Dragi prijatelji i kolege, zahvaljujem vam na podršci! Kao što vam je poznato, juče sam dobio odluku Apelacionog suda, ali vas molim da ne žurite sa čestitkama. Moram da napišem ovaj komentar, jer je važno da razumete šta se zaista dogodilo.
I dalje sam u kućnom pritvoru. Nemam posao, nemam sredstava za život, a imam jedan dopušten sat van kuće, nemam medicinsku negu. Ništa se nije promenilo.
Nepokolebljiv sam u igri opstanka, ali vreme ne radi u moju korist – kirija, hrana, voda, lekovi, advokati. Novo saslušanje? Plati hiljade evra. Odakle da ih nabavim?
Slučaj je vraćen nižem sudu na ponovno odlučivanje. U prevodu na normalan jezik, poruka Apelacionog suda glasi „Imate vremena da popravite greške i od Belorusije zatražite informacije koje su neophodne za zakonito izručenje“. Belorusija može da pošalje nekoliko novih krivičnih prijava. Ima vremena, ima prilike, ali ne za mene…
Niko ne zna koliko sam zaglavljen na ovom „terminalu“ između istoka i zapada, i koliko će mi moralne, materijalne, fizičke snage biti potrebno.
Trenutno me ne isporučuju, ali proces nije obustavljen.
Moje se prilike nisu popravile, postale su čak i gore – niži sud je dobio uputstvo da ispravi greške u svom slučaju kako bi procedura izručenja bila pravno valjana.
Ne predajem se, ali sam razočaran. Sud nije doneo nikakvu značajnu odluku, poslao je slučaj na reviziju treći put, jer je materijal suviše „sirov“. Ali to nije moja greška. Zašto sam onda u pritvoru?
Sa jedne strane je dobro to što me ne izručuju. Sa druge – svejedno nemam slobodu. I dalje sam u kućnom pritvoru, a ništa nisam skrivio. Moram da pronađem novac kako bih platio stanarinu, kupio hranu, lekove, čak i vodu. Samo jedan sat dnevno smem da budem napolju. Ne mogu da dobijem ni medicinsku negu, a kamoli da vodim normalan život. Trenutno živim od donacija, jer nemam ni posao ni ušteđevinu, i ako ostanem bez novca – vraćam se u zatvor. Ukratko, ovo je kompromisna situacija koja je zgodna za svakog osim za mene. Moj status pritvorenika nije se promenio.
Da, još nisam izručen, ali poslali su slučaj na doradu kako bi bilo dovoljno osnova za izručenje. A ja sedim pritvoren poput kriminalca, i za to još moram da plaćam.
Za to vreme Belorusija može da izmisli još krivičnih optužbi na moj račun. Shvatate li to?
Diktatura je dobila uputstvo – prvi put ste zabrljali, pokušajte opet, dajemo vam šansu.
U stvarnosti se, dakle, moja situacija pogoršala. Hvala vam i ostanite sa mnom!
