Kad te neće, neće te. U samo dve nedelje, objavljen je izveštaj Evropske komisije o Srbiji koji je ocenjen kao najnepovoljniji do sada, iz Moskve je stigla eksplicitna packa zbog dvolične politike Aleksandra Vučića, Rio Tinto je odlučio da pauzira projekat Jadar, a SAD su zabranile rad NIS-u do izlaska Rusije iz vlasništva.
U slučaju Jadra, odluka je mogla proći neopaženo (uz sve što se dešava, puko odsustvo vesti o planiranom rudniku ne bi nikome skrenulo pažnju) da Blumberg nije došao do internog dokumenta u kome se govori o odluci menadžmenta da projekat stavi u režim „nege i održavanja“, u sklopu napora novog generalnog direktora Rio Tinta Sajmona Trota da pojednostavi portfolio kompanije i da se „prioritet da kratkoročnim prilikama“. Konkretnije, navedeno je da usled slabog napretka u pribavljanju potrebnih dozvola, kompanija više nije u poziciji da održi dosadašnji nivo ulaganja u projekat.
Status strateškog projekta zahteva od nas da ispunimo standarde EU za zaštitu životne sredine i ljudskih prava, a to će se odraziti na konačni kapitalni trošak
Čed Bluit
Iako su iz domaćeg PR tima Rio Tinta proletos tvrdili kako odlazak Jakoba Štausholma sa mesta generalnog direktora „neće imati nikakav uticaj na projekat Jadar“, ni oni nisu demantovali Blumberg već precizirali da će se sprovesti sveobuhvatna procena troškova i resursa, a u međuvremenu se truditi da zadrže prava nad lokalitetom. Štaviše, tvrdnja da će „u procesu tranzicije“ fokus biti na pružanju podrške zaposlenima, sluti i na moguća otpuštanja.
Čak se i poslednja važna vest za projekat, odluka EU da proglasi Jadar projektom od strateškog značaja, sada čini da je više odmogla nego pomogla rudarskoj kompaniji. Pošto je uprkos višegodišnjem uveravanju da će se u rudniku sve raditi po najvišim međunarodnim standardima, direktor projekta Čed Bluit izjavio da se stara procena potrebnih ukupnih ulaganja od 2,55 milijardi evra mora ažurirati, uz napomenu da „status strateškog projekta zahteva od nas da ispunimo standarde EU za zaštitu životne sredine i ljudskih prava, a to će se odraziti na konačni kapitalni trošak“. Da li to znači da je dostizanje EU standarda zapravo skuplje od dostizanja najviših na svetu, ili je ranija tvrdnja bila samo marketing, nije precizirao.
Ipak, nisu svi uvereni da je budućnost rudnika litijuma dovedena u pitanje.
„Da li su otišli? Naravno da nisu, pauza nije kraj. I mislim da je ovo jako slično prvom primeru stavljanja tačke na rudnik. Ako je ono bila tačka, onda možemo misliti kakva je tek pauza. Ali ljudi treba da se umereno raduju, zato što proces dobijanja dozvola traje dugo upravo zahvaljujući kolektivnom buntu i svim žalbama koje su slate prilikom određivanja obima i sadržaja Studije uticaja rudnika. Poslato ih je preko deset hiljada i znamo ljude koji su odgovore ministarstva dobili u julu, pa i pre dve nedelje, a mi još uvek nismo dobili na našu. Sa druge strane, Ministarstvo rudarstva nije prekinulo postupak izdavanja odobrenja za eksploataciono polje, infrastruktura za potrebe rudnika se i dalje gradi parama poreskih obveznika, u toku su radovi na gasovodu… Tako da kompanija može da se restrukturira i gleda svoje finansije, ali što se tiče nas u Srbiji, taj rudnik je živ“, kaže Bojana Novaković, aktivistkinja iz Marša sa Drine.
Jadar je i dalje ubedljivo najmanje popularan projekat vlasti – manje i od Nacionalnog stadiona i Ekspa
Đorđe Vukadinović
Međutim, upravo iz te organizacije su utvrdili jedno neobično ponašanje države. Iz dokumenata koje su dobili iz Ministarstva rudarstva kao informaciju od javnog značaja, vidi se da je Rio Sava 22 puta tražila da joj se produži rok za kompletiranje dokumentacije potrebne za odobrenje eksploatacionog polja, neophodnog za iskopavanje litijuma. Sve do „stavljanja tačke“, Ministarstvo je uredno pozitivno odgovaralo na takve zahteve, ali to nije učinilo nijednom od 2022. godine – čak ni nakon što je Ustavni sud vratio projekat u život. Zapravo, više nisu odgovarali ikako, tako da je nejasno da li je postupak i dalje u toku, a ako jeste, po kom osnovu.
