Na kolumnu profesorke Danice Popović Otvoreno pismo Upravnom sudu: Nedostojni ste objavljenu u Radaru, reagovao je Branislav Boričić, bivši dekan Ekonomskog fakulteta. Njegov odgovor objavljujemo integralno.
***
Danica Popović, nadalje dostojna, već u naslovu, u svojstvu nadbića, deli konačne presude ljudima, institucijama, događajima. U tom kratkom tekstu, u maniru Informera, dostojna presuđuje, ad hominem, onako kako to rade najbolji ćaci radikalske škole, zamenjujući teze, blateći ljude i institucije, etiketiranjem, skrivajući činjenice, manipulišući. Najpre citira nevažan deo iz presude na koji nadovezuje neistinitu tvrdnju da je „ćaci-dekan“ Ekonomskog fakulteta 2020. godine zloupotrebio položaj odbivši da stavi na glasanje izveštaj Etičke komisije u kojem je, navodno, jasno stajalo da njen prevod udžbenika nije plagijat.
Dostojna je protiv mene, zbog izrečene etičke mere, pompezno i teatralno podnosila prijave i tužbe organima Univerziteta i, koliko mi je poznato, sve su pravosnažno odbijene kao neosnovane
Odavde bi se zaključilo da je zbog toga Upravni sud poništio odluke Ekonomskog fakulteta, čime se, zapravo, Upravni sud uopšte nije ni bavio. To jedno tvrđenje u sebi nosi i dve laži: niti je istina da sam kao dekan zloupotrebio položaj, niti je istina da u Izveštaju Etičke komisije stoji da taj prevod nije plagijat. Štaviše, Nastavno-naučno veće je, posle duge i otvorene diskusije TAJNIM GLASANJEM donelo konačnu odluku koja nije osporena, a u pomenutom Izveštaju se navodi tabela, preneta iz materijala Stručne komisije, u kojoj se konstatuje da je broj preklopljenih strana (čitaj plagiranih): 150, ili 43 odsto celokupnog analiziranog teksta, što takođe nije osporeno.
Uz sve to, tekst prati i fotografija Ekonomskog fakulteta, u ovom izrazito negativnom kontekstu, uz besmisleno tvrđenje dostojne da sam, kao dekan, „morao da prinesem žrtvu na Vučićev oltar“, polazeći, valjda, od sopstvenog životnog iskustva, jer misli da svako mora u svojoj karijeri podnositi nekakvu političku žrtvu. Još od 90-ih, kada sam u očima jednih bio ustaša, a u očima drugih četnik, znao sam da ne grešim puno.
U tekstu se, ne slučajno, prećutkuju sledeće važne činjenice.
Ekonomski fakultet je odgovorno, sa sličnim rezultatom, postupio i u procesu koji je skoro istovremeno tekao u vezi sa već čuvenim ministrovim doktoratom, uz učešće iste Etičke komisije, i istog dekana.
Univerzitetski Odbor za profesionalnu etiku, sa istim predsednikom na čelu Odbora, i istim rektorom na čelu Univerziteta, doneo je javnosti već dobro poznatu odluku o ministrovom doktoratu.
Dostojna je protiv mene, zbog izrečene etičke mere, pompezno i teatralno podnosila prijave i tužbe organima Univerziteta i, koliko mi je poznato, sve su pravosnažno odbijene kao neosnovane.
Manipulacije u vezi sa presudom Upravnog suda neću ni komentarisati, jer, zapravo, ta presuda suštinu ne osporava, niti to može. Valjda je, sve u svemu, sporan jedan stav, od stotine njih, u kojem se „odbacuje žalba“ dostojne od strane univerzitetskog Odbora, pa treba da bude preformulisan u „odbija se žalba“ i obrazložen, i ništa više! Tako ćemo bolje razumeti nezadovoljstvo dostojne „presudom u njenu korist“, kao i napad na sudije, opet ad hominem, povodom presude koja očigledno nije ispunila očekivanja dostojne.
Zaprepašćuje kako Radar nekritički svoje stranice ustupa za blaćenje institucija i ljudi, negujući stil najcrnjih režimskih tabloida, pa tako doprinoseći velikoj i opasnoj propagandi po kojoj su, eto, „svi isti“
Sve ovo, naravno, nije zgodno pominjati, jer bi čitalac bio u konfuziji, a trebalo bi da bude vođen zaključku da su se Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu i Upravni sud, nedvosmisleno „sluge režima“, urotili protiv nje, tako dostojne, zbog svega 150 stranica teksta pokojnog kolege prepisanih na svoje ime.
Na kraju, zaprepašćuje kako Radar nekritički svoje stranice ustupa za blaćenje institucija i ljudi, a na bazi flagrantnih i lako proverljivih neistina, negujući stil najcrnjih režimskih tabloida, pa tako doprinoseći velikoj i opasnoj propagandi po kojoj su, eto, „svi isti“, zloupotrebljavajući stečeno poverenje i nanoseći štetu časnim naporima studenata samopreporučivanjem dostojnih i sličnih za njihovu listu. S druge strane, ne zameram Radaru saradnju sa nekim ko je za akademsku zajednicu nedostojan, možda u nekoj drugoj ulozi ipak može doprineti izgradnji boljeg društva.
prof. Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta 2020. godine
