Više nije ni javna tajna da su vlasti uzurpirale policiju s namerom da se obračunaju s političkim neistomišljenicima. S jedne strane Ćacilend kao nelegalna utvrda lojalista i kriminalaca, a kakva je situacija s druge, među „drugovima u plavom“? Novopostavljeni kadrovi kao da su se takmičili u brutalnosti prema studentima i drugim nezadovoljnim građanima, a put pretvaranja policije u partijsku ispostavu naprednjaka koji je počeo pre jedanaest godina danas se privodi kraju. Komandant JZO Marko Kričak postaje novi šef UKP-a, čelnici Uprave za informacione tehnologije upisuju nove birače, a komandanti Žandarmerije i Policijske brigade naređuju akcije protiv nezadovoljnih u Srbiji. U praksi, Vučić vodi policiju, a Ivica Dačić i Dragan Vasiljević su puki portparoli…
Naši novinari osvrnuli su se i na projekat Generalštaba i sporne sadržaje u ugovorima Vlade Srbije s firmom Džareda Kušnera. Srbija daje besplatno zemljište u centru Beograda vredno više od 100 miliona evra, skida zaštitu kulturnog dobra, ruši objekte, čisti teren i sve to o svom trošku. Potencijalnu odštetu od najviše 50 miliona evra zbog kršenja ugovora plaća država, a u slučaju spora s partnerima iz SAD, odlučuje arbitraža u Njujorku i to bez prava žalbe. Što je najgore, dostupna dokumentacija iz SAD pokazuje da su ovaj projekat inicirali predstavnici srpske vlade…
U naš diktafon govorila je Jelena Đorđević, univerzitetska profesorka i sociološkinja kulture, koja izlaz iz politički krize trenutno, kako kaže, ne vidi, jer bi svako hvatanje za demokratske procedure zahtevalo i otrežnjenje da demokratija u Srbiji trenutno ne postoji.
„Ja već duže mislim da je kod nas reč o tihom genocidu. Od ratova devedesetih, a naročito poslednjih 13 godina, vlast je razorila samo tkivo društva, obesmislila život ljudi, rasturila osnovne civilizacijske vrednosti, zamaglila granicu između dobra i zla, podsticala svu silu destruktivnih nagona i ponašanja, napravila ogroman jaz između bogatih i siromašnih, nagnala stotine hiljada da napuste zemlju, destimulisala rađanje, zaglupila brutalnom propagandom mase nepismenih i neobrazovanih, ukinula poštovanje prema znanju i kulturi, zamela trag svake lepote. Rasprodala zemlju i resurse i tzv. radnu snagu, što je mračni kapitalistički eufemizam za žive ljude od krvi i mesa. Čini se da je studentska pobuna, pobuna mladosti i vitalnosti najzad stala na put tom osećanju bespomoćnosti i nestajanja“, rekla je Đorđević za Radar.
Pisali smo i o iznuđenom zaokretu zvaničnog Beograda koji ga približava zvaničnom Briselu, ali i drugim centrima moći unutar EU – Parizu, Berlinu… Šta znače susreti s Makronom, a šta s rukovodstvom Ukrajine, kako tumačiti postavljanje prema Kaji Kalas, a kako prema Marti Kos ili Ursuli fon der Lajen, i kakav uticaj može imati sada već mitsko otvaranje pregovaračkog Klastera 3? Zavaravanje Evrope mora se nastaviti – ostajanjem na putu evrointegracija, dobija se korisno tapšanje po ramenu i značajna sredstva, ali nema za vlast neprijatnih pravila i obaveza koje bi donelo stvarno članstvo u Uniji.
Tu je i analiza sličnosti i razlika između srpskog i hrvatskog nacionalizma. Srbofobni incidenti u susednoj zemlji češći su no ikada od devedesetih i neobično je da se zvanični Beograd o njima ne oglašava. Možda zato što, zbog nedavnih packi iz Brisela, ovog puta ne sme da likuje, a možda i zato što mu odgovaraju. Očekivano ili ne, niko u Srbiji nije zvanično komentarisao, a kamoli osudio nedavne pretnje smrću koje su upućene neformalnom lideru Srba u Hrvatskoj, Miloradu Pupovcu…
Za Radar još govore i pišu Dragan Velikić, Dragovan Milićević, Selena Vicković, Džen Karson…
