Novi Radar u tekstu „BIA proverava računare nepodobnih sutkinja“ otkriva kako je pod plaštom navodnog „hakerskog napada“, Ministarstvo pravde poslalo BIA da preuzme računare sutkinja Višeg suda u Beogradu – upravo onih koje su stale uz studente i otvoreno kritikovali pritiske vlasti. Iako ni tužilaštva za visokotehnološki i organizovani kriminal nemaju nikakva saznanja o tom slučaju, režim je našao način da zaviri u njihove podatke. Radar donosi detalje kako su Ana Milošević, Ksenija Marić, Olivera Đurić i Ivana Ramić postale mete zbog svojih odluka i javnih istupa – od odbijanja da se studentima odredi pritvor do upozorenja Vučiću da krši Ustav. Da li je „hakerski napad“ bio samo dimna zavesa za politički obračun?
Za novi Radar piše i istoričar Milan St. Protić povodom četvrt veka posle pada Miloševića, navodeći da Srbija ponovo živi terminalnu fazu jednog autokratskog sistema. Protić upoređuje poslednje dane Miloševićevog režima sa sadašnjim Vučićevim – isti rukopis, samo vulgarizovaniji, isti metod, ali nepismeniji, isti mentalitet, samo bahatiji. Podseća na ključne greške koje su srušile Miloševića i upozorava da današnja vlast stoji na istim klizavim temeljima. Za razliku od 2000, danas studenti preuzimaju štafetu, dok međunarodna zajednica i dalje toleriše Vučića jer „želi, ali ne može“ da bude novi Milošević. Protić predviđa da će režim pasti iznutra, od onih kojima je dozlogrdilo, i poručuje: s Miloševićem je otišla čitava era, a sa Vučićem će otići samo on.
Radar otkriva i kako je država u okviru priprema za Ekspo 2027. odobrila čak tri miliona evra subvencija za rekonstrukciju hotela Union – objekta u vlasništvu Vladana Miketića, funkcionera Crvene zvezde i potpredsednika Sportskog društva, koji je pritom optužen za teško ubistvo u pokušaju kao deo kriminalne grupe „Vračarci“. Prva tranša za hotel od 900.000 evra već je uplaćena, iako u bazi nema ni zahteva za građevinsku dozvolu. Miketić, uhapšen 2022. zajedno s grupom Nikole Vuševića Džonija, i dalje se brani sa slobode uz jemstvo, vodi sedam firmi (od kojih je pet osnovao nakon optužnice) i sedi u upravi Zvezde uz podršku Zvezdana Terzića.
Za samo godinu dana Vučić je ugovorio nabavke oružja vredne 5,5 milijardi evra – dva i po puta više od godišnjeg vojnog budžeta Srbije. Dok se bolnice raspadaju, vlast bez tendera sklapa poslove sa Francuzima, Izraelcima, Rusima i Kinezima, sve u ime „modernizacije vojske“. Stručnjaci za novi Radar otkrivaju pravu pozadinu – kupovina oružja nije odbrana zemlje već kupovina podrške za opstanak režima. Pitanje je i gde nestaje višak milijardi. Vojni analitičari ukazuju da razlike u cenama ukazuju na provizije i korupciju.
Iza akronima JZO krije se nova batinaška struktura režima, formirana posle atentata na Đinđića, a danas pretvorena u paravojnu silu za obračun sa građanima, o čemu piše i novi Radar. Na njenom čelu je Marko Kričak, bivši prodavac automobila koji na proteste stiže u crnom „mercedesu brabusu“ od pola miliona evra. Njegova jedinica, formalno zadužena za zaštitu ličnosti, faktički hapsi, prebija i zastrašuje demonstrante, dok unutar nje deluje i „Antiteroristička grupa“ specijalizovana za otimanja po ulicama. Radar donosi detalje o nezakonitim akcijama JZO, koordinaciji s vrhom vlasti i čak preuzimanju poslova oko obezbeđenja Ambasade SAD, što je do sada bio domen isključivo Specijalne antiterorističke jedinice. Advokati i svedoci tvrde da je tortura, pretnje silovanjem i lomljenje telefona postalo svakodnevica.
Novi Radar bavi se i slučajem Uroša Momirovića, brata bivšeg ministra Tomislava Momirovića kome je država odobrila subvencije od skoro 900.000 evra za fabriku u Vranju i već uplatila prvu ratu od blizu pola miliona. Ugovorom su obećana ulaganja i 200 novih radnih mesta, ali izveštaji pokazuju da Mona Manufaktura ima tek šezdesetak zaposlenih.
Za Radar govore i pišu Vladan Perišić, Joška Fišer, Dragan Velikić, Slobodan Giša Bogunović, Ilja Hržanovski
