Šesnaest poginulih, nijedna optužnica, niko nije kriv za pad nadstrešnice. To bi u najkraćem bio pravni rezultat proteklih deset meseci.
Neupućeni građanin bi rekao da je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) krenulo u obračun sa visokom korupcijom kada je devet meseci nakon pada nadstrešnice, pod pritiskom javnosti, naložilo hapšenje više od deset osoba, među kojima su bili bivši ministri, bivša pomoćnica ministra, bivši direktori i menadžeri javnih preduzeća, vlasnici privatnih firmi… Visoki državni funkcioneri se terete da su zaključivanjem Aneksa 1, 2, 3 i 4 Komercijalnog ugovora izvođaču, kineskim firmama CRIC i CCCC pribavili imovinsku korist od najmanje 18.759.287 američkih dolara, a budžetu Republike Srbije naneli štetu u iznosu od 115.558.520,43 američkih dolara. Posle petnaest dana pušteni su iz pritvora.
Ko je ko i šta je šta
Međutim, čak ni neupućeni građanin ne bi pomislio da su na vrhu ove piramidalne šeme upravo Toma Mona i Goran Vesić. Čak i taj građanin zna da glavu i telo koruptivne hobotnice čini neko drugi, a da hobotnica ima još mnogo pipaka. Ko je glava, a ko su ostali pipci lako se da ustanoviti malo detaljnijom analizom pravnog okvira i dokumenata koji su jamačno dostupni TOK-u.
Da bi se jedan ugovor ili aneks potpisali uključeni su bili Ivica Kojić, resorni ministar Zorana Mihajlović, Tomislav Momirović ili Goran Vesić, Siniša Mali, Dejan Đurđević, Olivera Stanimirović, Novak Nedić i Ana Brnabić. Kako su onda samo dva ministra osumnjičena, a svi ostali, izuzev Zorane Mihajlović, nisu čak ni saslušani
Predlog Ugovora ili Aneksa daje resorno Ministarstvo. Taj predlog se, prema članu 46. Poslovnikа Vlade, obavezno šalje na mišljenje Ministarstvu finansija, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo i Državnom pravobranilaštvu. Po potrebi može se slati na mišljenje i drugim organima državne uprave, ukoliko je akt koji se donosi povezan sa njihovim delokrugom delovanja. Mišljenje potpisuju ministar ili državni sekretar, direktor posebne organizacije, direktor službe Vlade ili njihovi zamenici.
Nakon pribavljanja svih mišljenja i eventualnog usklađivanja sa njima, materijal se upućuje generalnom sekretaru Vlade, koji je dužan da proveri da li je dostavljeni materijal pripremljen u skladu sa Poslovnikom. Ukoliko jeste, materijal se dostavlja nadležnom odboru Vlade. Ako odbor prihvati nacrt akta on se sa predlogom Zaključka šalje na Vladu. Na sednici Vlade, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo dužan je da, prema članu 61. Poslovnika, ukaže ukoliko je materijal u suprotnosti sa Zakonom ili Ustavom. Vlada donosi odgovarajući Zaključak i ovlašćuje člana Vlade da Ugovor odnosno Aneks potpiše.
Poznata imena
U slučaju Komercijalnog ugovora i kasnijih Aneksa, predloge je sačinilo Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture. U pripremanje predloga aktivno je bio uključen šef Kabineta predsednika Republike Ivica Kojić, što se moglo videti iz njegove, ranije objavljene imejl prepiske sa Zoranom Mihajlović. Malo je verovatno da je Ivica Kojić radio na ovom predlogu u svoje lično ime, ali to bi trebalo Tužilaštvo da utvrdi.
Na sačinjeni predlog, po Pravilniku Vlade, mišljenja su morali da daju Siniša Mali i Dejan Đurđević, glavni finansijski i pravni konsiljeri Aleksandra Vučića. Dejan Đurđević je postao poznatiji javnosti kao bivši predsednik Republičke izborne komisije i nosilac velikog broja javnih funkcija. Ovaj glavni arhitekta srpskog naprednjačkog zakonodavstva, bivši radikal, član Predsedništva SNS-a, sada je i član inicijativnog odbora Pokreta za narod i državu. Čovek koji je svuda, sve stiže i ništa mu ne promiče. Kako mu je onda promaklo da su aneksi protivzakoniti?
U pripremanje Komercijalnog ugovora i kasnijih Aneksa aktivno je bio uključen šef Kabineta predsednika Ivica Kojić, što se vidi iz prepiske sa Zoranom Mihajlović. U čije ime je to radio trebalo bi da utvrdi Tužilaštvo
Kako to da Siniša Mali, nosilac mnogobrojnih finansijskih titula i doktorata, previdi da su aneksi finansijski štetni za našu državu? Iako je gotovo nemoguće da ovoj dvojici nešto promakne, ipak je tu i Olivera Stanimirović, državni pravobranilac koji prema zakonu „štiti imovinska prava i interese Republike Srbije“. Ni ona, izgleda, nije uočila da u aneksima, i to ne u jednom, već u četiri, ima bilo šta što bi štetilo imovini i interesima države.
Da je sve tako, proverio je Novak Nedić i prosledio materijale na nadležni odbor gde su vaskoliki ministri sačinili predloge da Vlada usvoji zaključke kojima se aneksi prihvataju i imaju se potpisati. Na kraju, Zaključke Vlade potpisala je Ana Brnabići uputila resornim ministrima na dalje postupanje (cela procedura šematski je prikazana i na grafikonu).
Da rezimiram – da bi se jedan ugovor ili aneks potpisali uključeni su bili Ivica Kojić, resorni ministar (Zorana Mihajlović, Tomislav Momirović i Goran Vesić), Siniša Mali, Dejan Đurđević, Olivera Stanimirović, Novak Nedić i Ana Brnabić. Kako onda da su samo dva ministra osumnjičena, a svi ostali, izuzev Zorane Mihajlović, nisu čak ni saslušani.
Kako je Dejanu Đurđeviću, glavnom arhitekti naprednjačkog zakonodavstva, „promaklo“ da su svi usvojeni aneksi protivzakoniti i kako to da je Siniša Mali „prevideo“ da su oni finansijski štetni za našu državu
Ana Brnabić je, kao što se može videti iz priloga, potpisala sve zaključke o usvajanju aneksa, a nije obuhvaćena istragom. Čuvari pravne države Đurđević i Stanimirović, čiji je osnovni i glavni zadatak da štite zakone i interese države, nisu obuhvaćeni istragom. I konačno, iako je, prema rečima TOK-a u pitanju finansijska istraga, Siniša Mali, koji je godinama odgovoran za republičku kasu, nije obuhvaćen istragom.
Nakon svega ovoga i neupućenim građanima je valjda jasno da je sve farsa i predstava za široke narodne mase. Ova vlast nema nameru da iskoreni korupciju, niti da kazni one koji su godinama upleteni u koruptivne poslove. Jer to bi značilo da mora da iskoreni samu sebe, svoju suštinu i svoje biće. Jer ova vlast jeste koruptivna hobotnica, od glave i tela do poslednjeg pipka.
