Vraćanje školstva u „normalu“ koštalo je mnoge direktore njihovih funkcija, naročito one koji su otvoreno podržavali studentske proteste. Oni na strani režima postali su još brutalniji početkom nove školske godine, kada je više od stotinu profesora ostalo bez posla ili produženja ugovora. Na njihova mesta stupili su ljudi bez ikakvih kompetencija, osim stranačkih. Brojni školski odbori i saveti roditelja nezakonito su rasformirani, a umesto njih postavljene prinudne uprave – sve kako bi se zadržao privid stabilnosti u osnovnom i srednjem obrazovanju.
Šta od toga dobijaju đaci, vlast ne zanima, ali interesuje njihove roditelje koji su krenuli da se udružuju, polako postajući nova snaga otpora. Neki su glasniji i organizovaniji, dok drugi još uvek ćute. Stoga su tek pojedini primeri poznati javnosti. Radar istražuje šta se sve zbiva po Srbiji u ime njenog disciplinovanja.
Gimnazija „Stevan Sremac“ iz Niša
Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ prva je od srednjoškolskih ustanova u tom gradu koja je ušla u blokadu nastave decembra 2024, a nju je sledila i većina ostalih. Izdržavši tromesečno ukidanje plata, profesori „Sremca“ vratili su se u učionice poslednji, kad se opsena „normalnog“ uveliko stvarala u srpskoj prosveti.
Kolektiv je bio jedinstven, podržan od tadašnje direktorke Vere Dujaković, koja se zato našla na takozvanoj julskoj listi za odstrel, čije sprovođenje je izvršavao ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, zato nazvan „ministrom osvete“.
Dujaković je ipak smenjena tek 18. avgusta, tik uoči početka nove školske godine, a na njeno mesto postavljena v. d. direktora Radmila Stoiljković, profesorka hemije iz ove ustanove.
„Kako njena ambicija nadmašuje njenu sposobnost, Stoiljković se nije snašla ni sa organizacionim problemima, ni onim vezanim za školsku zgradu iz 1922. Naime, na zgradi je pre 10 godina loše izvedena rekonstrukcija krova, pa je vremenom došlo do oštećenja plafona. Poslednji sprat je stoga zatvoren za upotrebu, pa su učenici treće i četvrte godine izmešteni u OŠ ‘Ćele kula’. O uslovima premeštanja učenika, v. d. direktora nije blagovremeno obavestila roditelje“, objašnjava Saša Popović, otac učenika trećeg razreda, i član Saveta roditelja.
S druge strane, Stoiljković je revnosno sledila naloge „odozgo“, ne produžavajući ugovore profesorima koji su učestvovali u blokadi nastave. Njihove zamene, praktično skupljene s koca i konopca, nisu predstavljene ni kolektivu ni đacima, suprotno protokolu, a ovo je izazvalo revolt preteklog nastavnog osoblja. Pobunili su se i stariji đaci, „shodno svom adolescentski pojačanom osećaju za nepravdu“, a njih podržali roditelji.
„Na sav taj haos nadovezao se incident sa batinašima, u kom su trojica mladića, naoružana močugama i bakljama, i u pratnji psa, krenula na maturante ‘Sremca’, izmeštene u OŠ ‘Ćele kula’. Samo zahvaljujući pribranosti prisutnih profesora izbegnut je veći incident. Tužilaštvo je pokrenulo postupak u vezi sa ovim izgredom, ali još uvek nije saopštilo ko su napadači na učenike ‘Sremca’”, Popović nastavlja.
Došlo je do još jednog ekscesa, uzrokovanog neažuriranjem e-dnevnika. Na jedan od časova fizičkog (četvrtog razreda), došao je novi, neidentifikovani profesor, a kako ga đaci nisu poznavali, pozvali su svoju razrednu Danijelu Gašević. Sprečavanjem da čas održi ovaj, i za nju anonimus, Gašević je „zaradila“ tužbu, koju je protiv nje podnela Stoiljković, a na ime „uskraćivanja prava na rad“ (praktično N. N. licu). Tokom informativnog razgovora u policiji, njoj je pozlilo, te je otvorila bolovanje.
