Kakve osobe angažuje Aleksandar Vučić da neformalno čuvaju njega i skupove naprednjaka vidi se na primeru Petra Filipovića. Ovom tridesetjednogodišnjem Obrenovčaninu je 25. decembra 2024. u rodnom mestu policija pretresla skupoceni automobil BMW i ispod menjača pronašla kesu u kojoj su bila čak 34 paketića sa heroinom, pomešanim sa kofeinom i paracetamolom. Ukupno je pronađeno 19,08 grama heroina razdeljenog u paketiće i spremnog za upotrebu. Dalji tok ovog događaja pokazuje kako vlast angažuje problematične osobe i kako ih štiti.
Dva i po meseca od tog događaja, 12. marta 2025, osumnjičeni Petar Filipović pojavio se u prostorijama Višeg tužilaštva u Beogradu, koje vodi javnosti već dobro poznati Nenad Stefanović, kojeg kolege već zovu „ćaci tužilac“. A da za njim nije bila raspisana ni potraga ni poternica. Za postupak protiv Filipovića bila je zadužena odana saradnica Stefanovića, tužiteljka Aleksandra Mrdović. Njoj osumnjičeni daje izjavu. Ipak tužiteljka za Filipovića ne traži pritvor, već 27. marta 2025. podiže optužni predlog protiv njega u kome konstatuje da su pronađena 34 paketića droge, ali krivično delo kvalifikuje tako da se ne radi o drogi za prodaju već za ličnu upotrebu. Tužiteljka Mrdović predlaže za Filipovića samo uslovnu kaznu od godinu dana zatvora ukoliko u narede dve godine počini novo krivično delo. Predlaže i obavezno lečenje od narkomanije, pozivajući se na veštačenje doktora Svetislava Miškovića od 20. marta 2025.
U sudskoj praksi čim je kod nekog pronađeno više od jedne kesice droge, bez obzira na količinu i vrstu, ta osoba se obično osuđuje za držanje droge radi prodaje
Radmila Dragičević Dičić
Kada je u pitanju lična upotreba droge, obično su nadležna osnovna tužilaštva, pa tužiteljka Mrdović predlaže da se na ročište pozove tužilac iz Osnovnog tužilaštva u Obrenovcu. Međutim, optužni predlog je predat Višem sudu u Beogradu gde su Radaru rekli da su se oni oglasili nenadležnim 31. marta i da su predmet uputili 6. juna Osnovnom sudu u Obrenovcu kao nadležnom. U obrenovačkom Osnovnom sudu i tužilaštvu nam je potvrđeno da je predmet stigao 11. juna i da oni postupaju po optužnom predlogu Višeg tužilaštva u Beogradu. Suđenje u skraćenom postupku okrivljenom Filipoviću je bilo zakazano prvo za 4. septembar, ali se on nije pojavio. Njegov advokat je rekao da je bio sprečen. Sud je naložio odbrani da dostave dokumentaciju o Filipovićevoj opravdanoj sprečenosti da dođe na suđenje. Novo suđenje je zakazano za 7. oktobar 2025, ali suđenje nije održano zbog sprečenosti sudije.
Zanimljivo je da je Filipović, koji je pod krivičnim postupkom i za koga tužilaštvo traži obavezno lečenje od narkomanije pozivajući se na medicinski nalaz, nakon svega toga viđen u blizini predsednika države na skupovima vlasti. Primer je proslava u organizaciji režimskog tabloida Informer. O tome svedoči i fotografija sa ove fešte od 22. jula kod Požege, gde se vidi da Filipović kao lično obezbeđenje stoji neposredno ispred Vučića okrenut ka građanima koji su okupljeni ispred njih. Inače, ova propagandna akcija sa proslavom bila je organizovana povodom otvaranja dela auto-puta do Požege za koji tada nije izdata čak ni upotrebna dozvola pa je samim tim bio nebezbedan. Prema rečima lokalnih meštana, to veselje je bilo pomereno jer su seljani na mestu gde je prvobitno bilo zakazano ostavili stajsko đubrivo. Ovaj skup vlasti u organizaciji Informera spolja su obezbeđivali kordoni policije. Inače, za Filipovića je neformalno obezbeđenje bilo honorarni posao, jer je prema podacima koje je dao tužilaštvu, bio zaposlen u obrenovačkom Protentu za platu od 180.000 dinara.