Drugi signal da nešto škripi, predstavlja činjenica da je isteklo godinu dana od kada je Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo Rešenje o obimu i sadržaju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu rudnika, a još uvek nismo čuli da je kompanija zatražila saglasnost na studiju u tom predviđenom roku. Odnosno na trećinu studije, pošto je država prethodno dozvolila Rio Tintu da projekat rasparča na tri dela, kao da sam rudnik, postrojenje za preradu rude i jalovište nemaju veze jedno sa drugim, nego da će se u postrojenju prerađivati ruda ko zna odakle, a na deponiju odlagati otpad iz nekog inostranog rudnika.
I dok iz Marša sa Drine smatraju da najavljena pauza otvara prostor predsedniku Srbije da kontroliše narativ, utiša otpor uoči izbora i ostavi otvorena vrata za kasniji povratak projekta, pitanje je da li posle svega postoji bilo kakva taktika koja se može odraziti na javno mnjenje.
Iz Marša sa Drine smatraju da najavljena pauza otvara prostor predsedniku Srbije da kontroliše narativ, utiša otpor uoči izbora i ostavi otvorena vrata za kasniji povratak projekt
„Nakon parlamentarnih izbora u decembru 2023. i lokalnih u junu 2024, vlast je smatrala da je teren dovoljno raščišćen i ne samo što je oživela projekat nego i ušla u njegovu agresivnu promociju. Računajući na apatiju i depresiju javnosti i opozicije nakon izbora, i smanjenu pažnju tokom leta, situacija je predstavljena kao da je već gotova. Međutim, efekat je bio vrlo neočekivan, zato što se ni iz čega stvorio masovan otpor koji se proširio po bukvalno celoj Srbiji. U našem prvom istraživanju u kome smo postavili pitanje o projektu, svega 25 odsto ispitanika je podržavalo otvaranje rudnika, a 55 se protivilo. Među protivnicima je bilo i simpatizera vlasti, više SPS-a nego SNS-a, a gotovo trećina birača SNS-a je bila neizjašnjena. Kampanja je nastavljena proglašavanjem protivnika projekta stranim plaćenicima i izdajnicima koji rade protiv Srbije, ali to definitivno nije dalo efekta, pošto kada smo ponovili istraživanje dva meseca kasnije, podrška se dodatno smanjila, a protivljenje poraslo na oko 60 odsto“, kaže Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli (NSPM).
Takvi rezultati uz protest na Terazijama koji je bio jedan od najmasovnijih skupova do tada u Beogradu, uprkos vrućini, doveli su do nagle promene narativa.
„Vučić lično je pokušao da se prebaci iz uloge aktivnog lobiste Rio Tinta u ulogu strogog sudije koji neće dozvoliti ni da se jedan ašov zabode dok ne budu dobijene najveće garancije ekološke bezbednosti. Međutim ni to nije dalo neki naročiti efekat, tako da se prešlo na treću strategiju, da se tema gurne pod tepih. Odnosno, da se na institucionalnom planu nešto pomera, ali da se o tome minimalno priča u javnosti, zato što su shvatili da bi daljim lobiranjem ugrozili sopstveni rejting. Kada nam se dogodila nadstrešnica, tema litijuma je otišla u treći plan, ali ove godine smo videli da se rejting Rio Tinta nije bitno popravio, sem što je deo ranije neodređenih SNS pristalica u ovoj atmosferi opšte polarizacije za i protiv vlasti, naveden da ‘proguta’ i litijum, kad su već progutali priču o nadstrešnici kao zaveri i diverziji. Ali tu je reč samo o nekoliko procenata, dok je protivnika ostalo koliko je i bilo, a Jadar je i dalje ubedljivo najmanje popularan projekat vlasti – manje i od Nacionalnog stadiona i Ekspa“, dodaje Vukadinović. I ističe da sve to vreme, ni Rio Tinto ni vlast nisu izašli sa kontrabrojkom o podršci projektu, koja bi se razlikovala od nalaza NSPM da je šetala između 18 i 25 procenata.
Da li su otišli? Naravno da nisu, pauza nije kraj. I mislim da je ovo jako slično prvom primeru stavljanja tačke na rudnik. Ako je ono bila tačka, onda možemo misliti kakva je tek pauza
Bojana Novaković
Što naravno može biti motiv kompaniji da preispita isplativost projekta, pogotovo kada uzmemo u obzir da je tržišna cena litijuma pala za 85 posto u odnosu na svoj vrhunac iz 2022. godine i već duže se drži na tom niskom nivou. Kao i da su ovogodišnje promene na čelu rudarskih kompanija tumačene u ključu lova na nove izvore ne litijuma, već bakra koji je potreban za brojne aktuelne tehnologije.
A dok se na sajtu Rio Tinta mogu naći otvoreni konkursi za radna mesta na svim kontinentima, u Kanadi, Kolumbiji, Mongoliji, Australiji, Gvineji, Francuskoj… zaista ne postoji više nijedno u Srbiji. Ostaje još da vidimo da li je ponestalo sredstava i za PR agencije koje su vredno slale demantije na svako kritičko pisanje medija o projektu Jadar.