Režim „specijalnog vaspitanja“ pretrpeli su i daroviti đaci. Profesorima „Jovine“ gimnazije sa Prirodno-matematičkog i Fakulteta tehničkih nauka, koji su ovaj posao valjano obavljali i po više od dve decenije, nisu produženi ugovori
Maturanti su onda ušli u blokadu, tražeći od v. d. direktora da im zvanično predstavi nove učitelje i obelodani njihove kompetencije. Prvi je zahtev Stoiljković ispunila, ali je drugi probala da zaobiđe retorikom „koja je ličila na vređanje inteligencije“. Roditelji su ipak ubedili decu da se vrate u školske klupe, u nameri da borbu nastave pravnim putem.
Nastava se i dalje odvija haotično. „Raspored časova je promenjen deset puta od 1. septembra. Dešavalo se da po tri profesora dođu na jedan čas, dok za informatiku, recimo, nema nastavnika, budući da dosadašnjem nije produžen ugovor, a novi nije angažovan, s obzirom na manjak takvog kadra na tržištu rada. Profesori drugih profila odbijaju da prihvate angažovanje, u svetlu opšte atmosfere u gimnaziji“, Popović ističe.
„Jovina“ gimnazija u Novom Sadu
Po identičnom scenariju opšteg rasula, funkcioniše ogroman broj škola po Srbiji. Razlike postoje samo u nijansama – kada je koja ušla u protest, bez koliko je profesora ostala, kakve je nove „kadrove“ dobila, koji su im direktori nametnuti da sprovedu plan vlasti – „potpuno uništenje školstva“, kako podozrevaju sagovornici Radara.
Slučaj „Jovine“ gimnazije u Novom Sadu jedan je od najpoznatijih javnosti: ta škola od nacionalnog značaja, stupila je u blokadu 16. decembra 2024, jer su đaci, između ostalog, zatražili da se povuče zvanično izvinjenje tadašnjem premijeru Milošu Vučeviću, koji je tvrdio da je njegov sin, a učenik Gimnazije, bio prinuđen da prisustvuje komemoraciji „15 minuta tišine“ za poginule na novosadskoj Železničkoj stanici (čiji je broj tada bio 15).
Blokadi je prethodio više puta ponovljeni zahtev đaka da direktor Radivoje Stojković (poznat po klečanju u školskom dvorištu) sazove učenički parlament sa ovom temom, ali se on o to oglušio i čak je određene učenike pozivao na razgovor u pratnji policije. Tek kad su učenici shvatili da direktor nije spreman za komunikaciju, i da „brine samo za sebe i određene profesore“, pala je odluka o blokiranju, kako primećuje Tamara Injac, majka dva „Jovina“ maturanta.
Od tada su se protesti, javni časovi i slična okupljanja svaki čas ponavljali, proširujući se i na građane Novog Sada, pa je 8. aprila direktor zaključao školu, navodno zbog straha za „bezbednost profesora koji žele da rade“. Do zaključavanja je došlo i 1. septembra, kad je nastava preseljena u Mašinsku, Hemijsku i Saobraćajnu školu, bez ikakvog zvaničnog (i logičnog) razloga, što je aminovala pokrajinska vlada.
Nezvanični povod – narušena statika školske zgrade, potpuni je nonsens, budući da su se ovde tokom leta održavali prijemni ispiti i druge aktivnosti, kako Injac zapaža.
„Zatim je, 3. septembra, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje razrešio Školski odbor Gimnazije, a sutradan formirao privremeni, koji će funkcionisati dok se ne obrazuje redovan ŠO. Za to je potrebno da se konstituiše Savet roditelja, što je direktor opstruisao, i da se održi Nastavničko veće, što se ne dešava već mesecima“, naglašava sagovornica Radara.
Režim „specijalnog vaspitanja“, pretrpeli su i daroviti đaci, čije je obrazovanje specifičnost „Jovine“ gimnazije. Naime, profesorima sa Prirodno-matematičkog i Fakulteta tehničkih nauka, koji su ovaj posao valjano obavljali i po više od dve decenije, nisu produženi ugovori. Oni su zamenjeni redovnim profesorima „Jovine“, na ovaj način dodatno opterećenim, ali i drugim nastavnicima sa neodgovarajućim ili nepoznatim kvalifikacijama.
Raspored časova je takav da neki profesori trče od škole do škole, a drugi gube vreme tokom velikih pauza između časova, ni jedni ni drugi ne dajući svoj maksimum. Đaci često imaju i po 10 časova dnevno, a informatiku uče u učionicama bez računara. Direktor je otvorio bolovanje, kao i nekolicina profesora. Roditelji se zbog svega toga pitaju „kome je u interesu da uništi 200 godina tradicije škole koju upisuju najbolji novosadski učenici?“.