Ime tužiteljke Aleksandre Mrdović, jedne od najbližih saradnika šefa tog tužilaštva Nenada Stefanovića, a koja je u Višem tužilaštvu bila zadužena za Petra Filipovića, već se pojavljivalo u javnosti. Njena tužilačka karijera razvijala se nezabeleženom brzinom. Ona je 2022. radila kao savetnica u državnoj Direkciji za imovinu, kada je konkurisala za Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu i zatim je u februaru te godine primljena u to tužilaštvo. Već 30. januara 2024. na zahtev Nenada Stefanovića Visoki savet tužilaštva donosi odluku da je imenuje u Više tužilaštvo u Beogradu. Stefanović joj poverava zadatke od posebne važnosti za ovu vlast. Tako je odredio da bude dežurna za veliki Vidovdanski protest 28. juna 2025, koji su organizovali studenti. Tada su izbili sukobi baš kako su predstavnici vlasti najavljivali unapred. Naravno, u propagandnom narativu za sve su bili okrivljeni „studenti blokaderi, teroristi“. I pored video-snimaka na kojima se vidi policijsko nasilje, Više tužilaštvo u Beogradu, kao i više puta pre i posle toga, pridružilo se propagandi vlasti saopštivši „da je za 29 osoba određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, zbog nasilja na ulicama glavnog grada i napada na policiju posle protesta na Trgu Slavija 28. juna“. Zapravo po nalogu upravo tužiteljke Mrdović policija je određivala zadržavanje od 48 sati svima koji su tu noć privedeni. Dva dana kasnije, trebalo je da sasluša te uhapšene osobe, među kojima je bio, što će se kasnije ispostaviti, student Fakulteta tehničkih nauka Luka Mihajlović. Njega su tokom i nakon hapšenja zverski pretukli policajci, pa je umesto na saslušanje, morao da bude odveden u bolnicu gde je operisan, a čuvari su ga vezali za bolnički krevet. Iako je po povredama bilo očito da je on žrtva, a ne napadač, protiv njega je čak bila raspisana poternica i određen zatvorski pritvor, jer sud i tužilaštvo koje je to tražilo i zaduženo je za sprovođenje istrage nisu imali informaciju da je u bolnici. Iz bolnice je kasnije prebačen u kućni pritvor.
Posle protesta
Tužiteljka Mrdović je većini uhapšenih nakon Vidovdanskog protesta nudila najpre sporazume o priznanju krivice, a nakon što oni ne bi na njih pristajali, tražila je od suda da im se određuje pritvor. Saslušanja nije obavljala sama, već joj je šef odredio i ispomoć, ali je ostalo nepoznato na osnovu kojih kriterijuma. Još pre toga, prema pisanju portala Nova.rs, Aleksandra Mrdović je bila uključena i u vajber-grupu lojalnih „tužilaca koji hoće da rade“, a čije je postojanje još tad potvrdilo Udruženje tužilaca Srbije.
Dok je za studente brzo i lako određivala pritvor, ova tužiteljka je bila veoma bolećiva prema Petru Filipoviću za koga je procenila da su 34 pronađena paketića heroina za ličnu upotrebu.
