske i devizne iznose koje su ti članovi uplatili u fond“. Vlast je nastavkom odmazde nad dve žene pokušava da zaplaši sve koji bi istraživali sumnjivo poslovanje naprednjačkog fonda.
Danijela Maletić je za Radar nakon nezakonitog privođenja, jer je za nju nadležan TOK, govorila da je u slučaju Vista rica postupala po službenoj dužnosti nakon što je dobila obavešetenja od banaka za sumnjive uplate u fond Vista rica.
Advokat Ninić u zahtevu za izuzeće upozorio je na aposlutnu nenadlžnost VJT u Beogradu za njegovu klijntkinju. U tom zahtevu navodi: „Odredbom Člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije jemči svakome pravo da o njegovim pravima i obavezama, kao i o svakoj optužbi protiv njega, odlučuje nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. Ovo pravo na ‚zakonskog sudiju podrazumeva i pravo na ‘zakonskog tužioca’ koji je stvarno i mesno nadležan prema slovu zakona. Postupanjem VJT u Beogradu, koje je stvarno nenadležno za gonjenje pomoćnika direktora Uprave (lica koje postavlja Vlada), osumnjičenoj Danijeli Maletić je uskraćeno pravo na postupanje TOK-u kao jedinog zakonom ustanovljenog organa za ovaj tip krivičnog dela“.
U zahevu za izuzeće advokat Ninić je ukazao i na „zloupotreba diskrecionog ovlašćenja za prekvalifikaciju dela“. Obrazložio je da je „postupajuće VJT Beograd 19. 2. 2026. godine, putem tužilačkog saradnika, kontaktiralo branioca osumnjičene Danijele Maletić i navedenom prilikom je telefonom zakazalo saslušanje svedoka za manje od 24 sata uz usmeno obaveštenje o prekvalifikaciji krivičnog dela“. Tada je postupajući tužilac Aleksandar Milošević, koji je prethodno doneo pisano odluku i da će predmet uputiti TOK-u, saopštio advokatu Niniću da je zapravo više nije u pitanju zloupotreba službenog položaja već navodno odavanje poslovne tajne. Osumnjičene u tako kratkom roku nisu mogle da se odazovu na saslušanje, a sada je to isto tužilaštvo, čija je nadležnost odmah osporena, podiglo čak i optužni akt.
Zaključio je advokat Ninić da optužba za „tajnosti podataka služi isključivo kao manevar za izbegavanje obaveze ustupanja predmeta stvarno nadležnom TOK-u, što je nesporiv dokaz pristrasnosti i postupanja extra legem (izvan zakona)“.
Namera VJT Beograd da protivpravno zadrži kontrolu nad postupkom u kojem nije stvarno nadležno ukazuje na težak oblik procesne zloupotrebe usmerene na štetu osumnjičene
Ivan Ninić
Zatim ukazuje na „povredu prava na odbranu i prekratke rokove“ obrazlažući to pozivanje na saslušanje za manje od 24 sata i istovremeno usmenim obaveštenjem o prekvalifikaciji dela. Advokat Ninić je naveo i kako je VJT „svesno obmanjivao javnosti u vezi sa nadležnošću i TOK-om“.
„Posebno otežavajuća okolnost koja dokazuje pristrasnost je činjenica da je VJT u Beogradu javno plasiralo neistinitu informaciju da je predmet prosleđen TOK-u, a ta činjenica je konstatovana i u vreme preduzimanja procesnih radnji na Zapisniku o saslušanju osumnjičene od dana 12.02.2026. godine“, napisao je Ninić u zahtevu za izuzeće. On je podsetio i na tekst Radara, kada smo pitali TOK da li je dobio predmet protiv Danijele Maleteić, a oni su zvanično odgovorili da nisu.
„Ovakva svesna manipulacija činjenicama predstavlja grubu povredu člana 6. stav 4. Zakona o javnom tužilaštvu, koji obavezuje na istinito obaveštavanje javnosti. Namera VJT Beograd da protivpravno zadrži kontrolu nad postupkom u kojem nije stvarno nadležno (suprotno odredbama o stvarnoj nadležnosti iz člana 22. do 30. ZKP), ukazuje na težak oblik procesne zloupotrebe usmerene na štetu osumnjičene“, zaključuje advokat Ninić.
On je u zahtevu za izuzeće VJT-a kao razlog naveo i „kršenje pretpostavke nevinosti i netačne navode saopštenja za javnost“. Citirao je prvobitno saopštenje VJT, nakon hapšenja Danijele Maletić i bankarske službenice. U tom saopštenju se dve žene okrivljuju za zloupotrebu službenog položaja. Advokat Ninić u zahtevu ističe neistinu koju je tužilaštvo saopštilo o zadržavanju osumnjičene Maletić, kada je već bila puštena, jer je tada postupajući tužilac konstatovao da je za nju nadležan TOK. „Dodatno, tužilaštvo je iznelo neistinu da je osumnjičenoj Danijeli Maletić određeno zadržavanje do 48 sati, iako joj je zadržavanje u tom trenutku već bilo ukinuto“, piše advokat Ninić.
On u zahtevu za izuzeće navodi da je zbog kršenja pretpostavke nevinosti i netačnih navoda u saopštenju VJT za javnost u Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv ovog tužilaštva „podneta parnična tužba, po pravilima objektivne odgovornosti, a radi naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda i povrede pretpostavke nevinosti“. Upravo je, kako navodi, ova tužba protiv VJT-a još jedan razlog da ono ne može da postupa protiv njegove klijentkinje.
Osim pravnih nelogičnosti, ovde se nameće i ona očigledna – moralna, da je zapravo posao tužilaštava da progone one koji čine korupciju, a ne one koji ukazuju na nju
Zahtev za izuzeće Apelacionog tužilaštva u Beogradu advokt Ninić obrazlaže da je ono „nadležno za nadzor nad VJT-om“, ali da „nije preduzelo nikakve mere povodom javnog iznošenja neistina, kršenja pretpostavke nevinosti i manipulacija sa nadležnošću TOK-a“.
Postupak protiv dve žene iniciran je krivičnom prijavom protiv „nepoznatih izvršioca“ koju je podneo advokat fonda Vista rica Nemanja Aleksić. On, osim što ima klijente iz vladjućeg režima (bivšeg ministra Gorana Vesića koji se nalazi među okrivljenima u postupku TOK u slučaju „Nadstrešnica“), poznatiji je po incidentu sa policajcima. Na video-snimcima se vidi kako nasrće na policjace koji su ga zaustavili u saobraćaju, a Danas je otkrio da je po prvom testu na drogu bio pozitivan na amfetamin.
Prijava tog advokata bila je dovoljna da VJT u Beogradu, nesputano činjenicama i zakonima, izda nalog za privođenje Upravi kriminalističke policije pod Markom Kričkom, čiji pripadnici dovode u tužilaštvo dve žene sa lisicama na rukama. Kada je taj plan propao, a zatim je i advokat Ninić podneo zahtev za izuzeće kao i prijavu i tužbu, VJT je brže bolje podnelo optužni akt.
Osim pravnih nelogičnosti, ovde se nameće i ona očigledna – moralna, da je zapravo posao tužilaštava da progone one koji čine korupciju, a ne one koji ukazuju na nju.