Peta beogradska gimnazija u Beogradu
Petu beogradsku gimnaziju „proslavio“ je dolazak v. d. direktora Danke Nešović, ili Lejdi Dron Danke, kako je samu sebe prozvala, budući prethodno direktorka PEP Akademije za avijaciju (koja se bavi obukom za pilote dronova). Njen nabusit stav, pun pretnji, izazvao je jednodušno negodovanje profesora i đaka, i prvi od protesta, 26. januara. Inače, Nešović je postavilo Ministarstvo prosvete na mesto Borke Popović, koja je podnela ostavku nakon što je u javnost procurilo da je vršila pritisak na zaposlene koji podržavaju studente.
Direktorki Pete beogradske gimnazije pratnja nije bila dovoljna da se oseti bezbednom, pa je školu zaključavala zabranivši roditeljima ulazak, time je izazvala nove talase protesta đaka i profesora, od kojih je neke zbog toga otpustila
Navodno uplašena odijumom na koji je naišla, Nešović je zatražila i dobila policijsku pratnju. Ovo je ministar Vuk Stanković prokomentarisao kao „nenormalno“, a posledicu „blokaderske logike koja nanosi ličnu patnju ljudima spremnim da preuzmu odgovornost“.
Kako joj pratnja nije bila dovoljna da se oseti bezbednom, školu je zaključavala u nekoliko navrata, zabranivši roditeljima ulazak, i time izazvala nove talase protesta đaka i profesora, od kojih je neke zbog toga otpustila. Početak nove školske godine, doneo je nove „kontroverzne“ poteze Lejdi Dron Danke.
„V. d. direktora nije produžila ugovore za čak 19 profesora, dok je njih petoro pretrpelo suspenziju, dobijajući samo 30 odsto plate. Suspendovala je i PP službu (pedagoga i psihologa). Kadar koji je dovela liči na grotesku“, navodi Nemanja Milošević, otac učenice trećeg razreda Pete beogradske.
Ta „groteska“ obuhvata novog nastavnika matematike koji prepisuje rešenja zadataka sa telefona, i ne vlada ni osnovnim matematičkim pojmovima, ali zato iznosi svoje političke stavove pred đacima. Učenicima se preti socijalnom službom i tužbama. Đaci II/11 dobili su kolektivno ukor razrednog starešine, i svima im je smanjena ocena iz vladanja. I pored toga, oni ostaju složni u borbi protiv nepravde, kako navode u nedavnom saopštenju, pozivajući i druge da im se pridruže.
Zatim, „Školski odbor je razrešen, a da članovi nisu dobili rešenje, i uvedena prinudna uprava na krajnje netransparentan način. Savet roditelja nije konstituisan iako je prošao zakonski rok (15. septembar). Zato nije razmatran ni godišnji plan škole, ako ga uopšte ima, pa smo protiv Nešović podneli krivičnu prijavu“, Milošević nastavlja s nabrajanjem.
Karakteristika Lejdi Dron Danke je da sve naredbe prenosi „usmenim predanjem, bez pisanog traga i protivzakonito“, kako on ističe. Takođe, ona odbija svaki razgovor sa roditeljima, i dalje im braneći ulazak u zgradu, pa nikakav svrsishodni dijalog nije uspostavljen. Đaci, listom vredni i daroviti, u školu idu kao na robiju.
U Devetoj beogradskoj gimnaziji, učenici, revoltirani pretnjama i uvredama direktorke
Tatjane Šuković i psihologa Viktora Vicanovića, stupili su u utorak, 7. oktobra, u blokadu nastave do 13. oktobra, za kad je zakazan ulazak u štrajk nastavnog osoblja. Ministarstvo prosvete za to vreme traži od direktora škola da preipitaju odgovornost profesora i đaka u širećoj tendenciji obustave nastave.
Ovo je samo deo problema, koji su ujedinili novu snagu protesta u inicijativu Roditelji Beograda, s tendencijom širenja na Novi Sad, Niš, Kragujevac… Sve njih spaja želja da nešto dobro ostave narednim generacijama, osuđenim na propast nakaradnom logikom vlasti. „Jedino što nisu oteli, već kupili, jesu diplome, pa je logično da obrazovanje vide kao svog prirodnog neprijatelja. Njihov cilj je da strahom i represijom zatru svaku slobodnu misao i da od nas naprave robove, držeći se recepture istočnjačkih despotija“, Milošević zaključuje.