Tužiteljka Aleksandra Mrdović ima kratku, ali interesantnu tužilačku biografiju, i neobične kriterijume po kojima odmerava kaznu zbog posedovanja droge, za razliku od nemilosrdnih kazni za prebijene studente
Tužiteljka Mrdović je, inače, porodično vezana za vlast. Njen suprug je Milan Mrdović, koji je bio direktor Centralnog registra obaveznog zdravstvenog osiguranja. Njegov stric Budimir Mrdović javnosti je poznat kao stečajni upravnik nekadašnjeg jugoslovenskog giganta, preduzeća Geneks, a protiv njega je vođen postupak jer je navodno otuđio stan na vrhu Geneks kule na Novom Beogradu i dodelio ga svom rođenom bratu Desimiru – svekru tužiteljke Mrdović. Ova afera o čuvenom stanu broj 119 na vrhu Zapadne kapije, našla se u fokusu javnosti marta 2023, kada je prodat na javnoj licitaciji – sa sve stanarima, za koje je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika navela da tu žive bez pravnog osnova. Stan je za devet miliona dinara kupio Božidar Stavrić, dugogodišnji upravnik stambene zajednice Geneks kule i predsednik Odbora poverilaca preduzeća Geneks. Sa njim se nadmetao Lazar Đelmaš, koji je odustao na sumi od osam miliona dinara. Kako je N1 tada izvestio, sa Đelmašom je na licitiranju bio i Miloš Mrdović rođeni brat supruga tužiteljke. Za Miloša Mrdovića se navodi da je bio kandidat SNS na izborima.
Kratko, ali interesantno
Tužiteljka Aleksandra Mrdović ima kratku, ali interesantnu tužilačku biografiju, i neobične kriterijume po kojima odmerava kaznu zbog posedovanja droge za razliku od nemilosrdnih mera za prebijene studente.
Sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić kaže za Radar da je minimalna kazna za distribuciju droge tri godine zatvora, te da je propisana i zabrana ublažavanja kazne za to krivično delo, a da u sudskoj praksi ima puno primera kako su mlađi punoletnici osuđivani na tu drakonsku kaznu zatvora samo zbog dve kesice sa baš malom količinom droge. „U sudskoj praksi čim je kod nekog pronađeno više od jedne kesice droge, bez obzira na količinu i vrstu droge, ta osoba se obično osuđuje za držanje droge radi prodaje. Imamo tako više primera da su deca od 18 i 19 godina osuđena na tri godine, jer je tumačeno i da samo dve kesice sa manjom količinom droge koje su pronađene kod njih zapravo nisu za ličnu upotrebu nego je u pitanju neovlašćeno držanje radi prodaje.“
Tužiteljka u penziji Višeg tužilaštva u Beogradu Jasmina Paunović kaže za Radar, nakon što smo je upoznali sa postupkom protiv Filpovića, da joj sve liči na prećutni dogovor. „Kada je reč o heroinu, kao jednom od najtežih opijata, ukoliko se pakuje u više manjih kesica, bez obzira na ukupnu količinu, a i kada su nađene sakrivene u automobilu, to upućuje da se radi o prodaji narkotika. U takvim slučajevima se radi pretres prebivališta osumnjičenog da bi se utvrdilo da li poseduje elektronsku vagicu za merenje i da li ima još droge i novca koji bi poticao od prodaje. Zatim se veštači mobilni telefon iz čega može da se utvrdi da li je eventualno imao dogovorene kupoprodaje heroina. U ovom slučaju postoji više neuralgičnih tačaka, što nije određen pritvor i da li su urađeni provera telefona i pretres prebivališta…“, objašnjava tužiteljka Paunović.
Tako je, za razliku od mnogih mladih, prema tridesetjednogodišnjem Petru Filipoviću tužiteljka Aleksandra Mrdović pokazala blagost optužujući ga da su 34 pronađene kesice sa heroinom za njegovu ličnu upotrebu, a ne za distribuciju. Ova njena milost možda je jasnija ako se ima u vidu to da je Filipović i nakon pokretanja ovog krivičnog postupka i predloga za obavezno lečenje od narkomanije viđen kao neformalno obezbeđenje Aleksandra Vučića.