Osnovna škola „Pavle Savić“ u Mirijevu
Dok školstvo ropće, ministar Vuk Stanković tvrdi da je sve (nabrojano) urađeno po zakonu i u skladu sa stvarnim potrebama obrazovnog procesa, kao i da su svi napadi na državne odluke „maliciozni i visokoispolitizovani“. I, naravno, obećava povećanje plata prosvetnim radnicima. To naravno neće rešiti ono što muči prosvetu.
Tako je OŠ „Pavle Savić“ u Mirijevu, najveću u Beogradu, i jednu od najvećih u Srbiji, sa oko 2.200 učenika, i čak po 11 odeljenja jednog razreda, osam godina uspešno vodio direktor Milan Krstić. Dok, početkom septembra nije iznenada smenjen. „Inicijalna kapisla bilo je to što je Školski odbor krajem prošle školske godine raspisao tender za pet školskih prostora za sportske aktivnosti, bez saglasnosti Saveta roditelja“, objašnjava Dejan (prezime je poznato redakciji), jedan od roditelja.
Kako se direktor Krstić nije složio sa datim tenderom, pokrenut je postupak njegove smene, na osnovu iznenadne posete prosvetne inspekcije koja je ustanovila „nepravilnosti“. Takve, da bi mogle da se reše za dva sata, kako naš sagovornik naglašava. Ipak je Krstić smenjen za samo četiri dana, uprkos otvorenom nezadovoljstvu školskog kolektiva i većine roditelja.
Na njegovo mesto prvo je došla v. d. direktora Ivana Milošević, ostavši na toj funkciji jedan dan. „Zahtevali smo da se vrati Krstić, ili da se izabere neko ko ima podršku kolektiva, i čija je profesionalnost u rangu bivšeg direktora“, Dejan ističe.
Ministarstvo prosvete je onda dovelo Nenada Tasića, izazvavši još veći revolt nastavnika i roditelja, pa se ovaj „zaključao u školski WC, i odatle pozvao policiju“. Po izlasku iz škole, Tasić je izviždan, a sva 74 odeljenja ponovilo svoje zahteve u pisanoj formi.
Nastavnici su zatim ušli u trodnevni štrajk, a svega pet odsto dece je dolazilo u školu. Budući da Ministarstvo nije razmotrilo to što je od ove instance traženo, proglašen je štrajk upozorenja, a zatim, prošle nedelje, i zakonski štrajk, u režimu rada od 30 minuta. U svemu tome Tasić se nije snašao, pa je ili „odbijao komunikaciju“, „ili nije znao da odgovori na pitanja zaposlenih i roditelja“.
OŠ „Pavle Savić“ u Mirijevu, najveću u Beogradu, i jednu od najvećih u Srbiji, sa oko 2.200 učenika, i čak po 11 odeljenja jednog razreda, osam godina uspešno je vodio direktor Milan Krstić. Dok, početkom septembra, nije iznenada smenjen
Zbog „konfuzije i nepovezanih rečenica“ v. d. direktora, zvanično je zatražena procena njegove profesionalne sposobnosti, po Dejanovim navodima.
Nadležne komisije bi morale da imaju u vidu i to što zbog njegove zbunjenosti (ili neagilnosti), nisu sprovedene javne nabavke za ketering, osiguranje učenika i obezbeđenje škole. Zbog prvog đaci zamalo da ostanu bez obroka, drugo je ugrozilo isplatu nadoknada za povrede, a treće pretilo rizikom od nečijeg nasilnog ponašanja, što je sve protiv zakona.
Ako je ovo tek potencijalno opasno, curenje vode sa krova koji prokišnjava direktno na strujomer, predstavlja neposrednu pretnju po život đaka i nastavnika.
„S druge strane, sednicu povodom imenovanja Tasića, Školski odbor je odlagao, tvrdeći da škola ’nije bezbedna’, ipak dozvoljavajući đacima da pohađaju nastavu“, ističe naš sagovornik, i dodaje da je sam direktor izabran – onlajn, plašeći se „razularene horde“, kako je načelnik Školske uprave Beograda Dragan Filipović nazvao protestne šetače Mirijevom, među kojima su tog 17. septembra mahom bili roditelji đaka OŠ „Pavle Savić“.
Prošle nedelje mnogi su profesori ili otvorili bolovanje, ili su iz drugog razloga bili odsutni. Kako direktor nije obezbedio zamenu, deca su boravila sama u učionicama i u školskom dvorištu. Od najmlađih su stizale poruke tipa „mama, mi smo sami, šta da radimo“. Zakucavši na vrata v. d. direktora, po savetu roditelja, naišla su na – prazan kabinet.
Tasić je napustio i poslednju sednicu nastavničkog veća, sa opaskom o „neprimerenom ponašanju“ nastavnika i učitelja, premda on sam opstruira svaku delotvornu komunikaciju.
Alarmantno je bilo ugrađivanje kamera u đačkim toaletima, uprkos mogućnosti da se snimci prosleđuju na pedofilske sajtove. Na sve primedbe, direktorka Devete beogradske gimnazije kaže: „Šta hoćete, ja sam napravila ovu školu“
„Da se razumemo, mi nemamo ništa lično protiv tog čoveka, ali njegov CV ubedljivo govori protiv njega“, naglašava Dejan. Ne ulazeći u problematiku Tasićevog dolaska u Beograd iz Bujanovca, gde je bio direktor OŠ „Branko Radičević“, pa je republička prosvetna inspekcija zbog nepravilnosti poništila konkurs na kom se kandidovao za drugi mandat (kako se spekuliše). Tasićev izbor na mesto v. d. direktora u OŠ „Pavle Savić“ mnogi povezuju sa revnosnim stranačkim angažmanom u SNS-u.
Deveta beogradska gimnazija, na Novom Beogradu
Deveta beogradska gimnazija, na Novom Beogradu, predstavlja izuzetak od mnogih drugih škola po nekim aspektima. Školska zgrada nije ruina, već renovirana 2023, i opremljena pametnim tablama, ergonomskim stolicama, dve klime po učionici… Ali, puštena je u rad pre pribavljanja upotrebne dozvole, kako ističe Boris Bogdanoski, otac učenice drugog razreda. Direktorka Tatjana Šuković „tera“ već drugi mandat, pa bi se reklo da ima nekih zasluga.
Roditelji su dugo bili uljuljkani dobrim uslovima školovanja svoje dece, pa i pomireni sa hibridnim režimom nastave tokom protesta u prosveti. A onda su se naglo probudili, negde u februaru, kad su blokade zahvatile i ovu gimnaziju.
„Zbunjeni onim što se dešava, mi roditelji zatražili smo prijem kod direktorke. Međutim, ona nije htela da nas primi grupno, već jedan na jedan, kako bi mogla da nas izmanipuliše, što nam je prvo zasmetalo. Zatim, odbijala je da odgovori na važna pitanja, a bilo je i pokušaja izbora podobnih roditelja u Savet i Školski odbor. Bilo nam je neprihvatljivo i to što tetkice cepaju transparente koje su pravili pobunjeni učenici, i, još više, što se deca nazivaju teroristima i ekstremistima“, kaže naš sagovornik.
Buđenje je vodilo pomnom kopanju po dokumentaciji, te su spoznate mahinacije, vezane za đačke ekskurzije. Za njih je raspisan tender pre dobijanja saglasnosti Saveta roditelja, i izabrane su bez validne komisije, pa su mogle recimo da koštaju oko 30.000 dinara za dve noći provedene u Kladovu (i okolini). Isplata dnevnica otvorila je sumnju za „utaju poreza“. Vođa puta uglavnom je sama direktorka, u situaciji da zaradi i 2.500 evra po jednoj ekskurziji.
Još alarmantnije bilo je ugrađivanje kamera u đačkim toaletima, uprkos mogućnosti da se snimci prosleđuju na pedofilske sajtove (baš kao i u OŠ „Knez Sima Marković“ u Barajevu). „Međutim, na sve naše primedbe, opravdane, direktorka kaže – šta hoćete, JA sam napravila ovu školu“, Bogdanoski kaže, kao da citira našeg predsednika. Pa šta reći o takvoj komunikaciji?
Sve pobrojano, i dalje je samo deo problema našeg obrazovanja, „prirodnog neprijatelja vlasti“, što bi rekao Nemanja Milošević. Može se očekivati da će se i drugi roditelji ohrabriti primerom svojih sapatnika i budućih saboraca protiv režima, usmerenog na neopismenjavanje budućih generacija. Osvetnički prema svojim političkim neistomišljenicima, oni se svete jednom od stubova napretka države.
